Prethodne studije su ukazivale na važnost čitanja deci, ali ono što je toliko važno u ovoj studiji jeste što pokazuje da nije važan samo ukupan broj reči, već i aktivacija moždanih centara, a tu je interakcija presudna.
Novo istraživanje naučnika sa Masačusetskog insitituta za tehnologiju pokazuje da roditelji ne treba prosto da pričaju deci, već da je važno da pričaju sa njima.
“Što se roditelji više trude da decu uključe u razgovor, to je jači odgovor mozga i razvoj jezičkih oblasti,” kaže kognitivni neuronaučnik Džon Gabrijeli.
Skeniranje mozga deci uzrasta od 4 do 6 godina prilikom čitanja jednostavnih priča pokazalo je dublje i prisnije jezičko angažovanje. Deca iz bogatijih i obazovanijih porodica tokom prve tri godine života čuće i do 30 miliona reči više nego deca iz siromašnih porodica.
Pokazuje se, međutim, da nije samo broj reči ono što je presudno, već broj interakcija. Naučnici su tokom dva puna dana beležili sve o čemu su pričali roditelji i njihova deca, upoređujući broj razmena reči između njih. Deca koja su se više angažovala u razmeni reči sa roditeljima bila su daleko snažnije stimulisana da razvijaju jezičke sposobnosti.
Prethodne studije su ukazivale na važnost čitanja deci, ali ono što je toliko važno u ovoj studiji jeste što pokazuje da nije važan samo ukupan broj reči, već i aktivacija moždanih centara, a tu je interakcija presudna.
Deci je važno pričati od samog rođenja, ali jezik nisu samo reči, već je to odnos. Bez međusobne razmene, reči nemaju smisao za dete.
Pasivno gledanje u ekran ne donosi interakciju i razvoj jezikčkih veština, već to čini samo živa razmena reči između roditelja i dece, poruka je naučnika.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Deca koja obavljaju kućne poslove uspešnija kad porastu
Želite da vaše dete postane uspešan odrasli? Terajte ga da obavlja kućne poslove. Ako gunđa, objasnite mu da nauka kaže da je to za njegovo dobro. Najveće kontinuirano istraživanje u...
Zoran Milivojević: Roditelj i bes tinejdžera
Autor: Zoran Milivojević Izlazak iz detinjstva i ulazak u mladalaštvo je po pravilu veoma buran period života. Promene u telu koje su došle s pubertetom čine da mlada osoba preispituje...
GRDANA – savremena bajka ili poziv u pomoć?
Dok smo mi odrastali uz “Uspavanu lepoticu” danas deca odrastaju uz zlu vilu GRDANU. Iako ova rečenica zvuči negativno, iza nje se ipak krije pozitivna poruka. Šta nas uči Grdana?...
Kako traume iz detinjstva utiču na život odrasle osobe
Detinjstvo se smatra najosetljivijim periodom odrastanja, a iskustva koja se tada proživljavaju mogu da ostave neizbrisiv trag u životu pojedinca, na mnogim poljima. Kad razmišljate o svojim ranim godinama života,...
Nema komentara.