Skakanje po krevetu, prevrtanje, penjanje i druge vratolomije koje deci najčešće branimo da izvode, odlične su za razvoj dečjeg mozga i intelektualnih sposobnosti! Zbog toga stručnjaci savetuju da deca „druženje“ sa TV aparatom, kompjuterom i video-igrama zamene boravkom u prirodi sa živahnim drugarima.
Deca, posebno u predškolskom uzrastu do pete godine, što više treba da skaču, trče, borave u parku i prirodi, jer upravo to razvija njihove intelektualne sposobnosti, navodi doktor Ranko Rajović, predsednik Komiteta svetske Mense za darovitu decu.
Najnoviji podaci svetske Mense ukazuju da dete koje nije dovoljno fizički aktivno ima smanjene duboke strukture mozga koje učestvuju u kognitivnim (saznajnim) procesima.
„U Srbiji je sve više mališana sa poremećajima u učenju (disleksija, disgrafija) poremećajima govora, 90 odsto dece nepravilno drži telo i niko ne shvata da će sve to kasnije uticati na njihove kognitivne sposobnosti”, upozorio je Rajović.
Dokazano je da se 50 odsto sinapsi (funkcionalna veza između dve nervne ćelije) razvija do pete godine upravo kroz aktivnosti i igru, koja neretko smeta roditeljima.
Dete od dve godine često skače po krevetima, ističe dr Rajović, što roditelji ne dozvoljavaju, da se ne bi upropastio madrac od 300 – 400 evra. Takođe, deca u tom uzrastu vole da hodaju po niskim ogradama, bankinama, skaču po blatu, vrte se oko sebe, penju se gde god stignu.
