Vožnja u javnom prevozu je odlična prilika da dete nauči da se snađe u masi., smatra novinarka Stefani Ferngton.
“Pre neki dan sa drugaricom sam se vozila metroom,” počinje svoj tekst za City Lab Stefani Ferngton, “kada je ušla majka sa šestogodišnjim sinom i počela da prevrće očima jer niko ne želi da ustupi mesto njenom detetu, komentarišući glasno: “Ne brini dušo, neko će već uskoro izaći pa ćeš moći da sedneš.” Čim je neko konačno ustao, žena je jurnula da smesti sina na sedište, kao da nije u stanju da stoji, iako mi je delovao savršeno zdravo,” piše ona.
“I sama sam roditelj i razumem koliko naporno zna biti, naročito kada ste u pretpanom vozu. Istina je i da nečija nesposobnost da stoji ne mora biti vidljiva običnom posmatraču. Ali, opšte gledano, mislim da ustupanje mesta detetu koje je dovoljno veliko da samo stoji, šalje lošu poruku i da je simptom kulture roditeljstva koja obogaljuje decu,” smatra ona i dodaje da time poručujemo deci da su nesposobna i preosetljiva, ne dozvoljavajući im da saznaju koliko su sposobni.
Psiholog Džin Tvendži, autorka knjige “Generacija JA” slaže se da vlada trend podizanja “bebaste” dece. “Ranije je bilo normalno da sedmogodišnjak sam ide u školu a danas bi zbog toga u SAD imali posla sa socijalnim radnicima,” objašnjava ona.
Podižemo generaciju bez osećaja nezavisnosti i vere u sebe, zaključuje Stefani Ferngton, sećajući se svog odrastanja uz strogu mamu Grkinju, čije bi vaspitne metode danas bile proglašene za kontroverzno. “Kada bih pala sa bicikla i odrala koleno, odmah bi mi rekla “Prestani da plačeš, živa si!”. Mnogo više je govorila “ne” nego “da”. Njen pristup učinio nas je istrajnim i samodiciplinovanim. Štaviše, od nas bi očekivala suprotno od onoga što očekuju današnji roditelji – da mi ustupimo mesto odraslima.”
“Vožnja u javnom prevozu je odlična prilika da dete nauči da se snađe u masi. Naravno da nije uvek prijatno grliti šipku dok je vozilo u pokretu, ali naučiti da budeš dostojanstven kada ti je neudobno je važan korak u formiranju ličnosti. Zove se: stati na sopstvene noge,” završava ona.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Problem današnjih roditelja je što brkaju dečja prava sa privilegijama
Piše: Nikolina Milosavljević U svom radu sa klijentima često sam nailazila na situaciju da roditelji ne znaju šta je ono na šta dete ima pravo, a šta je ono što...
Postalo je tabu ponašati se prirodno u društvu svog deteta
Koliko me žalosti nedostatak saosećanja i responsivnosti prema deci, autoritarnost naročito prema bebama i todlerima (oprostite na psovci), isto toliko me pogađa i permisivnost – nepostavljanje očekivanja ponašanja, naročito kako...
Roditelj u virtuelnom dobu je sve zbunjeniji i neodlučniji
Autor: Katarina Đorđević Nekada se znalo: glavni „savetnici” u vaspitanju deteta bile su babe, tetke, strine i iskusne komšinice, a u slučaju komplikovanijih vaspitno-zdravstvenih dilema konsultovan je i – doktor...
Dirljiva majčinska priča o svim prednostima i manama porodica sa jednim detetom
Piše: Tamara Obradović Svoju porodicu posmatram kao harmoničan, savršeni skup – suprug, ćerkica i ja. Samo par meseci nakon porođaja shvatili smo koliki je bila blagoslav za nas. Brzo smo...
To je skroz u redu u nekoj zemlji gde, čast izuzecima vozačia utobusa nevoze toliko oštro da se veliki u vožnji povrede, a kamoli dece koja nemaju snagu da se za šipku uhvate toliko čvrsto da ne odlete prilikom jednog naglog kočenja. Tako da moje dete ima 7 godine i pre neki dan je stajalo u troli i iako su mu stariji ustajali čak i deke, rekli smo da nema potrebe hvala, ali prilikom dva kočenja vozača i nagla skretanja bilo je pomoći da ga pridržim da ne poleti. Tako da nije reč o nekulturiu već samo o bezbednosti. Kultura mu se može pokazati tako što će mama ili tata ustati starijij osobi a ne da zajedno sede.