Koža odraslih i dece ima puno zajedničkih karakteristika, ali i puno različitosti pa je potrebno obratiti pažnju na nekoliko činjenica kada se bira kozmetika za najmlađe.
Nakon rođenja koža novorođenčeta prilagođava se suvoj spoljašnjoj sredini. U prvih 6 meseci po rođenju propusnost kože za sve materije iz spoljašnje sredine je neuporedivo veća nego kod starijih beba i mlađe dece.
Postoji nekoliko razloga za to:
- Sadržaj vode u koži beba je veći nego kod odraslih, pa je i dehidratacija mnogo lakša.
- Sadržaj masti je manji a time je i manja kompaktnost između ćelija.
- Debljina kože je čak 30% manja nego kod odraslih.
- Funkcija melanocita nije potpuna a površni sloj kože je značajno smanjen pa je i uticaj UV zračenja na kožu značajno veći.
- Sa kožom odraslih može da se u potpunosti uporedi tek sa punim razvojem lojnih i znojnih žlezda a to nastupa tek u adolescenciji.
Ekcemi, kontaktni dermatitis, bakterijske i virusne infekcije mnogo su češće kod novorođenčadi, beba i male dece nego kod adolescenata i odraslih.
Nega kože novorođenčeta – kako prati kožu?
Svakodnevno pranje kože najmlađih je gotovo neophodno. Bebe se upoznaju sa okolinom dodirujući, puzeći, valjajući se. Ako bi se prali samo vodom nivo higijene bi bio dosta nizak. Dodatni problem je što mineralna voda dodatno isušuje kožu menjajući ph kože, te korišćenje samo vode bez sapuna ne obezbeđuje očuvanje ph kože i dodatno je isušuje. Idealne su kupke sa ph između 7 i 5.
Sapuni i šamponi treba da su bez sintetičkih mirisa, posebno za novorođenčad. Mirisi su povezani sa kontaktnim alergijama, ekcemima, razvojem disajnih problema. Ako se beba kupa svaki dan, sapune treba aplikovati na mesta koja se najviše prljaju poput šaka, pazuha, pregiba vrata, pelenskog dela.
Da li mazati kreme svakodnevno?
Koža novorođenčeta je veoma propusna za sve što se na nju nanese pa bi u periodu do 6 meseci trebalo izbegavati svakodnevnu upotrebu mleka i ulja za telo izuzev u pelenskom predelu. Ukoliko postoji sklonost ka ekcemima ili bilo kakvoj drugoj iritaciji svakodnevna nega je neophodna.
Kod beba i male dece kupanje duže od 15 minuta treba da bude praćeno nanošenjem adekvatnog mleka za telo.
Tokom zimskih meseci manja frekvenca kupanja omogućava manje isušivanje kože.
Konzervansi u kozmetici za negu kože novorođenčadi i dece
Smatra se da konzervansi u kozmetici izazivaju iritaciju u 6% korisnika ali da se kod čak 20% korisnika proizvoda bez konzervansa razvija bakterijska infekcija. Zato su oni neophodni, ali je potrebno obratiti posebnu pažnju.
Parabeni koji su najčešće korišćeni konzervansi i nalaze se u većini kupki ili mleka za telo. Mogu biti iritansi a prema nekim studijama mogu uticati na razvoj gojaznosti dok kod dečeka smanjuju nivo testosterona
Formaldehid treba izbegavati u periodu od rođenja do 3 godine jer je jak iritans a može uticati i na razvoj imunološkog sistema. Koristi se kao konzervans.
Sodium lauryt sulfat nalazi se u 90% šampona i deterdženata, može izazvati ozbiljni kontaknti dermatitis pa čak i problem sa disanjem.
Zaštita od sunca
U svakodnevnu negu svakako treba svrstati i svakodnevnu zaštitu od sunca. Koža novorođenčadi i dece do 3 godine ne bi trebalo da je izlagana direktnom sunčevom zračenju. Njen kompletan imunološki sistem nije u potpunosti formiran pa je vaća mogućnost da ova nežna koža izgori. Svako dobijanje tena smatra se oštećenjem kože od sunca.
Svi zaštitni faktori nanose se na celu površinu kože pa je i resorpcija jako velika, pogotovo kod novorođenčadi. Kod njih se ne preporučuje upotreba hemijskih zaštitnih faktora a savet je da se novorođenče ne izlaže direktnom sunčevom zračenju.
Pri izboru krema za zaštitu od sunca treba se koncentrisati na mehaničku zaštitu koja sadrži cink oxid i titanijum dioxid, mnogo više nego na hemijsku zaštitu.
Dr Svetlana Đurišić, Dermatološka ordinacija Dermatim
Izvor: Detinjarije.com
