Majka je sama odgajila Vanju. Nikad se nije udala, sve je davala sinu, kupila mu stan, platila fakultet. Postao je divan muškarac, uspešan. Sada ima pedeset godina. Nikad se nije ženio, nema dece. Ceo život se trudi da vrati mami dug koji joj nije tražio. Ne uspeva.
Ksjušin otac je radio dan i noć zbog dece. Imao je velike planove – posebno za ćerku. Ona je bila pametnica. Pa je on maštao da ona postane lekar. Upisao ju je na fakultet. Ali ona se ispisala. Želela je da živi svoj život. Na svoj način. Htela je da postane umetnica. Tata je pokušao da je urazumi i – ispostavio joj račun. Sve je izračunao: koliko je koštala škola, sekcije, privatni časovi, odeća, hrana… I zatražio da mu vrati dug. Suvišno je govoriti da Ksjuša više nikad nije videla oca. Prošlo je od tada preko trideset godina…
Mama se zbog Ire odrekla ličnog života. Posle razvoda nije se ni sa kim viđala, plašila se da ne istraumira ćerku. Ćerka je porasla i ne može da ostavi mamu. Ne može ni sa kim da se viđa. Ne može čak ni da pomisli da ostavi mamu i da se pozabavi ličnim životom. Ira ima četrdeset godina. Nije se udavala. Nema dece.
Igorovi i Ženjini roditelji su bili najdivniji roditelji. Sve su činili za decu, sve moguće i nemoguće. Porodica je uvek bila složna, porodični praznici, odmori… Samo što su u tom roditeljstvu njih dvoje izgubili odnos muž–žena. Više ih ništa nije vezivalo. Proživeli su zajedno trideset godina, kao tata i mama. A potom, kada su deca otišla svojim putem, oni su se naprosto razveli. Ženja dan-danas ne može da se dozove od te tako goleme obmane. Ima trideset sedam godina i još ne planira da se udaje. Plaši se da se i njoj ne ponovi tužna priča. Posle razvoda mama je brzo uvenula…
Kao i u svemu stalom, treba znati meru. Nenormalan pritisak i očekivanja su loši, ali loša je i nezainteresovanost i stav ‘za učenje ima školu’, ‘ja nikada nisam video more pa mi ništa ne fali’ i tome slično. Ključ je u balansu, u nekoj sredini.
Sve sto je preterano je stetno pa i ljubav a naravno i ljubav prema deci. Najvise sto roditelj moze pruziti detetu je nauciti ga sposobnosti samostalnog zivljenja i preneti sve svoje moralne i karakterne vrednosti a one se prenose gledanjem i kopiranjem, vrlo prosto kakvi roditelji takva ce biti deca.
Ako zelite unucice, pokazite deci primerom da se moze biti roditelj, a da pritom ne zrtvujete kompletan ostatak zivota. Ako sve zrtvujete svojoj deci, kada odrastu, mogu zakljuciti da je to jedini nacin roditeljstva i da sami nisu spremni na toliko zrtvovanje 🙂
Kao i u svemu i ovde treba imati balans. Treba biti pažljiv,brižan,požrtvovan i sve ostalo…ali nikada nekog držati pod staklenim zvonom…slažem se da to može samo da naškodi detetu na mnogo načina.Nije baš zdravo ni za decu ni za sebe da se ceo svoj život žrtvuje. Samo razuman balans
Jako je pogresno dati i uciniti svom detetu SVE ono sto je nama nedostajalo u detinjstvu! Jer, ako mi sad znamo sta je dobro a sta lose, sta su prave moralne vrednosti, ako znamo saosecati sa drugima,ako smo zadovoljni svojim zivotm, to onda znaci da nasi roditelji i nisu mnogo pogresili u nasem vaspitanju. Cak i ako smatramo da niamo dobijali dovoljno ljubavi, ne smemo je u prevelikoj meri davati nasoj deci. Jer ipak, mi nasu zelju za vecom kolicinom ljubavi tako necemo zadovoljiti a sa druge strane mozemo naneti veliku stetu nasoj deci. U clanku gore, gde pise da ne treba da zivimo za decu,misli se da ne treba da ih preplavljujemo ljubavlju, da stalno sebe i svoje zelje potiskujemo na konto njihovih. Jer oni se ugledaju na nas. I ako zelite da odrastu u zrele, potpune i samoaktualizovane, nezavisne licnosti, pokazite im licnim primerom! Tako ce mnogo brze i lakse usvojiti sve potrebne cinjenice ako bi i sami bili takvi. Uvek sam se grozila zena koje zele da rode dete bez obzira sto su same. Tacnije, one to i rade jer su usamljene i radjaju decu „za sebe“. To je toliko pogresno, i pogubno za samo dete. I takva deca jako retko izrastaju u zadovoljne i ispunjene licnosti. Da bi dete bilo zdravo, u svakom smislu te reci, potrebna su mu oba, normalna, roditelja. I jako je bitan odnos izmedju njih. Tacnije, odnos izmedju roditelja mnogo utice na odrastanje dece i u velikoj meri oslikavase na detetovu licnost u kasnijem dobu. Zato je jako vazno da roditelji zajesno vaspitavaju decu i da pre svega ne zanemaruju jedno drugo. Jako je vazno za dete da od detinjstva uci o zdravim musko-zenskim odnosima gledajuci svoje roditelje!
Fenomenalan komentar!
Potpumo se slažem. Čak je jasniji i od samog teksta.
Hvala za podeljenu mudrost!
Slažem se, komentar fantastičan, samo bih dodala da će se dete dobro razvijati i sa jednim roditeljem ako je taj jedan roditelj dobar u ulozi roditelja i dobar primer detetu.
A sta je sa onim roditeljima koji nemaju pomoc baba, deda i sl. i imaju jedno, dvoje, troje dece…pa sve moraju sami ? Hteli ne hteli posvecuju deci 24 sata! jer moraju, ne mogu da ne daju deci hranu, da ih ne operu, da ih negde ne izvedu…tekst je cista glupost!
Kada sve uradite oko deteta, ne znači da ste preterali sa pažnjom… Poenta je ostati svoj u funkcionalnom smislu, jer u suprotnom ste disfunkcionalni – a to je loš primer za vaše rođeno dete. I da imate petoro dece, sigurno ćete naći makar dva sata dnevno za sebe (i muža) ili nećete, čak iako imate samo jedno… Pobedite sebe!
Pročitajte tekst još jednom! Posebno poslednji pasus ili dva.
Sve je super, osim suvišnih ponavljanja „naplate duga“… Malo je nezgrapno, a malo i besmisleno, jer takvi roditelji sigurno nisu oni iz naslova!
Marijan, odlicno si opisala situaciju! Tako opisuje i prof. dr Zoran Milivojevic.
Svaka cast za tekst! Drago mi je sto je neko konacno pisao o toj temi! U nasoj kulturi je to jos uvek tabu-tema, na takve roditelje se gleda kao na sebicne, a usvojen je obrazac zrtvovanja svega zarad dobrobiti dece, i ko pokusava da balansira izmedju dece i sebe, automatski se proglasava sebicnim.
Prof. dr Zoran Milivojevic upotrebljava termin „roditeljski brak“. U takvom braku roditelji vrse „emocionalni incest“ nad decom, koja im podsvesno zamenjuju partnera. Ta deca odrastaju sa nerazresenim Edipalnim ili Elektrinim kompleksom, koji su roditelji „hranili“, umesto da suzbijaju. Takva deca, kad odrastu, postaju mamini sinovi, tatine maze itd. Oni nisu spremni da formiraju porodicu, jer se plase odricanja koja im predstoje. Cak i kad formiraju porodicu, u tu porodicu se puno uplicu njihovi roditelji, koji na taj nacin popunjavaju prazninu u svom zivotu. Tako nastaju nepodnosljive svekrve i taste, kojima niko nije dovoljno dobar za njihovo dete. Toliko cesta pojava u nasem drustvu da smo je vec poceli smatrati normalnom.
A ne treba puno da bi se ovoliko problema izbeglo. Sigurna sam da svako, ma koliko zauzet bio, dok mu supruznik cuva decu ili dok deca spavaju, moze izdvojiti bar sat vremena dnevno za sebe. Da se istusira, da namaze kremu, da procita jedan tekst u casopisu, da pogleda epizodu serije, da se pomazi sa partnerom… Ko nije za sebe, nije ni za druge. A ako su majke zadovoljne, i deca ce biti zadovoljna.
Poštovani komentatori,sa svima vama se slažem što se tiče vaših komentara. Ima stručnih mišljenja kao i ličnih iskustava. Komentari su uredu. Ne mogu ostati ravnodušan,a da ne skrenem pažnju na destruktivnost teksta koji je uperen na razbijanje porodice kao osnovne ćelije društva ,gde nam neko skreće pažnju naslovom“„Preklinjem vas, nemojte živeti za decu!“ Koji naučnik nas upozorava na ovo? Sa kog institute ili centra? Na osnovu kojih istražianja? Naime na osnovu nekoliko nepotpuno objašnjenih primera samohranih roditelja gde je mama kupila stan sinu on je sjajan ali se nije ženio…ili mama je gajila ćerku sama pa se ćerka nije udala… Dalje se u članku preterano piše o računanju. Naravno da ništa eksremno nije zdravo. Onda autor piše:” Kada sretnem ljude kojima su roditelji pružili sve pa i više od toga, veoma mi je teško da ih gledam u oči. U velikoj meri prepoznajem sebe i svoj bol” On znači piše na osnovu nekog svog ličnog promašaja.
“Zato vas preklinjem, ne živite za decu! Nađite drugi smisao svog života, nađite drugi smisao materinstva i očinstva.” Za koga treba živeti ako ne za potomstvo? Treba li da se nađe smisao materinstva i očinstva u kućnim ljubimcima,filateliji …? Smisao roditeljstva može biti samo prema deci.
Dalje se obraća samo ženama,savetom da vole muža,a primeri koji su navođeni na početku su samohrani roditelji .
“Volite svog muža. Deca će porasti i otići, a on ostaje s vama. Vi možete dati primer deci i vaš odnos može biti razlog da požele i sami porodicu, decu.” U ovakvom objašnjenju deca mogu da osete da nisu dovoljno voljena,a onda da ne žele da stvaraju porodicu na osnovu takvog iskustva. Jasno je da deca odlaze svojim životnim putem i to treba podržati,ali ne treba zanemariti i njihov osećaj sigurnosti kada znaju da imaju jaku “bazu” i oslonac,a to bez ljubavi prema detetu ne biva.
“Nemojte se odricati nove haljine zbog novog robota. Ne menjajte kozmetičara za privatnog učitelja”
Svaki normalan roditelj će kupiti sebi odeću,a da ne zanemari potrebe deteta,a ovu glupost o poređenju kozmetičara sa ulaganjem u znanje(naravno ako nije kljukanje i treba da dete interesuje neka oblast),ne treba ni komentarisati…itd,itd.
Elem,u tekstu se ne pominju vrednosti poštovanja,poverenja,razumevanja,iskrenosti koje treba da vlada u prvom redu između partnera(roditelja) koji će to preneti i na decu.
U svakom slučaju napisani tekst je bez podloge i nakaradan,ali su ga komentari oplemenili.
Pozdrav .
Da dopunim. Ovo je preveden tekst iz knjige spiscateljice Olge Valejeve,koju možete naći kako pozira u veoma raskošnim ambijentima i raznim putovanjima sa svojim mužem Aleksejem i troje njihove dece,a ovamo piše: „Smisao života potražite van aspekta materijalnog“
Prosudite sami.
Pročitao sam prve 4 pričice i ni jedna nema veze sa naslovom.
1. Problem finansijske situacije
2. Psihološki problem želje za kontrolom
3.Ljubav prema roditelju nije uslovljena žrtvom u ličnom životu. Može se imati i jedno i drugo.
4. Oni već postali svoji ljudi sa izgrađenom ličnošću a roditelji im se razveli i napravili traume! Ko zna kako bi uticalo na decu da su se ranije razveli? I to ne znači da su prestali voleti jadno drugo samo zato što su voleli decu!
Dete ne treba razmaziti i moraju mu se postaviti granice u osnovnom kućnom vaspitanju. Ako to roditelji ne ispoštuju nastaje problem, a ne ako mu daš do znanja da ga bezuslovno voliš. Ovaj tekst udara na stabilnost porodice, kao da je došlo iz pera kapitalista!
Poštovani,
Tekst je jako dobar i ko ima dovoljno pameti ili iskustva znace o cemu se radi. Imam roditelje koji su celi zivot svadjali i dan danas kada su u poznim godinama. Molila sam ih da se razvedu da se ne desi neka tragedija. Oni ne zele. Ne zele zbog dece. Ceo zivot slusam: zbog vas dve sam ostala, nisam mogla nigde da idem, ceo zivot trpim budalu zbog vas. Ili pak: Nisam ja hteo da je zenim, zbog tebe sam to uradio, ti si presudila (majka je bila trudna kada su se vencali, nosila je mene). Dakle ceo zivot gledam scene nasilja a sve pod naslovom „samo da nije ove dece, video/la bi ti“. Sledeca usluga je bila: Nema ti sta da radis, tvoje je da ucis i da zavrsavas skolu, ja cu sve drugo da obezbedim. Epilog je: sestra i ja i cetrdesetim godinama, fakultetski obrazovane, u losim brakovima bez ljubavi, bez dece, bez adekvatnog posla spram obrazovanja. I dan danas u strahu sta ce biti s roditeljima koji i dan danas sve rade zbog nas.