Šta su pokret i razdaljina
Zamislite da ste najednom bačeni u veliki svet. Jednog časa skoro ništa ne vidite, a onda vas iznenada ošamute svetlo, prizori i pokreti. Međutim, novorođenče kao da poseduje urođeno predznanje o tome na šta treba da obratiti pažnju dok posmatra svet oko sebe. Za početak, bebe shvataju da je važan pokret. Mrdajte igračku tamo-amo ispred nosa novorođene bebe i ona će je pratiti pogledom. Ispitivanja u kojima su praćeni pokreti oka novorođenčeta otkrivaju takođe da ono više pažnje posvećuje obrisima predmeta, a manje njegovoj unutrašnjosti.
No bebe shvataju da i one treba da se kreću napred kad se predmeti kreću napred pored njih. Da li vam je poznat onaj osećaj kad sedite u vagonu, a voz do vas počinje da se pomera? Načas imate utisak da je vaš voz krenuo – i zato ćete se verovatno nagnuti napred ako stojite. Slično se događa i kad stavite novorođenče u prostoriju u kojoj zidovi mogu da se kreću dok pod miruje. Mada se beba ne pomera, ako zid počne da se kreće ka njoj, ona će instinktivno povlačiti glavu unazad.
Novi trend: majke koje rađaju carskim rezom “zasejavaju” bebe bakterijama iz vagine
Slično ovome (a možda baš i zbog toga) novorođenče shvata da predmet koji se približava raste – što se zove stalnost veličine. Zamislite da vam pokažu kocku, a onda vam istu kocku pokažu s dvaput veće razdaljine. Verovatno uviđate da je reč o istoj kocki iako je dvaput manja od one prve. Pa i novorođenče to shvata. Alan Slejter i njegove kolege s Univerziteta Ekseter u Ujedinjenom Kraljevstvu pokazali su bebama starim dva dana ili malu ili veliku kocku na različitoj udaljenosti od njihovih očiju. Bebe su duže gledale kocku ako se nije uklapala u ovo pravilo nego ako jeste, što govori kako su primećivale da nešto nije u redu.
