Neposlušna deca su nesrećna

Dečja poslušnost, ljubav i emocionalno i psihičko sazrevanje deteta čine osnovu svake dečje ličnosti. Poslušnost pomaže detetu da reši unutrašnji konflikt i da bude srećno.

Ukoliko je dete fizički i psihički stabilno, znači da je došlo vreme da se odvoji od majke i samo počne da istražuje svet ili, kako je Frojd opisao, da prati faustovski nagon u sebi. Dete je tada znatiželjno i spremno na avanturu. Dete ne želi da istraži svet samo svojim čulima, već čitavim bićem. To je činjenica koju često zanemarujemo. Dete takođe pretpostavlja da i okolina s oduševljenjem reaguje na njegovo prisustvo, da je očarana kada mala Johana ili mali Johanes pokušavaju da istraže svaki njen delić. Deca tako prikupljaju fizička, psihička i emocionalna iskustva koja su doživela u svojoj okolini. Deca osećaju ovaj svet sa svakim svojim dodirom, bilo da je to dodirom prsta, ruke ili istraživanjem prostorije po kojoj se kreću.

U međuvremenu, otac pomaže svom sinu da nauči da hoda, slaže s njim kockice i popravlja zamak koji se nakrivio. Otac takođe utiče na razvoj deteta. Zato možemo da zaključimo to da su majka i otac najvažnije osobe ranog detinjstva i da utiču na stvaranje dečje svesti. Naravno, na ovom putu deca se suočavaju s brojnim preprekama, razočaranjima, patnjom i gorčinom. Međutim, ono što ostaje isto jeste činjenica da su majčin i očev lik sačuvani u dečjem mozgu. Zato su deca poslušna. Dečja poslušnost, ljubav i emocionalno i psihičko sazrevanje deteta čine osnovu svake dečje ličnosti. Neposlušna deca su nesrećna.

Kako da deca sama odluče da budu dobra?

Poslušnost pomaže detetu da reši unutrašnji konflikt i da bude srećno.

Deca vole svoje roditelje i to je činjenica. Konflikti će uvek postoja ti. Zato nemojte da brinete ako vam dete više ne pokazuje ljubav. Deca mogu da podnesu konfliktne situacije. Međutim, ona vole kada se svaki problem razjasni i kada roditelji nisu nesigurni već odlučni. Na kraju svake svađe mora da dođe do pomirenja, koje ne može da prođe bez suza, brižnosti i sentimentalnosti. Svi mi, a naročito deca, volimo da preterujemo kada je reč o emocijama. To neće negativno uticati na porodični život. Roditelji ne moraju da budu savršeni. Sasvim suprotno, savršeni roditelji svakako nisu dobri za dete. I roditelji su nekada loše raspoloženi, što ne znači da tada ne osećaju ljubav prema svom detetu. Deca moraju to da znaju. Niko ne može uvek da bude u pravu, svi grešimo, pa i roditelji. Nekada smo nervozni, a nekada nam je čak svega dosta. Zbog toga neće propasti dečji svet. Međutim, ono što je važno jeste to da ne smemo da se odlučimo za autoritarni vaspitni stil. Takav staromodni vaspitni stil remeti porodični mir i može da nanese veliku štetu kako detetu, tako i čitavoj porodici.

(Odlomak iz knjige „Velika knjiga o roditeljstvu“ Klaus Koh, Miha Brumlik, Sabina Andrezen, Laguna)