Običaji za Uskrs kod Srba: Crveni i zdravi kao jaje

Običaji za Uskrs kod Srba opisani su u knjizi „Srpski mitološki rečnik“ (Š Kulišić P Ž Petrović N Pantelić Izdavač NOLIT Beograd 1970;)

Uskrs je prolećni pokretni praznik. U praznovanju Uskrsa prevladali su crkveni elementi kao uspomena na Hristovu smrt i njegovo uskrsnuće. Ponešto je preuzeto iz mnogobožačkih verovanja o novoj oživeloj prirodi i njenom uskrsnuću iz zimskog sna.

Na Uskrs izjutra narod se umiva svežom i nenačetom vodom, u koju su prethodno stavljeni crveno obojeno jaje, bosiljak i zdravac. Prilikom umivanja jajetom se trlja po licu, da bi bili crveni kao jaje i zdravi. Posle sedmonedeljnog posta omrsi se obojenim jajetom. U selima istočne Srbije pričešćivalo se kuvanom koprivom ispod neke mlade voćke. Srbi u Bosni ispovedali su se pod leskom i pričešćivali njenim pupoljkom. Svako čeljade dobije uskršnje jaje. Deca se međusobno tucaju. Izuzetno se čobanima ne daju uskršnja jaja zbog neke stočne bolesti („jajčanika“). Svakom posetiocu kuće na Uskrs daje se uskršnje jaje.

Prvo obareno i obojeno uskršnje jaje čuva se godinu dana, a naziva se „čuvarkuća“; ponegde se ono zakopa u njivu sa usevima kao žrtva božanstvu koje štiti useve.

Korube od uskršnjih jaja bacaju se u mravinjak, da bi kokoške obilato nosile. Kad malo dete dugo ne progovori, onda ga majka stavi u vreću i, čim čuje jutarnja crkvena zvona, obnese ga oko kuće da bi brzo progovorilo.

U sremskim selima, pre jutrenja, narod sa sveštenikom nosi krst oko sela, a zatim nastaje narodno veselje i prva igra u kolu posle uskršnjeg posta, kada se nije igralo. Za Uskrs se sprema kolač „buzdovan“ (u Sremu), „vitica“ (u Šumadiji), u koji se stavi jaje i ispeče zajedno sa kolačem. Uskršnji kolač lomi o ručku domaćin sa čeljadma. Tada se govori: „Sve nam krslo (oživelo) i voskrslo“(uskrslo). U selima Sredačke župe skuplja se narod po podne na određeno mesto da svečano proprati uskršnji praznik. Tom prilikom se peva:

„Dolete čelka (pčela) od Boga, (ona) kazuje leto bogato: Velikdan šaren, prešaren, Đurđevdan travkom i šumom, Petrovdan belim ječmenom.“

Na Uskrs ne valja spavati, da se ne drema preko godine. Po verovanju, ko umre na Uskrs, duša mu odlazi u raj, jer su o Uskrsu otvorena rajska vrata.

U narodnim običajima o Uskrsu ističe se kult prirode, njeno uskrsnuće, koje se prikazuje i predstavama bilja (grančica i cvetova) na uskršnjim jajima i njihovom crvenom bojom, koja simboliše život nove prirode.

Pročitajte i tekst Kako su Srbi nekada slavili Uskrs

Izvor: Detinjarije.com