Vožnja u javnom prevozu je odlična prilika da dete nauči da se snađe u masi., smatra novinarka Stefani Ferngton.
“Pre neki dan sa drugaricom sam se vozila metroom,” počinje svoj tekst za City Lab Stefani Ferngton, “kada je ušla majka sa šestogodišnjim sinom i počela da prevrće očima jer niko ne želi da ustupi mesto njenom detetu, komentarišući glasno: “Ne brini dušo, neko će već uskoro izaći pa ćeš moći da sedneš.” Čim je neko konačno ustao, žena je jurnula da smesti sina na sedište, kao da nije u stanju da stoji, iako mi je delovao savršeno zdravo,” piše ona.
“I sama sam roditelj i razumem koliko naporno zna biti, naročito kada ste u pretpanom vozu. Istina je i da nečija nesposobnost da stoji ne mora biti vidljiva običnom posmatraču. Ali, opšte gledano, mislim da ustupanje mesta detetu koje je dovoljno veliko da samo stoji, šalje lošu poruku i da je simptom kulture roditeljstva koja obogaljuje decu,” smatra ona i dodaje da time poručujemo deci da su nesposobna i preosetljiva, ne dozvoljavajući im da saznaju koliko su sposobni.
Psiholog Džin Tvendži, autorka knjige “Generacija JA” slaže se da vlada trend podizanja “bebaste” dece. “Ranije je bilo normalno da sedmogodišnjak sam ide u školu a danas bi zbog toga u SAD imali posla sa socijalnim radnicima,” objašnjava ona.
Podižemo generaciju bez osećaja nezavisnosti i vere u sebe, zaključuje Stefani Ferngton, sećajući se svog odrastanja uz strogu mamu Grkinju, čije bi vaspitne metode danas bile proglašene za kontroverzno. “Kada bih pala sa bicikla i odrala koleno, odmah bi mi rekla “Prestani da plačeš, živa si!”. Mnogo više je govorila “ne” nego “da”. Njen pristup učinio nas je istrajnim i samodiciplinovanim. Štaviše, od nas bi očekivala suprotno od onoga što očekuju današnji roditelji – da mi ustupimo mesto odraslima.”
“Vožnja u javnom prevozu je odlična prilika da dete nauči da se snađe u masi. Naravno da nije uvek prijatno grliti šipku dok je vozilo u pokretu, ali naučiti da budeš dostojanstven kada ti je neudobno je važan korak u formiranju ličnosti. Zove se: stati na sopstvene noge,” završava ona.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Kako se osloboditi straha da SVE može nauditi vašem detetu
Ako se pitate u kom pravcu se kreće naša kultura, saznaćete u nedavno objavljenom tekstu u Njujork tajmsu, u kom Nikol Komforto, novinarka iz Sijetla, opisuje situaciju kada se njen...
Zamke vaspitanja: Glavni znaci da nam deca neće biti zahvalna
Metode vaspitanja po principu „imali smo najbolje namere“ najčešće ne funkcionišu. Neki roditelji trpe kritiku jer su previše nepopustljivi, „treniraju strogoću“ nad svojom decom, drugi pak zbog toga što dozvoljavaju...
Ne možete da priuštite još jedno dete? Evo zbog čega grešite!
Kada razmišljamo da li nam je pametno da imamo još jedno dete, naša računica obično uključuje mnogo nepotrebnog roditeljskog nezadovoljstva. Svaka generacija roditelja sebe verovatno smatra naročito posvećenom, ali ozbiljna...
Metod jedne mame kojim za sekundu smiruje dete koje je besni (VIDEO)
Ejmi Luis Krips iz Kembridža podelila je video u kojem njen sin Kolbi plače, a način na koji ga je njen suprug Majkl smirio pokazao se delotvornim i inovativnim. U...
To je skroz u redu u nekoj zemlji gde, čast izuzecima vozačia utobusa nevoze toliko oštro da se veliki u vožnji povrede, a kamoli dece koja nemaju snagu da se za šipku uhvate toliko čvrsto da ne odlete prilikom jednog naglog kočenja. Tako da moje dete ima 7 godine i pre neki dan je stajalo u troli i iako su mu stariji ustajali čak i deke, rekli smo da nema potrebe hvala, ali prilikom dva kočenja vozača i nagla skretanja bilo je pomoći da ga pridržim da ne poleti. Tako da nije reč o nekulturiu već samo o bezbednosti. Kultura mu se može pokazati tako što će mama ili tata ustati starijij osobi a ne da zajedno sede.