Nova epidemija 21. veka biće manjak sna. Koliko organizam može da izdrži?

Američki Centar za kontrolu bolesti i prevenciju proglasio je nedovoljnost sna epidemijom našeg vremena. Zato je Američka akademija pedijatara odobrila ideju o pomeranju početka školskih časova za decu stariju od deset godina na kasnije sate, kako bi deca mogla da se dovoljno naspavaju

Foto: Pixabay

Kad nam glava utone u jastuk svake noći, spremni smo da pomislimo kako smo se predali. Ne samo iscrpljenosti, iako je i ona tu, već i našem umu, uzimajući kratko odsustvo od stvari na koje se fokusiramo dok smo budni. Odlazimo na “idle”, vraćamo se akciji kad nam alarm zapišti iz sve snage pored glave.
To mi mislimo da se dešava.
U stvari, kad se svetla pogase, naš mozak kreće sa radovima – ali na sasvim drugačiji način nego kad je u budnom stanju. Noću legije neurona hitaju u akciju, i kao svaka druga dobro trenirana jedinica, ćelije rade u savršenoj harmoniji, odašiljući električne signale koji poplave mozak umirujućim, hipnotičkim tokom. Za to vreme, data procesori razvrstavaju more informacija koje su punile mozak celoga dana brzinom nesagledivom u realnom vremenu. Mozak “skenira” i sebe kako bi se osigurao da nije narušena fantastična ravnoteža hormona, enzima i proteina. I sve vreme, ćelije “čistači” ubrzano rade na rasterećenju mozga, eliminišući sve ono što mu nije potrebno, a može da mu stvori probleme u funkcionisanju.
To je naš mozak dok spavamo. To je naš prirodni lek, moćniji nego bilo koji lek koji može da regeneriše i podmladi naš mozaki telo. Preproručenih sedam do osam sati sna mogu da poprave koncentraciju, izoštre pamćenje i pokrenu sistem koji reguliše našu težinu. Ako bismo spavali koliko nam je potrebno, svi bismo bili manje skloni dijabetesu tipa dva, lakši i svežiji i sasvim sigurno bismo lakše podnosili depresiju i anksioznost. Čak bismo snizili rizik od razvoja Alchajmera, osteoporoze i kancera.
Problem je što san deluje samo ako ga ima dovoljno. Možda šaka pilula može da nas patosira, ali ništa ne može da se poredi sa onim što san čini našem telu, uprkos svoj toj haj-tek farmaceutskoj industriji. Američki Centar za kontrolu bolesti i prevenciju proglasio je nedovoljnost sna epidemijom našeg vremena.
Sve kasnije ležemo, odlažemo odlazak u krevet pod izgovorom obaveza, misleći da osećaj dremljivosti sledećeg dana jeste samo bezopasna i prolazna posledica. Ipak, praksa je pokazala da je skoro 40 odsto odraslih zaspalo na trenutak tokom dana prethodnih meseci, a pet odsto u trenutku dok je vozilo. Insomnija ili isprekidan san dupliraće šanse da zaposleni sledećeg dana uzme slobodno zbog bolesti. Polovina nas priznaje da im taj umor otežava koncentraciju na posao. Nove generacije nisu ništa bolje: 45 odsto tinejdžera ne spava preporučenih devet sati, pa ne čudi što 25 procenata njih zaspi na času najmanje jednom nedeljno. Dovoljno ozbiljan problem da Američka akademija pedijatara odobri ideju o pomeranju početka školskih časova za decu stariju od deset godina na kasnije sate, kako bi deca mogla da se dovoljno naspavaju. Možda bi Srbija trebalo da revidira svoje pomeranje školskog časa?

Američka akademija pedijatara odobri ideju o pomeranju početka školskih časova za decu stariju od deset godina na kasnije sate, kako bi deca mogla da se dovoljno naspavaju. Možda bi Srbija trebalo da revidira svoje pomeranje školskog časa?

Stručnjaci za san već neko vreme bili su zabrinuti zbog toga šta radimo svom telu, ali novi uvid u to šta noćni san znači za naše ukupno zdravlje učinilo je njihovu poruku alarmantnijom.
San je jedino vreme kada mozak može “da dođe do daha”. Da to ne uspeva, veruje se da bi se “udavio” u sopstvenom biološkom đubretu, sastavljenom od toksičnih slobodnih radikala koje stvaraju ćelije radilice od potrošenih molekula koji su nadživeli svoju korist.

Podeli tekst:

1 2 3 Sledeća strana