Novih 366 jezičkih crtica Violete Babić: Pitanja je mnogo, a zabluda još više

Violeta Babić je pisac, profesor srpskog jezika, leksikograf, lektor, urednik. Deci je poznata kao autorka popularnog “Priručnika za devojčice”, a svim generacijama po svom jezičkom priručniku “365 jezičkih crtica.” Ove jeseni iz štampe je izašao i nastavak ovog velikog hita i želeli smo da autorki ovim povodom postavimo nekoliko pitanja:

Objavljena je i druga knjiga jezičkih crtica. Da li je to znak da vlada mnogo jezičkih zabluda koje treba ispravljati?

Druga knjiga mojih jezičkih crtica, pod nazivom „366 jezičkih crtica“ (za prestupnu 2016. godinu!), izašla je prvog dana ovogodišnjeg Sajma knjiga i izazvala veliko interesovanje kod čitalaca raznih uzrasta i godišta. „Trenutno su u prodaji drugo izdanje prve knjige i prvo izdanje druge“, imam običaj da u šali kažem kada me pitaju da li je ova druga knjiga zapravo ista kao prva, samo malo izmenjena i dopunjena. Ne, „366 jezičkih crtica“ potpuno je nova knjiga i to je, kao što na koricama i piše, nastavak velikog hita, knjige „365 jezičkih crtica“, čije je prvo izdanje rasprodato za manje od godinu dana od izlaska iz štampe. Jezičkih pitanja ima mnogo, pravila koje treba pamtiti još više, a zabluda ponajviše. U svojim knjigama nastojim da objasnim pravila, odgovorim na jezička pitanja i razbijem zablude i mitove koji haraju jezikom još odonda kad sam ja bila u osnovnoj školi.

Da li vam se čini da svojim radom uspevate da utičete na kulturu govora u Srbiji?

To što su obe knjige toliko tražene ide u prilog činjenici da mnogi žele da saznaju kako se nešto piše ili ispravno kaže, šta je gramatički tačno, a šta nalaže važeći Pravopis. Naravno, ima i onih koji ne žele da govore po bilo kakvim pravilima, ali to pravo niko im i neće uskratiti.

Ja već tri godine pišem crtice „za sve one koji žele da govore i pišu pravilno“ (kako stoji u podnaslovu) i svakodnevno ih objavljujem na svom profilu i stranici na Fejsbuku. Iz poruka koje dobijam kao reakciju na svoj trud vidim da je zaista ogroman broj onih koji žele odgovore na jezička pitanja. Zato se možda i može reći da ovo što radim ipak pomalo deluje na poboljšanje kulture govora u Srbiji.

Često ste u dodiru s decom i mladima. Kako ocenujete njihovu pismenost i njihovo poznavanje vlastitog jezika?

Sa svojim knjigama za mlade prošla sam kroz celu Srbiju. Družila sam se s decom iz osnovnih škola, a i sa srednjoškolcima, razgovarala o jeziku i mogu reći da sam zadovoljna njihovim stavovima u vezi s tim. Svakako, nemam dodir s celokupnom populacijom, ali je očigledna želja mladih za saznavanjem, što me raduje.

U čemu se, po vašem iskustvu, razlikuju današnje generacije dece čitalaca od prethodnih?

Današnja deca čitaoci – manje čitaju. Jasno je zašto je tako. Drugačije se i brže živi, dostupni su novi savremeni mediji i društvene mreže; više se gleda u mnoštvo ekrana – kompjuterski, televizijski, onaj na pametnom telefonu ili tabletu – a manje se sedi s knjigom u ruci u nekom tihom uglu sobe. Ima, naravno, i dece koja vole čitanje i koja baš liče na nas iz prošlog veka kojima je čitanje predstavljalo veliku zabavu, izvor znanja i zadovoljstvo.

Veoma ste vredan i plodan autor i za vas važi da ste veoma odgovorna i dobro organizovana osoba. Budući da su ovo osobine koje bi svaki roditelj poželeo svome detetu, šta biste savetovali našim čitaocima – kako detetu usaditi te crte?

Deci treba čitati priče i bajke od samog rođenja, kupovati im potom slikovnice, dečje rečnike, pa knjižice za prve čitače, sedeti s njima dok rešavaju matematičke zadatke iz knjiga za predškolce i pratiti njihov napredak, podsticati rad i hvaliti svaki napredak. Treba im takođe davati papir, bojice i bojanke, olovke, gumice i stvarati veselu radnu atmosferu u nekom kutku sobe u kojem borave deca. Treba ih podsticati na to da sama sklanjaju stvari posle igranja, a kada porastu, da planiraju vreme za igru, za izlaske s društvom i vreme za učenje. Ako je i sam roditelj odgovoran, pravedan i organizovan, i dete će se ugledati na njega.

Kako biste opisali sebe kao roditelja? Na koji način ste vaspitavali i šta je ono što ste smatrali najvažnijim dužnostima roditelja kada su u pitanju vrednosti koje treba preneti detetu?

Moj sin sada ima 33 godine i već je odavno zrela osoba. Moj muž i ja pružali smo mu svu ljubav, pažnju i razumevanje, ali nije bio razmaženo dete. Naprotiv, uvek je bio razumen, dobar, vredan i odgovoran. Naučili smo ga da su planiranje obaveza, predan rad i disciplina osnov uspeha. Zato je verovatno i uspeo da bude odličan đak i student, a da ima vremena za sve. Nadgledali smo sa strane njegovo učenje, pratili razvoj i podučavali ga pravim vrednostima. Znalo se šta je dobro, a šta ne, šta se sme, a šta ne sme, koje je ponašanje pristojno, a koje nije. On je imao pravo izbora. Dobro je odabrao. Možda je to recept za vaspitanje…

Koje pisce i koja dela za decu cenite, kako od onih na kojima ste vi odrastali tako i od ovih savremenih?

Kao dete, i kasnije devojka, bila sam očarana učenjem, čitanjem, jezicima, umetnošću i znanjem uopšte. Nije zato ni čudo što sam brzo i lako završila srpskohrvatski jezik i jugoslovenske književnosti, kako se nekada zvala prva grupa na Fililoškom fakultetu. Čitala sam bez prestanka, a naročito sam volela sve bajke koje postoje. Gutala sam knjige Brane Cvetkovića, Branka Ćopića, Ivana Cankara, volela sam „Hajdi“, a kasnije „Prohujalo s vihorom“, romane Karla Maja, deset knjiga o Tarzanu, „Male žene“ Lujze Mej Alkot, a omiljena knjiga iz detinjstva bio mi je i ostao roman Džin Vebster „Tata Dugonja“. U „Kreativnom centru“ godinama radim kao lektor i pročitala sam hiljadu knjiga. Omiljeni savremeni dečji pisci su mi Vesna Aleksić, Dejan Aleksić, Jasminka Petrović i Uroš Petrović, a od inostranih mnogo cenim romane za mlade Irkinja Džudi Kertin i Ane Keri.

Violeta Babić i Jovana Papan

Da li pišete nešto novo? Kakvi su vam spisateljski planovi za naredni period?

Uvek nešto pišem. Trenutno nastaje treća knjiga jezičkih crtica, a ubrzo ću se vratiti radu na ilustrovanom „Rečniku srpskog jezika za osnovce“. Stigla sam do polovine slova O, a onda prekinula pisanje zbog brojnih obaveza i rada na drugim knjigama. Pošto su i rečnici moja velika ljubav, jedva čekam da završim ovaj, koji će, verujem, biti od velike pomoći svim osnovcima.

A ideje me nikada ne napuštaju…

(Razgovarala: Jovana Papan)

Želite li da se pravilno izražavate i da pišete bez grešaka? Volite li srpski jezik? Jeste li već pročitali bestseler Kreativnog centra 365 jezičkih crtica? Da li i dalje na Fejsbuku svakodnevno pratite Jezičke crtice autorke ove knjige? Ako je odgovor DA na bar jedno od ovih pitanja, znači da ste spremni za nastavak! Veliki uspeh prve knjige pokazao je da postoji ogromno interesovanje za jezik i pravopis, a Violeta Babić je rešila da vam i novom knjigom – 366 jezičkih crtica – punom slikovitih i duhovitih primera, na razumljiv način objasni gramatičke i pravopisne zavrzlame.

Kreativni centar čitaocima Detinjarija poklanja dva primerka knjige “366 jezičkih crtica”.

Da biste se prijavili za poklon, ostavite ispod teksta komentar i navedite svoju imejl adresu.

Knjigu 17 godina i neviđeno zgodan  iz prethodne nagradne igre dobili su: drinast979@gmail.com i ruman.jana@yahoo.com. Čestitamo!

Recepti za decu

Peca sluša disko i Peca sluša hip-hop – nove zvučne knjige za decu

Novogodišnje kockice i bojice

Intervju – Ljubivoje Ršumović: Treba prvo zainteresovati roditelje

Zašto baš tate treba da čitaju deci priče za laku noć

Za dete je korisnije da mu priču za laku noć čita tata nego mama. Prema novom istraživanju Univerziteta Harvard, tatina interpretacija priča deci pomaže da više koriste maštu. Istraživači tvrde...

Pustolovine neobičnih gusara na Panonskom moru

„Jedrenjak?!“, uzviknula je guska Ljubinka. „Ko se tome nadao!“ „A kako ćemo bez okeana?“, upitao je mačak Zgubidan. „Zar nam neće trebati nešto mokrije i slanije nego što je Panonsko...

Novo iz Kreativnog centra: 32 IGRE ZA SVAKO DETE

Napisala Ljubica Sikimić Ilustrovao Miroljub Milutinović Brada Igre su deca stvarala od davnina. Stvaraju ih i danas, za sebe i po svojoj meri, zbog čega im se najčešće nema šta...

Dete koje raste u kući bez knjiga razvija opasnu naviku

U Velikoj Britaniji sve više dece raste sa roditeljima koji nikada nisu kupili knjigu i nemaju ih u kući, Deca koja imaju svoje knjige, brže razvijaju čitalačke navike i stiču...