Piše: Martin Dž. Blejzer
U čitavom životinjskom carstvu, majke tokom porođaja prenose mikrobe svojim mladuncima. Različite vrste žaba baš od svojih majki dobijaju specifične vrste bakterija koje žive na koži, iako zajedno žive u istoj bari i sa zajedničkim bakterijskim okruženjem. Pilići prilikom izlaska iz jajeta pokupe mikrobe iz kesice pune bakterija koja se nalazi blizu rektuma majke kokoške. Hiljadama godina, bebe sisara bivaju naseljene populacijama mikroba tokom prolaska kroz majčinu vaginu. Ovaj proces je od ključnog značaja za zdravlje ljudskih beba. A danas je ugrožen.
Simbiotski odnos između mikroba i majki
Mikrobi igraju skrivenu ulogu tokom svake trudnoće. Tokom prvog tromesečja, određene vrste bakterija postaju više, a druge manje zastupljene. Do trećeg tromesečja, kada se približi termin porođaja, dešavaju se još veće promene brojnosti mikroba. Ispitivanje na desetinama trudnica pokazalo je iste rezultate.
Mnogi fiziološki u patološki aspekti trudnoće su bar delom kontrolisani od strane mikroba koji naseljavaju trudnicu i koji su evoluirali tako da pomažu i njoj i sebi. Ako nema dovoljno hrane, što se često dešavalo u ljudskoj istoriji, majčini mikrobi će promeniti metabolizam, tako da se iz hrane dobija više kalorija. Na taj način, mikrobi povećavaju izglede da će sledeća generacija doći na svet, i njima obezbediti novi dom.
Promene u sastavu mikroba mogu delimično biti odgovorne i za one dodatne kilograme koje majka dobija, kao i za povećane nivoe šećera ili glukoze, koji se često dešavaju u trudnoći. To ima smisla: majke skladište više energije kako bi povećale šanse za opstanak svog potomstva.
„Tokom trudnoće, ovi zaštitnički laktobacili cvetaju i suzbijaju druge bakterije, spremajući se za glavno zbivanje – porođaj.“
Kako mikrobi u majčinom sistemu za varenje skladište energiju, tako jedna druga populacija mikroba – ona u njenoj vagini – takođe počinje da se menja. Reproduktivno zrele žene nosioci su bakterija – laktobacila, koje njihov vaginalni kanal čine kiselijom sredinom. Ovo okruženje predstavlja jaku odbranu protiv opasnih bakterija koje su osetljive na kiselost. Takođe, laktobacili su razvili moćan arsenal molekula koji ubijaju druge bakterije.
Tokom trudnoće, ovi zaštitnički laktobacili cvetaju i suzbijaju druge bakterije, spremajući se za glavno zbivanje – porođaj. Kada majčin vodenjak pukne, velika količina tečnosti izleti zapljuskujući njene butine. Ovaj talas laktobacila brzo kolonizuje njenu kožu.
Bez obzira koliko brz ili spor porođaj bio, do tada sterilna beba brzo dolazi u kontakt sa laktobacilima. Bebina koža je poput sunđera koji upija majčine mikrobe. Prva tečnost koja dospeva u bebina usta su mamini mikrobi, uključujući i male količine fekalnih materija. Potrođaj nije antiseptični proces, ali tako je već najmanje 70 miliona godina, koliko postoje sisari.
Čim se rodi, beba instiktivno svoja usta, sada puna laktobacila, okreće prema majčinoj bradavici i počinje da sisa. Porođaj čini da laktobacili u bebu ulaze zajedno sa prvim mlekom. To je najbolje što je moglo da se desi.
„Bebina koža je poput sunđera koji upija majčine mikrobe.“
Laktobacili i druge bakterije koje proizvode mlečnu kiselinu razlažu laktozu, glavni šećer u mleku, pretvarajući ga u energiju. Prva bebina hrana je vrsta mleka nazvana kolostrum, koja sadrži zaštitna antitela. Kartografija dešavanja koja uključuje vaginu, bebu, usta, bradavicu i mleko osigurava da prvi stanari u bebinim crevima budu bakterije koje vare mleko.
Ove vrste takođe sadrže sopstvene antibiotike koji sprečavaju i suzbijaju druge, potencijalno opasne bakterije da kolonizuju creva novorođenčeta. Laktobacili postaju prvi organizmi koji će dominirati bebinim do tada sterilnim sistemom a varenje; oni su osnova mikrobskih populacija koje će tu nastati. Sada, beba ima sve što joj je potrebno da započne nezavistan život.
Kada nakon nekoliko dana poteče i pravo majčino mleko, ono će sadržati ugljene hidrate – oligosaharide, koje beba ne može da vari. Ali posebna bakterija po imenu Bifidobacterium infantis, još jedna od prvobitnih kolonizatora u zdravim bebama, sposobna je da jede oligosaharide. Majčino mleko je tako sačinjeno da dobrim bakterijama daje početnu prednost u odnosu na loše.
Cena savremenih medicinskih čuda
Porođaj carskim rezom uglavnom nije prepoznat kao pretnja prenošenju mikroba sa majke na dete. Umesto da prođe kroz porođajni kanal i pokupi laktobacile, beba se hirurški izvlači iz materice kroz rez na stomačnom zidu.
Kada su majčin ili bebin život u opasnosti iz bilo kog razloga, izvodi se hitan carski rez, često sa vrlo kratkom pripremom. Akušeri često utiču na odluku pacijetkinje. Neki su vrlo oprezni čim vide bilo koji znak fetalnog stresa ili posumnjaju da bi porodilja mogla imati problema. Ciničnije rečeno, lakše je i traje kraće obaviti carski rez nego vaginalni porođaj. A većina lektara i bolnica zarađuje više novca na carskom rezu nego na prirodnom porođaju.
Sramotno da pisete takove stvari…. umjesto da savjetujete da u slucaju da se vide problemi da se ne ceka prirodni porod vec carski rez vi govorite kako bolnice lakse pristaju na carski rez? Ne znam di al u Hrvatskoj to sigurno nije slucaj. Da se lakse odluce na taj prokleti carski rez manje djece bi umrlo pri porodu cekajuc isti! Vjerujte mi da bi ja radije da su mi napravili carski rez na vrijeme pa nek mi dijete ima manjak mikroba nego zbog izbjegavanja istog pokopala svoje dijete.
U porodilistu prijateljici bebu osoblje zarazilo stafilokokom. Neoprane ruke ili dugi nokti babica ili, kao sto su tvrdili, prljava centralna klima – tek dete sa temperaturom, mastitisom i ne budi se. Pet dana stara beba je bila zatim deset dana na kombinaciji antibiotika koji su verovatno pobili sve prirodno prisutne i korisne bakterije. Manite se novih teorija dok ne resite stare probleme.