Šta je ritam/muzika
Ako želite da postanete plesač ili muzičar, potreban vam je osećaj za ritam. Međutim, bebine uši kao da su od rođenja naštimovane da prepoznaju takt.
Pošto bebe očigledno ne mogu da prate melodiju puckajući prstima, Ištvan Vinkler je sa svojim saradnicima iz Mađarske akademije nauka u Budimpešti snimao šta im se dešava u mozgu. Ukoliko se postojani ritam odjednom poremeti, u mozgu odrasle osobe javlja se poseban zapis, što registruje EEG, uređaj koji preko majušnih elektroda hvata električne signale iz mozga.
Čudo života: Trudnoća i porođaj “spakovani” u tri minuta (VIDEO)
Kako bi utvrdio da li novorođenčad isto reaguju na promenu takta, Vinkler im je na bubnju, bas-bubnju i kontračinelama izvodio različite rokerske ritmove. Čini se da bebe ništa nisu primećivale kad je proizvodio prateće zvuke koji nisu remetili glavni ritam, ali ako su izostajali ključni taktovi, njihov mozak je beležio poremećaj ritma.
Istraživači su ranije smatrali da bebe stiču osećaj za ritam dok ih roditelji ljuljuškaju u naručju, ali Vinklerov rad pokazuje da je osećaj za ritam možda urođen. Postoji i mogućnost da plod stiče osećaj za ritam još u materici, gde sluša otkucaje majčinog srca i zvuke koji dopiru iz spoljašnjosti.
Osećaj za ritam nije važan samo u muzici. Zahvaljujući njemu bebe usvajaju i jezik: tako prepoznaju govorne obrasce kojima se prenose određene emocije ili po kojima se svaki jezik razlikuje od drugih. I u drugim ispitivanjima u kojima su pratili aktivnost mozga novorođenog deteta ustanovljeno je da ono razlikuje intonaciju i prepoznaje da li je određeni niz tonova uzlaznog ili opadajućeg kvaliteta.
Odlomak iz knjige „Bebologija“ Linde Gedes, Laguna, 2014.
„Bebologija“ knjiga koja razobličava mitove o trudnoći
Kada je novinarka magazina „New Scientist“ Linda Gedes otkrila da je trudna, postala je, kao i sve žene u istoj situaciji, obuzeta mislima i pitanjima o životu koji počinje da se u njoj razvija.
U pokušaju da pronađe odgovore na brojna pitanja koja se tiču trudnoće, porođaja i brige o novorođenčetu, autorka je „uronila“ u naučne magazine, novinske članke i beleške i predavanja lekara i rezultat toga je knjiga „Bebologija“ koju je nedavno objavila beogradska Laguna.
„Bebologija“ (Bumpology) sadrži 150 pitanja i odgovora na brojne teme, od ishrane (da li trudnica sme da jede „smrdljivi“ francuski sir, pije kafu, uživa u kikirikiju, da li beba može da okusi šta mama jede), preko seksa, ponašanja očeva, vežbanja i trudničkog tela i mozga (da li žene postaju zaboravne u trudnoći, poriv svijanja gnezda, materinski instinkt), do brige o rastu fetusa (kako nastaju otisci prstiju, da li bebe u stomaku sanjaju) i porođaja (carski rez nasuprot vaginalnog, porođaj u kući, emotivne i psihičke posledice porođaja).
U delu koji se bavi novorođenčetom, Gedesova piše o dojenju, cuclama, grčevima, dohrani, rastu zubića, značenju boje bebine kake, spavanju dece, govoru…
Knjiga se završava odeljkom „druga tura“ gde autorka odgovara na pitanja da li majka može da zatrudni dok doji, zašto neke žene rađaju samo dečake, može li se uticati na pol deteta, da li se blizanci nasleđuju u porodici…
Autorka pruža jasne, smirujuće odgovore na brojna pitanja koja muže trudnice i mlade majke a na kraju knjige je i rečnik brojnih termina sa kojima će se mame susreti tokom trudnoće/porođaja/prvih meseci.
Gedes ne piše o održavanju savršene trudnoće, niti nudi savete kako biti savršen roditelj, ali ruši mitove o trudnoći i nudi naučno dokazane činjenice i piše sa mnogo razumevanja za zaplašene roditelje.
