Piše: Jovana Papan, Politički nekorektan vodič za roditelje
Slušajući ovih dana podkaste u kojima je gostovala razvojna naučnica sa Berklija, Dorsa Amir, zabeležila sam nekoliko popularnih zabluda koje nam danas otežavaju život i roditeljstvo. O mnogima često pričam, ali uvek se tu pojavi neka nova informacija i perspektiva koju mi je korisno da čujem, zato verujem da će i vama dobro doći da ih podelim:
Očekivano detinjstvo nije bezbedno i stabilno
To što naučnici koji se danas bave psihologijom i drugim disciplinama koje izučavaju decu žive u razvijenim zemljama i najboljim ikada viđenim uslovima, dovelo je do toga da se kao norma smatra stabilno, bogato i bezbedno okruženje puno ljubavi. Sve manje od toga smatra se potencijalno traumatičnim. Zapravo, kroz istoriju ljudske vrste uslovi su bili vrlo teški, i svet je bio nimalo prijatno mesto za odrastanje i život. To je dovelo do izuzetne plastičnosti naših gena i prilagodljivosti nas kao vrste različitim uslovima života i odrastanja. Zbog toga stresni i traumatični događaji u većini slučajeva kod ljudi ne izazivaju psihopatološke posledice. To ne znači da su traumatični događaji dobri, već da, srećom, najčešće nemamo posledice zahvaljujući prirodnoj selekciji koja nas je učinila poprilično čvrstim i otpornim.
Deci ne moramo stalno nešto da pokazujemo i učimo ih
Podučavanje dece putem direktnih instrukcija je najređi oblik učenja u ljudskoj istoriji. Odrasli su oduvek bili zauzeti, i zato su deca evoluirala tako da uče posmatrajući. Ne morate da im kažete “Ovo je jabuka”. Kad neko bude tražio jabuku i vi mu date, dete će samo zaključiti da je to jabuka i tako će naučiti. Takođe, ona mnogo uče od svojih vršnjaka i malo starije dece. Naš obrazovni sistem ignoriše ovu činjenicu i insistira na aktivnom direktnom učenju od odraslih, što je za ljudsku vrstu prilično neobično. Svaki roditelj ima poneku anegdotu o tome kako je dete nešto naučilo od njega onda kada to nije bila namera roditelja – zato što su deca mali sunđeri koji sve upijaju. Dakle, ne brinite, ne propuštaju ništa ako im stalno nešto ne pokazujete – ona uče sve vreme.
Svet se ne okreće oko vaše dece
Često radimo pogrešne stvari iz najboljih namera – zato što marimo za našu decu i želimo da obraćamo pažnju na njih i ispunjavamo njihove potrebe. U tome, na žalost, preterujemo – žrtvujemo svoje živote, vreme i energiju, čak i kad to ne želimo – zato što mislimo da će to pomoći našoj deci. Međutim, nije baš dobro da svet prilagođavamo njima i trudimo se da nikada ne iskuse tzv. negativne emocije, da ne moraju da se odriču ili trpe razočarenja. Sve ovo je, zapravo, sastavni deo naših života a detinjstvo je odlično vreme da dete iskusi sve ove emocije u kontrolisanim uslovima – zato što se svet ne okreće oko njih. Deca moraju na vreme naučiti da prave kompromise.
Svi u porodici smo jednako važni
Normalno osećanje majke je – ja sam ljudsko biće, imam svoje potrebe i želje. Moje blagostanje i sreća su isto tako važni. Isto važi i za ostale članove porodice – imaju pravo da se i njihove želje i potrebe računaju. Ključno je da dete od ranog detinjstva uči da mora da uvažava i želje i potrebe drugih članova porodice i da je sreća svih jednako važna.
Nema jednog ispravnog načina podizanja dece
Postoji toliko različitih načina da se bude dobar roditelj. Ono što znamo iz literature i istraživanja različitih kultura je da je ok i kada dete jede ono što jedu i ostali članovi porodice, ali je ok i kada im spremate posebne obroke – sve dok ste vi zadovoljni. Postoji mnogo načina da se biva čovekom, i svi su ispravni. Deca cvetaju u svakoj kulturi na planeti, što pokazuje da ne postoji jedan pravi način da se podižu deca.
Društvene promene opteretile su roditelje
Danas je sve manje dece i promenio se način života, što roditeljima oduzima mrežu podrške na koju su se oslanjali stotinama hiljada godina. Roditelji su uvek gajili decu uz pomoć familije i drugih ljudi iz okruženja – u predindustrijskim društvima 50% brige oko dece padalo je na roditelje a druga polovina na bližnje. Plus, deca su rasla stalno okružena brojnim vršnjacima tako da nisu očekivala toliko pažnje od roditelja. Danas osećamo obavezu da im nadoknadimo nedostatak vršnjaka i stalno ih zabavljamo, ali to i nije baš prirodno roditeljima i zamara ih. Zbog toga ne treba da se osećate krivim ako vam je dosadno da se igrate sa decom.
Deca uvek idu tamo gde su druga deca – a danas je to internet
Savremena deca odrastaju u društvu u kome su stalno nadzirana i nije im dozvoljeno da imaju dovoljno inicijative i samostalnosti. Ne smatra se više ni bezbednim, ni neophodnim ni poželjnim da deca rade sve ono što je do pre jedne generacije bilo uobičajeno. Mi duboko potcenjujemo decu. Ona su toliko sposobnija nego što mislimo. Oduzeli smo im fizički prostor u kome mogu slobodno da se kreću i druže, i ona su se okrenula virtuelnom, gde pronalaze drugu decu i gde ih mi ne nadgledamo, što je za njih najvažnije da bi se osećala nezavisno. Jer je univerzalni zakon mladih da onog trenutka kada se roditelj umeša, to nešto više nije kul. Tako da deca i dalje uspevaju da stvaraju svoje kulture kao što su radila stotinama hiljada godina.
Ranije nije i bolje
Postoji uverenje da deca treba što ranije da počnu da uče razne stvari jer su tako u prednosti. To nije tačno. Ako krenete sa preranim navikavanjem na nošu, trajaće duže. Ako dete prohoda sa 10 meseci neće postati neki šampion u hodanju – to kada deca počinju da hodaju zavisi i od kulture i načina života. Kod plemena Hadza, čiji nomadski način života zahteva stalno kretanje, deca se jako rano podstiču da hodaju tako što ih drže uspravno, i ta deca zaista malo ranije počinju da hodaju nego drugde. U Amazoniji, u plemenu Ače, učenje hodanja se namerno odlaže, jer je sredina opasna za malu decu. Nose ih u nosiljkama i sprečavaju slobodan pokret. Međutim, i ta deca do druge-treće godine sasvim lepo nauče da hodaju i sustignu decu iz drugih kultura. Kasno učenje ne utiče trajno na njihovu sposobnost.
Za još tekstova autorke prijavi se za besplatan njuzleter na: https://jovanapapan.substack.com
Jovana Papan je autorka Instagram profila Roditeljstvo bez griže savesti, urednica portala za roditelje Detinjarije i autorka knjige “Politika za decu: Sve što niste ni znali da želite da znate o roditeljstvu danas”. Mama je troje dece i kouč za roditelje.
Izvor: Detinjarije.com
