Prethodne studije su ukazivale na važnost čitanja deci, ali ono što je toliko važno u ovoj studiji jeste što pokazuje da nije važan samo ukupan broj reči, već i aktivacija moždanih centara, a tu je interakcija presudna.
Novo istraživanje naučnika sa Masačusetskog insitituta za tehnologiju pokazuje da roditelji ne treba prosto da pričaju deci, već da je važno da pričaju sa njima.
“Što se roditelji više trude da decu uključe u razgovor, to je jači odgovor mozga i razvoj jezičkih oblasti,” kaže kognitivni neuronaučnik Džon Gabrijeli.
Skeniranje mozga deci uzrasta od 4 do 6 godina prilikom čitanja jednostavnih priča pokazalo je dublje i prisnije jezičko angažovanje. Deca iz bogatijih i obazovanijih porodica tokom prve tri godine života čuće i do 30 miliona reči više nego deca iz siromašnih porodica.
Pokazuje se, međutim, da nije samo broj reči ono što je presudno, već broj interakcija. Naučnici su tokom dva puna dana beležili sve o čemu su pričali roditelji i njihova deca, upoređujući broj razmena reči između njih. Deca koja su se više angažovala u razmeni reči sa roditeljima bila su daleko snažnije stimulisana da razvijaju jezičke sposobnosti.
Prethodne studije su ukazivale na važnost čitanja deci, ali ono što je toliko važno u ovoj studiji jeste što pokazuje da nije važan samo ukupan broj reči, već i aktivacija moždanih centara, a tu je interakcija presudna.
Deci je važno pričati od samog rođenja, ali jezik nisu samo reči, već je to odnos. Bez međusobne razmene, reči nemaju smisao za dete.
Pasivno gledanje u ekran ne donosi interakciju i razvoj jezikčkih veština, već to čini samo živa razmena reči između roditelja i dece, poruka je naučnika.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Da li bezobzirnost pomaže u životu?
Autor: Zoran Milivojević Kada kažemo da je neko obziran, podrazumevamo njegov odnos prema drugim ljudima. Reč „obzirnost” izvedena je od glagola „obazirati se” koji doslovno znači „gledati oko sebe”, a u...
Savet stručnjaka: Kako da sprečim sina da proba drogu?
Dragi čitaoci, započeli smo novu rubriku “Faktor iznenađenja” u saradnji sa Razvojnim centrom za decu i odrasle “Faktor”, koji okuplja vrsne stručnjake koje se bave razvojem dece – psihologe, pedagoge, defektologe, pedagoge, psihoterapeute,...
Prepoznajte anskioznost kod dece na vreme
Ova tri elementa u ponašanju ukazuju da dete možda pati od anksioznosti. Evo na šta bi trebalo da obratite pažnju da biste detetu mogli da pomognete na vreme. Svi roditelji...
Strah od škole: Zašto se javlja i šta možemo da učinimo?
Тo je otpor deteta da ide u školu zbog iracionalnog straha koji je vezan za određene objektivne ili izmišljene okolnosti. Strah prouzrokuje jaku nelagodnost i dete se na različite načine...
Nema komentara.