Da li bi škola mogla da bude idealna? Šta je zaista potrebno đacima i u kom uzrastu – na šta bi trebalo uticati, na šta bismo mogli uticati i koliko je potrebno izmeniti – Nina Tomović je dala svoje mišljenje.
Idealno i nije tako daleko
Koncept škole trebalo bi da čine domaći autori kao tim koji radi na kreiranju udzbenika (uz izuzetak stranih jezika). Svi udzbenici bi trebalo da budu besplatni. Korisno je da zvanična literatura jasno podržava polne i rodne uloge. Postoje dva pola. Razlike i sličnosti među njima treba da budu i deo određenih edukacija. Matematika, Srpski jezik i književnost Komunikacione tehnologije, Osnove finansija i bankarstva (bez obzira na buduće zanimanje deteta, ovaj predmet, sa manjim brojem sati, kreirao bi svest dece o novcu, potrošačkom društvu, radu banaka, pravima i opštoj svesti o konzumerizmu), spadaju pod obavezne predmete. Njima se pridružuju Osnove psihologije (akcenat na razvijanju socijalne i emocionalne inteligencije sa najvažnijim ciljem – učenjem empatije, koja je skoro nepostojeća kod ljudi, kao i samokontrole, kako bi se vršnjačko nasilje svelo na minimum). Zatim: Osnove antropologije sa istorijom i kulturom (umesto što uče netačne podatke iz istorije, ovaj predmet bi im dao ogromno opšte obrazovanje; prilagođen, mlađu decu uvodio bi u različite kulture i upoznavao sa nastankom mnogih ljudskih uverenja i ponašanja).
Deca bi išla 4 puta nedeljno u školu. Peti dan bi bio dan rezervisan za sportske i kreativne aktivnosti. Muzičke i likovne radionice, tehniku i tehnologiju, karate i borilačke veštine, kako bi se deca naučila viteštvu, smirenom umu i kontroli tela. Besciljno trčanje po dvorištu i odavno prevaziđeno igranje „Između dve vatre“ govore o liniji manjeg otpora kod difovaca. Kranje je vreme aktivirati i one difovce koji misle i razumeju se u neophodnost fizičke kulture.
Hemija i fizika bi u osnovnoj školi već od trećeg razreda bile prilagođene uzrastu, pa bi tako časovi uključivali posete muzejima i pregršt eksperimenata koji bi deci usadili interesovanje. U srednjim školama i gimnazijama, ovo bi bili izborni predmeti. Geografija bi zamenila rekreativne nastave, pa bi tako deca učila o reljefu, stranama sveta i ostalim važnim aspektima na licu mesta.
Pored vodopada, na selu ili planini. Ujedno, ovaj predmet bi uključivao i slobodne aktivnosti sa zadatkom, tako da bi se spojile edukacija i odmor.
Biologija bi zahtevala kompletno uređene kabinete, mini laboratoriju i opremu za rad. Engleski jezik kao obavezan, a drugi jezik bi bio izborni i uključivao bi opciju odabira između ruskog, kineskog, francuskog i arapskog. Razlozi za ovaj izbor su priprema deteta na mogućnost sporazumevanja sa ljudima iz zemalja koje geopolitički drže značajno mesto, šta god lično bile naše preference. Spremiti dete za budućnost doseže dalje od ličnih afiniteta.
Kao poseban predmet, u škole bi trebalo vratiti Domaćinstvo i edukovati decu o tome kako da urade najbazičnije stvari po kući, kao i kako se čitaju deklaracije i bira hrana koja će manje ugroziti naše zdravlje. Živimo u vremenu nesposobnih muškaraca i žena koje se hvale zbog toga što ne znaju da kuvaju. Domaćinstvo je osnov koji mnogi nemaju.
Svaki predmet imao bi eksterne predavače, goste koji dolaze po potrebi i pozivu, čime bi deca dobila mogućnost da steknu bolju opštu kulturu i formiraju svoje vrednosti u skladu sa optimalnim a mimo rijaliti zvezda i programa.
Svakog meseca postojale bi interativne tribine na teme sigurnosti u saobraćaju, vršnjačkog nasilja i seksualnih odnosa.
Na kraju godine, deca bi se delila u grupe i bila uključena u projekat koji podrazumeva saradnju sa dečijim ili domovima za stare, volontiranje, asistiranje kod edukacije slabijih, projekte vezane za ekologiju i tako dalje.
Uniforme bi bile obavezne, a ukoliko bi tim školskih psihologa i pedagoga procenio da bilo koje dete biva psihofizički zanemarivano, roditelji bi o trošku države morali da imaju obavezan psihoterapijski rad. Nakon njega bivalo bi praćeno stanje, ali i uvedene novčane kazne, kao i ispitivanje roditeljske podobnosti, u izuzetnim situacijama.
Nina Tomović, stručnjak iz kognitivno-bihejvioralne koučing psihologije
Ceo tekst „Školski sistem – može li drugačije?“ – pročitajte OVDE.
Izvor: Detinjarije.com
