Novi zakon o maloletnicima predviđa veću zaštitu žrtve

Autor: Miroslava Derikonjić

Zakon o maloletnicima (Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih i dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika) nije menjan 12 godina, a kada će biti usvojene njegove izmene i dopune na kojima različite radne grupe Ministarstva pravde rade već godinama niko sa sigurnošću ne može da kaže. Iako je primarna ideja bila da se„napiše” novi zakon, od nje se odustalo, tako da radna grupa Ministarstva pravde, formirana u februaru ove godine, sada radi na njegovim izmenama i dopunama.

Dr Ivana Stevanović, član radne grupe i direktor Instituta za kriminološka istraživanja, kaže da radna grupa ima mandat da vrlo brzo uradi nacrt zakona i da će se on, pre svega, ticati određenih rešenja, poput, na primer, proširenja liste i mogućnosti primene vaspitnih naloga.

Cilj novina je, kako kaže, da pruže bolje uslove za primenu novih rešenja i to na osnovu lekcija koje su naučene za 12 godina, koliko je Zakon o maloletnicima na snazi.

Stručnjaci smatraju da treba proširiti listu vaspitnih naloga sa sadašnjih pet na sedam. Takođe, postoji saglasnost da tužilaštvu treba dati mogućnost da sve vaspitne naloge primenjuje u predistražnom postupku, a ne samo tri, kako j to predviđeno zakonom koji je na snazi. Mogućnost primene svih vaspitnih naloga, prema važećim rešenjima, ima samo sudija za maloletnike u pripremnom postupku. Novim predlozima predviđeno je da se vaspitni nalozi primenjuju za krivična dela za koje je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina. Sada vaspitni nalozi mogu da se primenjuju za dela za koje je zaprećena novčana ili kazna zatvora do pet godina, navodi naša sagovornica. Razlog za ovu promenu je zaključak stručnjaka da maloletnici najčešće čine krivično delo teške krađe za koje je zaprećena kazna do osam godina zatvora.

– Besmisleno je da, ako već imate mogućnost primene vaspitnog naloga koji je veoma sličan nekim vrstama krivičnih sankcija, pokrećete postupak. Ono što smo naučili za ovih 12 godina jeste da moramo da budemo efikasni. Da razjasnimo, nije to pitanje brzine, nego efikasnosti i spremnosti da u svakom konkretnom slučaju nađete adekvatan program, da individualizujete primenu vaspitnih naloga. Samo na ovaj način može da se obezbedi ono što je najvažnije, a to je da maloletnik prihvati odgovornost za ono što je uradio – navodi Ivana Stevanović.

Druga, veoma važna oblast ovog zakona po oceni naše sagovornice, jeste zaštita maloletnih lica kao oštećenih.

– Krivični postupak je nešto što nosi sekundarnu viktimizaciju za žrtvu. Istraživanja koja smo radili ukazuju da oštećenima najviše smetaju višekratna ispitivanja i činjenica da dolaze u kontakt sa onim ko je počinio delo. U tom smislu, izmenama i dopuna zakona otvara se mogućnost da se broj ispitivanja smanji na maksimalno dva, da se omogući primena tehničkih pomagala koja će omogućiti da jednom dat iskaz bude korišćen u različitim, odnosno kasnijim fazama postupka. Cilj nam je da zaštitimo žrtvu, da ne ponavlja iskaz, ali i da ga daje u uslovima koji su mnogo bolji nego što je sudnica s obzirom na to da je ona, sama po sebi, izuzetno stresna. Međutim, ono što treba imati u vidu jeste da se ovaj zakon ne može primenjivati u punoj meri. Naime, zakon koji je donet pre 12 godina govori o istražnom sudiji kao nekome ko vodi istragu, a poznato je da je još 2011. godine uvedena tužilačka istraga – navodi dr Stevanović.

Mo­bil­ne eki­pe

Na ni­vou če­ti­ri ve­li­ka re­gi­o­nal­na cen­tra (No­vi Sad, Be­o­grad, Kra­gu­je­vac i Niš) for­mi­ra­ne su po­seb­ne je­di­ni­ce za po­dr­šku de­ci žr­tva­ma i sve­do­ci­ma. One, ob­ja­šnja­va dr Iva­na Ste­va­no­vić, ima­ju i mo­bil­nu opre­mu. Po­seb­ne je­di­ni­ce ima­ju mo­guć­nost da do­đu kod žr­tve i da omo­gu­će da ma­lo­let­no li­ce ni­ka­da vi­še ne da­je is­kaz u sud­ni­ci, od­no­sno u pr­o­sto­ri­ja­ma tu­ži­la­štva.

– Naš za­da­tak je da ovo, što sa­da funk­ci­o­ni­še kao pr­o­je­kat, une­se­mo u za­kon. O to­me još di­sku­tu­je­mo – ka­že dr Ste­va­no­vić.

Izvor: Politika