Ne treba im služavka!

Uvek sam se pitala po kojim kriterijumima neke poslove namećemo deci, a od nekih ih oslobađamo?

Piše: Dragana Mujezinović

Meri Popins – Naša prva igra se zove „Dobro započeto je pola urađeno“.
Majkl – Ne sviđa mi se kako to zvuči.
Meri Popins – Drugačije rečeno – hajde da sredimo sobu.
Majkl (svojoj sestri Džejn) – Rekao sam ti da je lukava.
Meri Popins – U svakom poslu koji treba da se obavi ima elemenata zabave. Nađi zabavu i pucni prstima – posao je igra!

Kao tinejdžerka sam čuvala decu, za džeparac. Njihova mama je svake druge nedelje radila po podne, i trebalo je da ih neko preuzme iz obdaništa, dovede kući, posluži ručak, izvede u park…i spremi za spavanje. Dečak i devojčica od 5 i 3 godine, živahni i poslušni. Mama ih je već naučila da im ne treba služavka. Sami su se oblačili, obuvali i vezivali pertle. Sami su posle obroka sklanjali tanjire, devojčica je čak i prala sudove, a dečak uglavnom usisavao i rasklanjao džumbus po kući. Urađen posao, naravno, nije morao da bude perfektan. Važno je bilo da postoji svest o tome da su to poslovi koji treba da se obave.

Iako je čuvanje dece velika odgovornost, sa njima je to bila prava radost. Moje je bilo da brinem o tome da su bezbedni, da nisu gladni i žedni, i najvažnije – da im čitam i da ih učim raznim igrama. Trebalo je da se pridržavam pravila koja su važila u njihovoj kući.

Nemoj, mama će to…

Uvek sam se pitala po kojim kriterijumima neke poslove namećemo deci, a od nekih ih oslobađamo. Na primer, ako ne tražimo usisavanje, zašto ih teramo da se izuvaju kad uđu u kuću? I dalje mi je nejasan razlog da se pregovara oko pranja ruku i zuba…ili je to možda neka druga priča? Poslovi u kući su usko povezani sa pitanjima higijene, pitanjima izrade domaćih zadataka, i brojnih drugih obaveza koje nam slede u toku dana.To su važne rutine i neophodne za život. Ili ukratko – to je stvar kulture.

Svet oko nas

Kad se obrnemo i pogledamo životinjski svet, vidimo slične prizore: mačke se ližu, ptice trebe perje, uređuju i popravljaju gnezdo, druge životinje čiste i sređuju jazbine, vrapci se „kupaju“ u prašini.Slonovi imaju čitav kozmetičko-zdravstveni tretman: kupanje, pa valjanje u prašini, svoje mladunce uče kako da pronađu čistu vodu za piće, tetke i starije sestre brinu o mlađima…

Deca su se žalila zbog kućnih poslova, pa su dobila još kućnih poslova

Primati uče svoje mladunce da koriste alate: grančice, kamenje… Grabljivice uče mladunce veštinama lova i uopšte, veštinama preživljavanja. Nisam srela ni jednu mačku da je „rekla“ svojim mladuncima da ne održavaju higijenu svog krzna, i da će ona to umesto njih da radi, da se ne bi zamarali. Ili još gore, da im dozvoli da unerede jazbinu.

Zamislite lavicu koja nije naučila mladunce da love, da se od trčanja ne bi umorili i oznojili, pa je odlučila da će ona to zauvek da lovi za njih… Mi, izgleda, kopiramo društveni sistem primata (majmuna) gde je glavni onaj koga svi trebe. Hmmm…

Šta nas tera da mi svoje mladunce pošteđujemo života?

Kuća ili hotel?

Nisam pristalica ideje o tome da treba nagrađivati i/ili plaćati deci za kućne poslove. U tom slučaju, trebalo bi da se uspostavi cenovnik usluga za kuvanje, pranje, peglanje, brisanje prašine, nameštanje kreveta, promena posteljine, pranje prozora…U stvarnosti se to ne događa, pa nema razloga da ih mi na to navikavamo. Sem ukoliko na platnom spisku nemamo spremačicu. Što je sasvim u redu. To je stvar mogućnosti i organizacije svake porodice.

Moj trogodišnjak radi kućne poslove

MI i ONI

Uvek me rastuži roditeljska priča: MI im sve dadosmo, a ONI to ne cene. Kao da se radi o dva suprotstavljena tabora, gde smo MI dobri, a ONI su loši. ONI su naša deca, koju smo MI rodili i vaspitavali. MI smo odredili sistem vrednosti po kome bi ONI trebalo da se upravljaju. ONI su posledica onoga što radimo MI.

Nameštanje kreveta, sređivanje radnog stola, usisavanje, pražnjenje kante, spremanje školske torbe, slaganje odeće – zvuči dosta jednostavno, čak trivijalno kad se ovako nabraja.Obuka za život, u koju definitivno spadaju kućni poslovi, zahteva veliko strpljenje i doslednost roditelja. Babe i dede često nisu ni od kakve pomoći. Čast izuzecima.

Kad sam bila mala

Nikad nisam videla svoju baku u velikom spremanju. Ona je nekako vešto raspoređivala poslove na manje porcije svakog dana. Usput, u hodu, skoro neprimetna akcija sa očiglednim rezultatom. U kući je uvek vladao red. Za nju je bila nezamisliva rasprava oko kućnih poslova.

1 2 Sledeća strana

Podeli tekst: