“Imaćemo generaciju mladih ljudi nesposobnih da se snađu u stvarnom svetu i razlikuju prave opasnosti od beznačajnih, ne znajući kome mogu da veruju”
Nošenje sa rizicima i opasnostima je važno za dečije obrazovanje i trebalo bi da postane deo školskog programa, kaže Džudit Hekit, predsednica Saveta za zdravlje i bezbednost iz Velike Britanije, a prenosi Gardijen.
Deca trpe zbog preterano “ušuškane” atmosfere u školama zbog politike izbegavanja rizika, pa deca odrastaju nespremna za izazove stvarnog sveta. Umesto besmislenog preterivanja sa štićenjem dece, škole bi trebalo da ih ohrabruju da se penju na drveče i igraju igre u kojima neizbežno postoji opasnost od povređivanja.
“Prezaštitnički nastrojeni roditelji i nastavnici koji zaziru od rizika neće naučiti decu kako da se nose sa opasnostima i imaćemo generaciju mladih ljudi nesposobnih da se snađu u stvarnom svetu i razlikuju prave opasnosti od beznačajnih, ne znajući kome mogu da veruju,” dodala je Harisova.
“Mladi koji ne poseduju osnovne veštine prosuđivanja i preuzimanja odgovornosti na radnom mestu će biti u inferiornom položaju,” upozorava ona.
Poslednjih godina, u Britaniji su zavladale kontroverzne bezbednosne mere u školama pa je učenicima branjeno da se grudvaju, igraju šugice i drugih igrara sa trčanjem.
Pre mesec dana, više od 70 lekara i akademika poslalo je otvoreno pismo vladi tražeći nacionalnu zabranu ragbija u školama, zbog rizika od povreda u ovom kontaktnom sportu.
Savet za zdravlje i bezbednost čak je morao da interveniše u nekim slučajevima, kada su škole preterale sa bezbednosnim pravilima. U jednoj školi u Bristolu, slepoj devojčici nastavnici su zabranili da u školu donosi svoj štap radi sigurnosti druge dece. U drugoj školi su zabranili devojčicama da ose sokne sa čipkanim obrubom “jer bi mogle da se sapletu”.
“Stigli smo dotle da ljudi očekuju da neko brine o njima. Moramo naučiti da brinemo o sebi i preuzeti odgovornost za rizike, umesto da to očekujemo od nekog drugog,” zaključuje Harisova.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Ministar Šarčević: Petice i onima koji znaju za četiri
Suzana Luković , Danijela Luković Nedovoljna priprema učenika i njihova nesposobnost povezivanja gradiva kao rezultat masovnog poklanjanja ocena u osnovnim školama, doveli su do toga da broj bodova za upis...
Novi sistem bodovanja drastično je promenio sliku upisa u srednjim školama u Srbiji
Prvi rezultati upisa u srednje škole pokazuju da je u odnosu na prethodnu godinu neophodan broj bodova za upis, zavisno od škole i grada, pao za dva do 10 poena...
Pomoćnik ministra: Na maloj maturi ostvareni vrhunski rezultati
On je, gostujući u jutarnjem dnevniku RTS, rekao da je 98 odsto učenika raspoređeno po školama, da je 86 odsto učenika raspoređeno po prve tri želje za srednje škole, a...
Više od 1000 nastavnika nije kvalifikovano za predmete koje predaju
Više od hiljadu nastavnika u osnovnim i srednjim školama nije kvalifikovano za predmete koje predaju. Tako se u užoj Srbiji dešava i to da, na primer, nastavnik fizičkog vaspitanja predaje...
Nema komentara.