Nik Vujičić: Kako prevazići sve i podići srećnu decu

Čak i ako se odmah ne setite ko je Nik Vujičić, sigurno želite da čujete njegovu priču. On je rođen bez ruku i nogu, ali sada uspeva da daje nadu milionima. On je napravio karijeru i oženio se. Ne tako davno postao otac po drugi put. Govori o obrazovanju dece, pravilima komunikacije sa osobama sa invaliditetom i o tome šta je – biti muškarac sa invaliditetom i živeti srećno.

Nik, u svojoj knjizi kaže da ne smatra da su deca nasilna i da je dobro kada dete koje je zdravo ide u kolektiv sa decom sa invaliditetom.

Zašto misli da je tako? Odgovore na ova pitanja dao je u intervjuu za portal Mel.fe

“Da, zaista, i mislim da je od samog detinjstva važno da dečaci i devojčice uče da je u redu – da se razlikuju. I da njihovi prijatelji mogu biti različiti, da to je tako i moramo jedni sa drugima.

Imamo obrazac u društvu: da obratitimo pažnju na spoljnu lepotu. Mnoge zemlje rade na ovoj industriji, i nećete naći ništa od ekonomije, koja bi radila na unutrašnjoj lepoti. A to je najvažnija stvar!

Tako da, mislim da kada deca razgovaraju jedna sa drugima, uče da “komuniciraju srcem”, bez obzira na izgled. Na primer, momci u mojoj školi konačno su saznali da nisam samo sa specifičnostima razvoja, već i zanimljiv, načitan, sa velikim smislom za humor! U srednjoj školi sam bio predsednik razreda. Moji roditelji podržali su moju želju da komuniciram sa vršnjacima. Većina njih me je tretirala dobro, čak i inspirativno. Uzgred, sa mnogima sam i danas u kontaktu.”
Vi ste suočeni sa surovom stvarnošću? Da li postoji univerzalan savet?

Pročitajte i: Poučna priča o tome kako naučiti decu da budu srećna

Imam uglavnom pozitivno iskustvo komunikacije sa vršnjacima. Iako ponekad se dogodi i odbacivanje. Tada treba uskladiti unutrašnji sistem zaštite.

Kako to uraditi:

1. Da dete spozna ko je zaista, jer tako niko neće moći da ga ubedi u nešto suprotno i da ga obeshrabri.

2. Da preuzmu odgovornost i budu srećni, i drugi neće imati moć nad njima.

3. Da izgrade sistem vrednosti koji niko sa strane neće moći da uzdrma.

4. Pomozite da stvore unutrašnju bezbednu zonu gde mogu naći mentalnu snagu i utehu.

5. Negujte jake i pouzdane odnose sa detetom i to će mu pomoći da se bori protiv zlostavljanja.

6. Pratite reakcije deteta, da zaključite da li ih neko maltretira

7. Razvijate duhovne temelje koji će sasvim sigurno da se odupiru progonu.

8. Naučite ga da uči iz gorkih iskustava i da postaje jači, mudiriji, sa više samopouzdanja. To će pomoći da prevaziđe i ostale prepreke i reši sve probleme u kasnijem životu.

9. . Stvorite strategiju zaštite protiv progonitelja bilo koje vrste.

10. Naučite ga da razvije sposobnost empatije, da oseća bol drugih, naučite ih da se bore protiv nasilja ako je potrebno.

Isto važi i za roditelje. Ako je dete još malo – da mu roditelj pomogne da napravi ove korake. Zajedno, dvostruko ste jači.

Potrebno je naučiti dete jednostavnim duhovnim vredostima i razumevanju da ne treba da ga tretiraju kao nešto posebno. Možda su vršnjaci zbunjeni, ako je dete sa invaliditetom, da umesto da pobegnu, odu u pravcu njih. Da pokažu da se ne boje. Dete koje se nalazi unutar svog iskustva postaje mudrije.

Naučite dete da bude izvor radosti za sebe.

Da uči da prepoznaje i uživa u malim stvarima, svim dobrim stvarima u životu: svojim talentima i sposobnostima, lepoti zalaska sunca, poljupcu majke, radosti šteneta pri povratku kući. Sve se, ” dodaje na račun” svih radosti života i unovči se kada neko pokuša da pokvari tvoj dan.

Ljudi mogu pocepati svesku, slomiti olovku, mogu da se sakriju, ali na radost koja živi u tebi- ne mogu da utiču.
I naučite dete strpljenju. U nekim situacijama, treba vam veliku količina strpljenja. Kada sam završavao srednju školu, nisam video nikakav izlaz. Činilo mi se da ismejavanju i mučenju nikad kraja. Nedostatak perspektive me gurnuo u depresiju i očaj. Kada bi neko počeo da me maltretira odmah sam pokušao da pobegnem.
Ali kad imamo strpljenje, onda imamo veliku pomoć. I tako sam naučio da gledam u budućnost, to je olakšalo moju patnju. Stalno sam mislio, “Ovaj momak će me mučiti celog života.” Strpljenje bi mi rekao: “I ovo će proći.”

Pročitajte i: 8 stvari koje deca znaju bolje od vas

Nije tajna da većina ljudi ne zna kako da se ponaša sa čovekom koji spolja ili iznutra nije isti kao i oni.

Šta je važno? Morate da razumete da svi imamo probleme, nije bitno, imamo li ruke, noge, redovne funkcije ili sluh, vid. Mi smo prijatelji iz drugog razloga. Najbolji savet je – iskrenost. Želja da se pomogne. Da, deca – osobe sa invaliditetom – postoje. Postoje i oni koji kažu da im ne treba nikakva pomoć. Mi moramo polako, iz dana u dan, ali nenametljivo “objasniti” takvim osobama, da trebamo jedni drugima. I to ne zbog reči, već zbog dobrih dela. Mi – ljudi sa invaliditetom – i – obični ljudi – možemo naučiti jedni druge važnim stvarima. Bez komunikacije – to je nemoguće. I, naravno, roditelji bi trebalo da nauče njihovu decu da komuniciraju sa decom sa invaliditetom, tako da se ne boje, da ne oklevaju i da mogu da pomognu.

Koje su najvažnije reči za takvo dete? Reči koje treba da izgovaramo svaki dan, nekoliko puta.

“Volim te.” Ovo kažem u svojim govorima, i mnogi ljudi, iznenađujuće, počinje da plaču kad čuju te reči. Mi retko pokazujemo osećanja u životu. Samo pokažite ljubav. Podsetite dete da je važno. To je velika stvar.

Naučiti dete da voli i prihvati sebe.

Da li postoje neke vrste mantra koje govorite sebi u trenucima slabosti?

Mantre ne, samo sam pročitao Psalme i molitve koje me inspirišu. Na primer, često ponavljam reči ”Mogu da uradim sve kroz Hrista koji me jača”

Moja omiljena knjiga je “Bože, volim.” koju je napisala Joni Erickson. Moja majka mi je pročitala naglas kada sam imao šest godina. Ova knjiga me je inspirisala i pomogla da izgradim osećaj zahvalnosti. Posle toga bilo je mnogo knjiga. Glavna među njima – Biblija.

Šta je još potrebno za sreću?

Pročitajte i: Tiranija trenutka: Za porodično vreme više nema vremena

Sve što sam mogao, ispunio sam. Sada samo treba da se pobedi glad u svetu.

Nikola Džejms “Nik” Vujčić rođen sa sindroma retke nasleđene bolesti koja dovodi do nedostatka četiri ekstremiteta. Sada Nik govori na motivacionim predavanjima i piše knjige koje postaju bestseleri širom sveta. “Život bez granica”, “Ljubav bez granica” i dr.
Nick je srećno oženjen sa Kanae Miiahara. U 2013. godini dobili su sina – Kiioshi James Vujčić. U avgustu 2015. godine rođeno je drugo dete Dela Levi. Oboje su zdravi.

Priredila: Katarina Savić

Izvor: Moj pedijatar

Podeli tekst:

Tagovi :Nik Vujačić, porodica, roditeljstvo, samopouzdanje, umeće življenja, vaspitanje

Slični članci koji vas mogu zanimati:

Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO

Idi uvek prometnim ulicama, ne pričaj sa strancima… Video mame i ćerke koji objašnjava KAKO da dete bezbedno ide od kuće do škole

Mama Elena došla je iz Rusije, a na svom Instagram profilu @tsarkova_elena i YouTube kanalu deli sadržaj koji može biti od velike pomoći svima koji su se tek doselili u...