Jer, ako ste nešto toliko puta rekli, a uvek imali isti rezultat, šta očekujete da bude drugačije kada to kažete sto prvi put?
“Ja ti sto puta kažem, a ti me ne slušaš!” Verovatno ste bar jednom u životu izgovorili ovu rečenicu svom detetu. A, koliko puta ste pokušali da to nešto, što ste sto puta ponovili, kažete drugačije? Jer, ako ste nešto toliko puta rekli, a uvek imali isti rezultat, šta očekujete da bude drugačije kada to kažete sto prvi put?
Verovatno sada mislite da ne postoji drugi način da kažete detetu to što želite – da ustane na vreme, da sedne da uči, da se obuče, da spakuje stvari za školu, da uveče spremi šta će da obuče, da počne na vreme da rasprema igračke jer kad mu se prispava postaje nervozno i sve će ostati razbacano po podu… Pokušajte da se prisetite šta ste vi kao dete radili kada su od vas roditelji očekivali da uradite ovo ili ono, i ukoliko su i oni vama sto puta jedno isto govorili da li ste vi zaista uradili to što su od vas tražili ili ste u jednom trenutku samo “oguglali” i pustili ih da se “istutnje”, a vi nastavili po svom, ili ste uradili to što „morate“ i besneli u sebi…
Složićete se da je priča vrlo slična ovoj vašoj sadašnjoj, samo ste vi sada u drugoj ulozi…
Šta se u stvari dešava kada smo stalno izloženi istom načinu komunikacije? Naviknemo se toliko da više ne registrujemo šta nam osoba govori. Dakle, posle izvesnog broja ponavljanja istog zahteva na isti način (isti redosled reči, boja glasa, naglašavanje pojedinih reči, povišen ton, i sl), dete se navikne i više „ne čuje“, odnosno ne sluša šta mu govorite, jer to već zna, poznato mu je. (Priznajte da ste i vi prestali da „slušate“ neke osobe iz okruženja jer već unapred znate šta će vam reći, zar ne?)
I šta sad?
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ovo NE MORATE da radite: 10 ANTI SAVETA razvojnog psihologa Dorse Amir
Dorsa Amir je naučnica sa Univerziteta Berkli i bavi se načinima na koji se deca razvijaju i uče u različitim kulturama širom sveta. Takođe je i moderna mama koja, kao...
Dr Vlajko Panović: Roditelji se plaše da deci nešto brane, tako dobijamo ’kopi pejst‘ generaciju
Više od 40 odsto dece u Srbiji koja koriste internet gleda slike krvi i mučenja životinja i ljudi, a gotovo trećina pristupa pornografskim sajtovima, pokazuje istraživanje „Deca Evrope na internetu“....
Pedagog upozorava: Previše aktivnosti i igračaka ostavljaju posledice na decu
Svaki roditelj želi samo najbolje za svoje dete. Zato roditelji često upisuju decu na bezbroj različitih aktivnosti, od sporta i sviranja instrumenta do baleta i mnogih drugih koje će ih,...
Četiri tipa emocionalno nezrelih roditelja koji uništavaju svoju decu
Emocionalnu nezrelost pak odlikuje ponavljanje automatizovanih ponašanja, pri čemu takvi ljudi uopšte nisu svesni ni šta rade, ni uticaja koji mogu imati na druge. Stoga nemaju potrebu da se izvinjavaju...
“Zamislite koliko bi bilo drugačije kada biste razdraganim glasom rekli – Sada ćemo zajedno naći novo mesto za tvoje igračke! ”
Ja probala ovako prve godine rada sa studentima – razdraganim glasom, Sada cemo zajedno da ucimo matematiku, vidite koliko je sve ovo u zanimljivo 🙂 Rezultat je bio katastrofalan.
Daleko uspesniji pristup je bio – Znam koliko je ovo naporno i dosadno, ali to i to su zahtevi, to sto ucimo sluzi tome i tome. Na vama je da nadejte nacin kako da savladate gradivo, na meni je da vam pomognem koliko mogu.