Ali bebe se izgleda rađaju sa izvesnim predznanjima. Ponešto im je, čini se, genetski usađeno, dok su druga možda stekle boraveći u toploj, zatamnjenoj materici, u kojoj su nekoliko meseci pre rođenja već mogle da vide, čuju, osete dodir i ukus.
Možda se poneko i zapita kako se kod malih beba ustanovljava šta znaju i osećaju ako one to očigledno ne mogu da kažu. Postoji nekoliko tehnika koje istraživači koriste i mada možda nisu savršene, daju nam nekakvu predstavu o tome šta se krije u tim glavicama. Jedna metoda jeste da se prate pokreti bebinih očiju ili glave, budući da novorođenče uglavnom privlače neobični prizori i zvuci – posebno ako su im nepoznati. Takođe će okrenuti glavu da bi fokusirali ono što im se dopada, recimo majčino lice. Još jedan način da se utvrdi šta se bebama dopada jeste da se upotrebi naprava koja preko jačine njihovog sisanja pokazuje koja im se od dve draži (kao što su majčin glas i glas nepoznate osobe) više sviđa. Bebe menjaju brzinu i jačinu sisanja, a kako sisaju i kad nisu gladne, moguće ih je naučiti da uključe određeni nadražaj ako dovoljno jako povuku.
Šta je najvažnije za razvoj bebinog mozga?
Istraživači ocenjuju bebine emocije i tako što posmatraju izraz na njenom licu ili jačinu plača, posebno ako utiske upotpune i fiziološkim pokazateljima kao što su broj otkucaja srca ili lučenje hormona stresa, na primer, kortizola i adrenalina.
Evo prikaza sedam stubova bebinog predznanja. Novorođenče od rođenja poseduje znanje o tome:
Ko mu je majka
Izgleda da bebe prepoznaju majčin glas, a verovatno i njen miris, čim se rode, pošto su se mesecima navikavale na nju. Bebe u drugom trimestru počinju da čuju i mada će zvuci iz spoljašnjeg sveta stizati izobličeni do njihovih nežnih ušiju, mnogo toga će se probiti do njih. Posebno upečatljiv biće mamin glas, budući da se njegove vibracije kostima prenose do materice.
Osamdesetih godina prošlog veka psiholog po imenu Entoni Džejms Dekasper pokazao je da bebe stare svega nekoliko sati već prepoznaju glas svoje majke. A to je utvrdio tako što je osmislio napravu za hranjenje koja je puštala bebama snimak priče doktora Sjusa Kad pomislim da sam to čuo u Dudovoj ulici, koju im čita ili majka ili nepoznata osoba u zavisnosti od toga koliko jako sisaju. Iako su bile stare svega nekoliko sati, novorođene bebe su mnogo više vole da čuju majčin glas.
Koristeći istu napravu Dekasper je takođe pokazao da bebe kojima je u trudnoći čitana priča doktora Sjusa Mačka u šeširu radije biraju ovu priču nego neku nepoznatu. Bez obzira na to što verovatno nisu razumele reči, moguće je da su zapamtile ritam i intonaciju.
Novorođenče privlači i majčin miris. U drugom istraživanju ispitivači su stavljali trideset beba na grudi njihove majke nekoliko minuta posle rođenja, ali tek pošto su jednu dojku oprali sapunom bez mirisa kako bi prikrili majčin prirodni miris. Dvadeset dve bebe pokazale su jasno da žele da sisaju neopranu dojku a ne onu čistu. U drugom ispitivanju pored beba starih pet dana stavljali su čistu pamučnu tkaninu i onu koju je njihova majka držala na grudima i bebe su se okretale prema krpici koja je mirisala na njihovu majku i počinjale da sisaju (videti podnaslov 83: „Da li bebu zaista umiruje dodir ’kože s kožom’?“).
Za novorođenu bebu, bačenu u potpuno novi svet, sigurno je velika uteha što u njemu prepoznaje majčin glas i miris, a posle nekoliko sati i njeno lice. Bebe se izgleda rađaju s urođenim zanimanjem za ljudsko lice (videti stranu 173) i u nekoliko ispitivanja potvrđeno je da vrlo brzo počinju da razlikuju lica. U istraživanju sprovedenom u Bolnici Glazgov u Škotskoj krajem osamdesetih godina prošlog veka dve novopečene majke slične boje kose i puti sele bi jedna kraj druge iza prozirne plastične pregrade, koja im je prikrivala telesni miris. Potom su u prostoriju unosili jednu po jednu bebu i prinosili je na 30 centimetara od lica dve žene. Nezavisni posmatrač utvrdio je kako bebe okreću glavu prvo prema jednoj pa prema drugoj ženi, da bi se naposletku usredsredile samo na jednu. Uprkos nezrelom vidu, bebe stare između dvanaest sati i četiri dana znale su ko im je majka i s divljenjem su se okretale ka njoj.
