U vremenu u kome se deca doživljavaju kao krhka i emotivno nesposobna da se izbore sa realnošću međuljudskih odnosa, ovaj trend deluje kao logičan korak dalje u “popravljanju” sveta kako bi što manje traumirao mališane.
Poslednjih godina trend ukidanja najboljeg prijatelja uzima maha u vrtićima i školama širom SAD i Evrope a nedavno je došao u središte medijske pažnje nakon što je britanski princ Džodž krenuo u obdanište u kome nije dozvoljeno imati najboljeg prijatelja.
Iza ove prakse stoji stav da za decu nije dobro da se oslanjaju na jednog druga, pošto time suviše emocija stavljaju “na jednu kartu” a sa druge strane sebe ograničavaju u otkrivanju drugih opcija. Zbog toga vaspitači i učitelji insistiraju na igranju u veliki grupama istovremeno obeshrabrujući održavanje bliskih prijateljstava.
Osim što ih nemanje najboljeg prijatelja štiti od osećaja gubitka ako se to prijateljstvo prekine, ova praksa navodno i štiti onu decu koja nemaju najboljeg prijatelja od osećaja odbačenosti. U vremenu u kome se deca doživljavaju kao krhka i emotivno nesposobna da se izbore sa realnošću međuljudskih odnosa, ovaj trend deluje kao logičan korak dalje u “popravljanju” sveta kako bi što manje traumirao mališane.
Međutim, stav struke je da je imati najboljeg prijatelja od ogromne važnosti za zdrav mentalni i emocionalni razvoj. U studiji objavljeno u časopisu “Childhood Development” utvrđeno je da osobe koje imaju kvalitetnija bliska prijateljstva pokazuju manje nervoze i više samopouzdanja, kao i manje simptoma depresije do 25. godine.
“Nije nas iznenadilo što su bliska prijateljstva u mladosti važna, već koliko utiču na naš kasniji život,” kaže vođa studije, Rejčel Nar sa Univerziteta Virdžinija.
Druga studija pokazala je da su srećniji ljudi koji teže manjem broju bliskijih prijatelja nego oni koji se smatraju popularnim u širem društvenom krugu. Osobe koje više vrednuju popularnost nego bliske odnose lošijeg su zdravlja i češće su depresivne, dok za ljude sa najboljim prijateljem važi obrnuto.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Prof. Bojanin: Današnja deca nisu navikla da nešto ne može. Sad je prilika da im se objasni!
Na Fejzbuk strani Centra za logopediju i ranu intervenciju Dr Nestorov objavljen je zanimljiv pogled na trenutnu situaciju iz ugla prof. dr Svetomira Bojanina. Evo šta on kaže: Današnja deca...
Ne mislim da deca moraju biti uključena u kućne poslove
Piše: Snežana Golić, pedagog, Razvojni centar "Faktor" Da li naši saveti prate 21.vek? Pitam se i pozivam na lično iskustvo protivurečeći velikim imenima pedagogije koja poručuju: Deca moraju biti...
Kako deci olakšati izolaciju tokom epidemije?
Trenutna epidemiološka situacija sa kojom se čitav svet suočava kod velikog broja ljudi izaziva osećaj straha, strepnje, povišene anksioznosti, bespomoćnosti. Samim tim što je došlo do obustave odlaska u vrtić,...
Psiholog iz Beograda roditeljima: 10 saveta dok traje vanredno stanje
Osmi je dan vanrednog stanja u Srbiji zbog svetske epidemije korona virusa. Deca već celu radnu sedmicu ne idu u vrtiće, ali posvećeni vaspitači trude se da preko vajber i...
Nema komentara.