Piše: Jovan Mrđenovački

Razmišljajući o vaspitanju dece, indijski pesnik Tagore pronicljivo zapaža da je važno prepoznati i zadovoljiti potrebu ličnosti deteta za dobrim i mudro napisanim ili izgovorenim pričama. Zato on, kada govori o priči, izuzetan značaj ovog književnog roda za formiranje ličnosti dece ističe velikim početnim slovom.„Mi detetu oduzimamo zemlju da bismo ga naučili geografiju, oduzimamo mu jezik da bismo ga naučili gramatiku. On žudi za Pričom, a zatrpan je listom činjenica i datuma…”

Zašto je važno pravilno deci čitati knjige?

Dobra priča – umetnost dobrog – potpunog i iskrenog, životno nadahnutog pripovedanja, podstiče duhovni razvoj čoveka, a posebno dece. Ona ne samo da razvija sposobnost deteta da mašta o najrazličitijim ličnostima, događajima ili prostorima, već usredsređuje njegovu pažnju na osobine opisanih ličnosti i na značaj i uticaj ovih osobina na njihove međusobne odnose. Dobre priče poučavaju decu tako što ih pripremaju da uoče, razlikuju i vrednuju svoja osećanja, misli, i postupke, ali, takođe, i da naslute i prepoznaju osećanja, misli i postupke kod ljudi iz svog okružnjenja.

Bajke zauzimaju počasno mesto

Među mnogim pričama koje deca slušaju u detinjstvu, bajke zauzimaju posebno, počasno mesto. Ovaj fenomen izvanredno tumači Grozdana Olujić, naša ugledna, širom sveta poznata autorka romana i bajki, prevodilac i antologičar.
Spoznavši značaj bajki za razvoj ličnosti deteta, ona ukazuje da „bajka detetu nudi nadu da je jedan humaniji svet ipak moguć, ili bi bar morao biti. Mudrija i starija od svih književnih rodova, bajka to dobro zna, kao što zna da zlatna jabuka čovekovog sna o sreći ne pada junaku sama od sebe u krilo. Da se do nje dođe, potrebno je preći pustinje i glečere, u bespuću naći put. A put je onoga ko ima snage da njime krene, poručuje bajka detetu zbunjenom i nesigurnom u sopstvene mogućnosti, otvarajući prostore jednog drugačijeg, lepšeg sveta kakav je moguć, možda samo u snu, jer bajka jeste čovekov san o sreći, čistije i lepše lice stvarnosti“.
„Od tkiva mašte, tkiva sna, gradi bajka svoj svet, na prvi pogled slučajan, izmišljen, irealan; zapravo sazdan na samim istinama prvog reda. Jer, šta je ako ne istina prvog reda poruka bajke da ljubav nadilazi sva zla, sve nevolje, da njena snaga brda pomera?“
 (Grozdana Olujić, Poetika bajke).

Preminuo dečji pisac Igor Kolarov

Odiseja vam poklanja roman “Kockograd”

Nikadište – savršeno delo za ljubitelje Harija Potera

Odiseja vam poklanja knjigu “Sedam veštica, jedna venčanica”

Dva nova strip albuma štumpfovskih avantura

ŠTRUMFOVI 9: TOTALNO DRUKČIJI OD DRUGIH/ MAŠINA ZA LEPO VREME Pjer, Pejo TOTALNO DRUKČIJI OD DRUGIH Lep je život u selu štrumpfova. Njegovi stanovnici ni u čemu ne oskudevaju. Pa ipak,...

Neverovatna priča o džinovskoj krušci

Neverovatna priča o džinovskoj krušci počinje u Suncogradu, divnom gradu kraj mora, u kojem su skoro svi stanovnici srećni i zadovoljni. Oni imaju samo dva problema – prvi je to...

Od čitanja se raste: Slađana Galuška – bibliotekar u školi „Sveti Sava“ u Beogradu

Čuveni pisac Nil Gejmen rekao je: Najjednostavniji način da budemo uvereni da odgajamo pismenu decu jeste da ih naučimo da čitaju i da im pokažemo da je čitanje aktivnost koja...

„Neposlušno pile“ – nova poema Brane Cvetkovića

Među omiljenim knjigama najmlađih čitalaca Kreativnog centra svakako se nalaze dela Brane Cvetkovića – Priča o valjušku, Zunzarina palata, Vrlo retka pripovetka i Šumska bajka. Pravi čarobnjak smeha, neobično talentovan...