Nova epidemija 21. veka biće manjak sna. Koliko organizam može da izdrži?

Američki Centar za kontrolu bolesti i prevenciju proglasio je nedovoljnost sna epidemijom našeg vremena. Zato je Američka akademija pedijatara odobrila ideju o pomeranju početka školskih časova za decu stariju od deset godina na kasnije sate, kako bi deca mogla da se dovoljno naspavaju

Kad nam glava utone u jastuk svake noći, spremni smo da pomislimo kako smo se predali. Ne samo iscrpljenosti, iako je i ona tu, već i našem umu, uzimajući kratko odsustvo od stvari na koje se fokusiramo dok smo budni. Odlazimo na „idle“, vraćamo se akciji kad nam alarm zapišti iz sve snage pored glave.
To mi mislimo da se dešava.
U stvari, kad se svetla pogase, naš mozak kreće sa radovima – ali na sasvim drugačiji način nego kad je u budnom stanju. Noću legije neurona hitaju u akciju, i kao svaka druga dobro trenirana jedinica, ćelije rade u savršenoj harmoniji, odašiljući električne signale koji poplave mozak umirujućim, hipnotičkim tokom. Za to vreme, data procesori razvrstavaju more informacija koje su punile mozak celoga dana brzinom nesagledivom u realnom vremenu. Mozak „skenira“ i sebe kako bi se osigurao da nije narušena fantastična ravnoteža hormona, enzima i proteina. I sve vreme, ćelije „čistači“ ubrzano rade na rasterećenju mozga, eliminišući sve ono što mu nije potrebno, a može da mu stvori probleme u funkcionisanju.
To je naš mozak dok spavamo. To je naš prirodni lek, moćniji nego bilo koji lek koji može da regeneriše i podmladi naš mozaki telo. Preproručenih sedam do osam sati sna mogu da poprave koncentraciju, izoštre pamćenje i pokrenu sistem koji reguliše našu težinu. Ako bismo spavali koliko nam je potrebno, svi bismo bili manje skloni dijabetesu tipa dva, lakši i svežiji i sasvim sigurno bismo lakše podnosili depresiju i anksioznost. Čak bismo snizili rizik od razvoja Alchajmera, osteoporoze i kancera.
Problem je što san deluje samo ako ga ima dovoljno. Možda šaka pilula može da nas patosira, ali ništa ne može da se poredi sa onim što san čini našem telu, uprkos svoj toj haj-tek farmaceutskoj industriji. Američki Centar za kontrolu bolesti i prevenciju proglasio je nedovoljnost sna epidemijom našeg vremena.
Sve kasnije ležemo, odlažemo odlazak u krevet pod izgovorom obaveza, misleći da osećaj dremljivosti sledećeg dana jeste samo bezopasna i prolazna posledica. Ipak, praksa je pokazala da je skoro 40 odsto odraslih zaspalo na trenutak tokom dana prethodnih meseci, a pet odsto u trenutku dok je vozilo. Insomnija ili isprekidan san dupliraće šanse da zaposleni sledećeg dana uzme slobodno zbog bolesti. Polovina nas priznaje da im taj umor otežava koncentraciju na posao. Nove generacije nisu ništa bolje: 45 odsto tinejdžera ne spava preporučenih devet sati, pa ne čudi što 25 procenata njih zaspi na času najmanje jednom nedeljno. Dovoljno ozbiljan problem da Američka akademija pedijatara odobri ideju o pomeranju početka školskih časova za decu stariju od deset godina na kasnije sate, kako bi deca mogla da se dovoljno naspavaju. Možda bi Srbija trebalo da revidira svoje pomeranje školskog časa?

Američka akademija pedijatara odobri ideju o pomeranju početka školskih časova za decu stariju od deset godina na kasnije sate, kako bi deca mogla da se dovoljno naspavaju. Možda bi Srbija trebalo da revidira svoje pomeranje školskog časa?

Stručnjaci za san već neko vreme bili su zabrinuti zbog toga šta radimo svom telu, ali novi uvid u to šta noćni san znači za naše ukupno zdravlje učinilo je njihovu poruku alarmantnijom.
San je jedino vreme kada mozak može „da dođe do daha“. Da to ne uspeva, veruje se da bi se „udavio“ u sopstvenom biološkom đubretu, sastavljenom od toksičnih slobodnih radikala koje stvaraju ćelije radilice od potrošenih molekula koji su nadživeli svoju korist.

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Marija Montesori o izgradnji volje kod deteta

Knjiga “Upijajući um” najdetaljnije predstavlja teoriju vaspitanja Marija Montesori do koje je došla višedecenijskim proučavanjem i radom sa decom.

Obavezna putna apoteka – šta mora da sadrži i bez čega se ne kreće na put

Veoma važan deo prtljaga za putovanje svakako je i putna apoteka koju mora imati svaka porodica

Aleksandar Baucal: Učenje ključnih znanja u školi i potrebnih vešina mora biti izbalansirano

Aleksandar Baucal, psiholog sa doktoratom na temu "Struktura implicitnog znanja roditelja o osobinama sopstvene dece" i predavač iz oblasti razvojne psihologije i psihologije obrazovanja dao je svoje mišljenje na temu - veštine koje bi deca trebalo da razviju tokom svog obrazovanja.

Dr Rajović: Besno i razmaženo dete možete dovesti u red samo na jedan način

Dr Ranko Rajović je lekar, neuroendokrinolog, osnivač je Nikola Tesla centra, odseka za mlade talente, postavio je temelje NTC sistema kreativnog učenja.

ZdravoRastimo ,,Sportski dan“ za više od 400 novosadskih osnovaca

Pod sloganom „Igraš ili ne?” na novosadskom stadionu FK Vojvodina „Karađorđe”, više od 400 učenika novosadskih osnovnih škola učestvovalo je u ZdravoRastimo ,,Sportskom danu”, koji u okviru akcije „Nacionalno razmrdavanje“ po drugi put organizuju Savez za školski sport Srbije i kompanija Nestlé Srbija. Ove godine manifestacija je održana kao deo 12. Olimpijskih sportskih igara učenika Republike Srbije, u cilju da doprinese razvoju sportskog duha i zdravih navika kod dece.

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img