Novo istraživanje naučnika sa Masačusetskog insitituta za tehnologiju pokazuje da roditelji ne treba prosto da pričaju deci, već da je važno da pričaju sa njima.
„Što se roditelji više trude da decu uključe u razgovor, to je jači odgovor mozga i razvoj jezičkih oblasti,“ kaže kognitivni neuronaučnik Džon Gabrijeli.
Skeniranje mozga deci uzrasta od 4 do 6 godina prilikom čitanja jednostavnih priča pokazalo je dublje i prisnije jezičko angažovanje. Deca iz bogatijih i obazovanijih porodica tokom prve tri godine života čuće i do 30 miliona reči više nego deca iz siromašnih porodica.
Pokazuje se, međutim, da nije samo broj reči ono što je presudno, već broj interakcija. Naučnici su tokom dva puna dana beležili sve o čemu su pričali roditelji i njihova deca, upoređujući broj razmena reči između njih. Deca koja su se više angažovala u razmeni reči sa roditeljima bila su daleko snažnije stimulisana da razvijaju jezičke sposobnosti.
Prethodne studije su ukazivale na važnost čitanja deci, ali ono što je toliko važno u ovoj studiji jeste što pokazuje da nije važan samo ukupan broj reči, već i aktivacija moždanih centara, a tu je interakcija presudna.
Deci je važno pričati od samog rođenja, ali jezik nisu samo reči, već je to odnos. Bez međusobne razmene, reči nemaju smisao za dete.
Pasivno gledanje u ekran ne donosi interakciju i razvoj jezikčkih veština, već to čini samo živa razmena reči između roditelja i dece, poruka je naučnika.
Izvor: Detinjarije.com
