NIS poklonio predstavu đacima četvrtacima

Naftna industrija Srbije, kao društveno odgovorna kompanija, prepoznala je vrednosti koje promoviše „Limenka teatar fest“ i pomogla održavanje festivala u Somboru. Takođe, na NIS-petrol prodajnim mestima, nekoliko dana pred početak festivala, postavljene su kutije za odlaganje limenki i sva sakupljena ambalaža predata je na reciklažu i zamenjena je za ulaznice za predstavu „Tri junaštva Kraljevića Marka“ Dečijeg pozorišta „Čarapa“ iz Beogarda, koju su đaci četvrtih razreda somborskih osnovnih škola pogledali danas prepodne. Tako su učenici 1. septembra dobili od kompanije NIS divan poklon za uspešan početak školske godine.

Nakon predstave kratko smo razgovarali sa glumcem Markom Markovićem koji u ovoj predstavi igra Marka Kraljevića i dobili veoma zanimljive, duhovite ali svakako i pametne odgovore.

Šta je važnije, zdrava životna sredina ili mentalno zdrava deca?

– Smatram da su uzajamno povezani. Ne verujem da zdrava deca mogu da rastu u nezdravoj sredini. Isto tako ne verujem da se zdrava prirodna sredina može sačuvati od strane dece koja nisu sačuvana od raznih zala kojima su okružena.

 Da li je dovoljno pozorišta za decu? Treba li svaki grad da ga ima?

– Pomalo se šalim, ali i ozbiljno mislim, da su pozorišta za decu potrebna kao i kupatila u stanovima i kućama – njih nikad dovoljno! Uvek je gužva i uvek je preka potreba, pa je bolje da ih je što više.

Da li i vi glumci postajete bolji ljudi kada svoju umetnost darujete deci?

– Mi smo uvek posebna „fela“. Ne mogu da kažem da postajemo bolji. Verujem da samim izborom i razvojem naše profesije možda dostižemo neke visine i dobijamo širi spektar mogućnosti da pošaljemo poruke deci na neki drugačiji, zabavan način. Verujem da oni postaju bolji ljudi gledajući nas koji vremenom postajemo bolji glumci.

Može li reciklaža biti igra?

– Reciklaža bi trebala da bude obaveza, kao što je obavezna lična higijena, možemo da ih naučimo kroz igru i da im prebacimo tu obavezu u igranje pa da postane jedan prirodan tok. Mislim da je to samo stvar discipline i malo nesebičnosti sa naše strane.

 Da li je koncept silaska sa pozornice i postavljanje scene ispred pozorišta, što upravo radi Limenka Teatar Fest, prihvatljiv koncept?

– Pozorište koje se završava kada se scena završi nije po meni dovoljno dobro pozorište. Pozorište koje je sveobuhvatno, koje svoju poruku ostavlja daleko, daleko van scene je pozorište kome treba težiti. Ako deca o pozorištu pričaju još dugo vremena nakon predstave to je onda prava stvar.

 Može li „Limenka teatar fest“ da preraste u pokret – iskreno i pošteno za  klince i klinceze?

– Ako presatnemo da sanjamo onda je svrha života apsolutno izgubljena. Mi smatramo da smo jedan pokret, da smo jedan talas koji ima divnu ideju i da idemo dalje dokle budemo imali snage da se kotrljamo na ovim scenama.

Vidite li razumevanje u očima dece dok im prenosite poruke iz predstave?

– Uglavnom se trudim da gledam osmehe. Osmeh mi kaže mnogo više nego pogled a pogled neka im luta gde god da luta jer oni ako nas slušaju mogu da gledaju i u druga koji se smeje malo glasnije.

Intervju: Tamara Stojković

Izvor: Detinjarije.com