Kao neiskusna majka mislila sam da to grozno izgleda, ali zapravo nisam znala što to znači. A to je značilo da je Džoi rođen s izobličenim nogama. Doktori su nas uveravali da će uz lečenje moći normalno hodati, ali da najverovatnije neće baš dobro trčati.
Piše: Keti Lamankuza
Prve tri godine života Džoi je proveo na operacijama, u gipsu, s remenčićima. Masirali smo mu noge, radili s njima, vežbali i stvarno, kad je imao sedam ili osam godina, niko ne bi rekao, gledajući ga kako hoda, da je ikada imao nekih problema.
Kada bi dugo hodao, na primer u zabavnom parku ili zoološkom vrtu, žalio bi se na umor i bolove u nogama. Tada bismo stali, odmorili se uz sok ili sladoled i pričali o onome što smo videli i što još moramo videti. Nismo mu rekli zašto ga bole noge i zašto su slabe. Nismo mu rekli da je to normalno s obzirom na deformaciju s kojom je rođen. Nismo mu rekli pa nije ni znao.
Deca u komšiluku jurila su okolo kao što to većina dece radi za vreme igre. Džoi bi ih gledao kako se igraju i onda bi, naravno, skočio među njih i takođe se počeo igrati. Nikada mu nismo rekli da verovatno nikada neće moći trčati dobro kao druga deca. Nismo mu rekli da je drukčiji. Nismo mu rekli. Pa nije ni znao.
U sedmom razredu odlučio je uključiti se u kros tim. Svaki je dan trenirao s timom. Činilo se da više radi i više trči od drugih. Možda je osetio da sposobnosti koje su drugima nešto sasvim prirodno, njemu nisu prirođene. Nismo mu rekli da će najverovatnije, iako može trčati, uvek ostati na začelju. Nismo mu rekli da se ne bi trebao nadati da će postati član »tima«. Tim čini sedam najboljih trkača u školi. Iako ceo tim trči, samo će sedmorica najboljih biti u mogućnosti osvojiti bodove za svoju školu.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VESTI
Šta je u genima, a šta nas je snašlo? Prva blizanačka studija u Srbiji
Jedno od najvažnijih pitanja koje okupira pažnju naučnika, ali i mnogih drugih koji se ne bave naukom je – šta od naših karakteristika nasleđujemo, a šta možemo da naučimo tokom...
Stres kod male dece odvojene od roditelja može da izmeni gene
Stručnjaci su utvrdili da povišeni nivoi kortizola, hormona stresa kod beba i odojčadi koja su odvojena od roditelja, pogotovo majki, mogu imati dugoročan genetski uticaj na naredne generacije potomstva. Više...
Mala heroina: Anastasija poklonima usrećuje najmlađe u bolnicama i domovima
Svojim primerom htela je da promeni svet. I uspela je, bar jedan "mali", beogradski. Iako ima samo 14 godina, Anastasija Vujić boji sivilo bolničkih soba i druži se sa decom,...
Ne plašite se da postavite granice. Detetu trebaju granice kako bi odraslo srećno i zdravo!
Iz mog iskustva, deca se menjaju onoga trenutka kad roditelji promene svoj način vaspitanja. Ne plašite se da postavite granice. Današnja deca su nestrpljiva, nedruželjubiva, dosađuju se, a roditelji im...
Hvala za ovaj divan i poucan clanak 🙂