Nošenje sa rizicima mora da postane sastavni deo školskog programa

“Imaćemo generaciju mladih ljudi nesposobnih da se snađu u stvarnom svetu i razlikuju prave opasnosti od beznačajnih, ne znajući kome mogu da veruju”

Nošenje sa rizicima i opasnostima je važno za dečije obrazovanje i trebalo bi da postane deo školskog programa, kaže Džudit Hekit, predsednica Saveta za zdravlje i bezbednost iz Velike Britanije, a prenosi Gardijen.

Deca trpe zbog preterano “ušuškane” atmosfere u školama zbog politike izbegavanja rizika, pa deca odrastaju nespremna za izazove stvarnog sveta. Umesto besmislenog preterivanja sa štićenjem dece, škole bi trebalo da ih ohrabruju da se penju na drveče i igraju igre u kojima neizbežno postoji opasnost od povređivanja.

“Prezaštitnički nastrojeni roditelji i nastavnici koji zaziru od rizika neće naučiti decu kako da se nose sa opasnostima i imaćemo generaciju mladih ljudi nesposobnih da se snađu u stvarnom svetu i razlikuju prave opasnosti od beznačajnih, ne znajući kome mogu da veruju,” dodala je Harisova.

“Mladi koji ne poseduju osnovne veštine prosuđivanja i preuzimanja odgovornosti na radnom mestu će biti u inferiornom položaju,” upozorava ona.

Poslednjih godina, u Britaniji su zavladale kontroverzne bezbednosne mere u školama pa je učenicima branjeno da se grudvaju, igraju šugice i drugih igrara sa trčanjem.

Pre mesec dana, više od 70 lekara i akademika poslalo je otvoreno pismo vladi tražeći nacionalnu zabranu ragbija u školama, zbog rizika od povreda u ovom kontaktnom sportu.

Savet za zdravlje i bezbednost čak je morao da interveniše u nekim slučajevima, kada su škole preterale sa bezbednosnim pravilima. U jednoj školi u Bristolu, slepoj devojčici nastavnici su zabranili da u školu donosi svoj štap radi sigurnosti druge dece. U drugoj školi su zabranili devojčicama da ose sokne sa čipkanim obrubom “jer bi mogle da se sapletu”.

“Stigli smo dotle da ljudi očekuju da neko brine o njima. Moramo naučiti da brinemo o sebi i preuzeti odgovornost za rizike, umesto da to očekujemo od nekog drugog,” zaključuje Harisova.