Piše: Jovan Mrđenovački

Razmišljajući o vaspitanju dece, indijski pesnik Tagore pronicljivo zapaža da je važno prepoznati i zadovoljiti potrebu ličnosti deteta za dobrim i mudro napisanim ili izgovorenim pričama. Zato on, kada govori o priči, izuzetan značaj ovog književnog roda za formiranje ličnosti dece ističe velikim početnim slovom.„Mi detetu oduzimamo zemlju da bismo ga naučili geografiju, oduzimamo mu jezik da bismo ga naučili gramatiku. On žudi za Pričom, a zatrpan je listom činjenica i datuma…”

Zašto je važno pravilno deci čitati knjige?

Dobra priča – umetnost dobrog – potpunog i iskrenog, životno nadahnutog pripovedanja, podstiče duhovni razvoj čoveka, a posebno dece. Ona ne samo da razvija sposobnost deteta da mašta o najrazličitijim ličnostima, događajima ili prostorima, već usredsređuje njegovu pažnju na osobine opisanih ličnosti i na značaj i uticaj ovih osobina na njihove međusobne odnose. Dobre priče poučavaju decu tako što ih pripremaju da uoče, razlikuju i vrednuju svoja osećanja, misli, i postupke, ali, takođe, i da naslute i prepoznaju osećanja, misli i postupke kod ljudi iz svog okružnjenja.

Bajke zauzimaju počasno mesto

Među mnogim pričama koje deca slušaju u detinjstvu, bajke zauzimaju posebno, počasno mesto. Ovaj fenomen izvanredno tumači Grozdana Olujić, naša ugledna, širom sveta poznata autorka romana i bajki, prevodilac i antologičar.
Spoznavši značaj bajki za razvoj ličnosti deteta, ona ukazuje da „bajka detetu nudi nadu da je jedan humaniji svet ipak moguć, ili bi bar morao biti. Mudrija i starija od svih književnih rodova, bajka to dobro zna, kao što zna da zlatna jabuka čovekovog sna o sreći ne pada junaku sama od sebe u krilo. Da se do nje dođe, potrebno je preći pustinje i glečere, u bespuću naći put. A put je onoga ko ima snage da njime krene, poručuje bajka detetu zbunjenom i nesigurnom u sopstvene mogućnosti, otvarajući prostore jednog drugačijeg, lepšeg sveta kakav je moguć, možda samo u snu, jer bajka jeste čovekov san o sreći, čistije i lepše lice stvarnosti“.
„Od tkiva mašte, tkiva sna, gradi bajka svoj svet, na prvi pogled slučajan, izmišljen, irealan; zapravo sazdan na samim istinama prvog reda. Jer, šta je ako ne istina prvog reda poruka bajke da ljubav nadilazi sva zla, sve nevolje, da njena snaga brda pomera?“
 (Grozdana Olujić, Poetika bajke).