Od čitanja se raste: Ratka Vučković – bibliotekarka iz Užica

Ratka Vučković radi kao bibliotekar Dečijeg odeljenja Narodne biblioteke Užice. Razgovarali smo sa njom o tome, kako motivisati decu da se zaljube u čitanje.

– Kažite nam nešto o sebi?

Rođena sam 1964. godine u Užicu. U rodnom gradu sam se i školovala, diplomirala na Učiteljskom fakultetu. Radila sam u više osnovnih škola Zlatiborskog okruga. Od 2004. godine radim u Narodnoj biblioteci Užice kao bibliotekar Dečjeg odeljenja. Svoje profesionalno znanje i iskustvo stečeno radom u školi, udružila sam sa saznanjima iz oblasti bibliotekarstva. Stekla sam zvanje viši bibliotekar, a dobitnik sam i Srebrne povelje Bibliotekarskog društva Srbije za doprinos razvoju čitalačkog interesovanja i bibliotekarstva u Srbiji.

– Kako motivišete decu i mlade da dođu u biblioteku i zavole čitanje?

Brz razvoj informacionih tehnologija, naročito poslednjih decenija, doneo je izuzetno složene, višestruko raznovrsne i promenljive uslove u svim sferama ljudskog života i rada, pa i u bibliotečkoj delatnosti. Uporedo s tim, stalna tendencija opadanja broja dece u Srbiji, a samim tim i potencijalnih korisnika, dodatni je teret za dečja odeljenja javnih biblioteka. U takvim uslovima, nastojala sam da blagovremeno reagujem, da menjam uslove, da pratim i iniciram nova kretanja. Neprestano osluškujem interesovanja i potrebe dece, ali i potrebe šire lokalne zajednice. Proučavam zahteve savremene pedagogije, preispitujem sopstvene afinitete i otkrivam mogućnosti za nove usluge koje će deci pružiti mogućnost da kroz kreativan i stvaralački rad u Biblioteci ispune svoje slobodno vreme, ali i da se kroz ovaj oblik rada približe knjizi.

– Da li ste u vašoj biblioteci sprovodili neki program koji je podstakao decu i mlade da više čitaju?

Od 2004. godine permanentno organizujem i realizujem eduktivno – kreativne radionice za decu u cilju podsticanja čitanja kod dece i promovisanja biblioteke kao mesta za učenje. Radionice pružaju interaktivne i deci zanimljive sadržaje pa su stekle popularnost kod najmlađih, a osetno su uticale i na povećanje broja korisnika. Radionice su raznovrsne: „Putujem! – upoznavanje sa različitim kulturama drugih zemalja širom sveta“, „Čuvari osmeha“- psihološke radionice zabavno–eduktivnog karaktera, „Kako deca da spasu planetu?“ –radionice u cilju razvijanja ekološke svesti kod dece, „Bioskop putem slikovnica“- zajedničko pregledanje i čitanje slikovnica na velikom platnu, „Zar je teško biti fin?“ – značaj i pravila lepog ponašanja, „Kako se kaže, zašto se kaže“ –gramatičko-jezičke radionice, „Pregršt priča“ – čitanje priča, bajki, pesama i razgovor o pročitnom i doživljenom, radionice u cilju obeležvanja značajnih datuma u toku godine, likovne radionice i mnoge druge.

Svakog leta organizujem Letnji program čitanja. On obuhvata veliki broj kreativnih radionica. U toku letnjih meseci deca imaju suviše slobodnog vremena, a u lokalnoj zajednici ne postoji adekvatna ponuda aktivnosti namenjenih njima. Svi kulturni i edukativni sadržaji u u Biblioteci su besplatni. To je od velikog značaja za decu čiji roditelji nisu u mogućnosti da im priušte slične aktivnosti.

Autor sam i realizator projekta „Kaligrafski majstor“. Projekat je u finansijskom smislu podržalo Ministarstvo kulture i informisanja RS, 2014. godine. Osnovni cilj projekta je popularizacija ćirilice, kao i razvijanje svesti kod dece o ćirilici kao kulturnom indetitetu našeg naroda i osposobljavanje za pravilno i lepo pisanje (kaligrafiju).

Ove godine Ministarstvo je podržalo i projekat „Biblioteka – mesto za učenje“. Projekat predviđa nabavku računarske opreme koja će omogućiti pokretanje novih usluga za korisnike Dečjeg odeljenja. Cilj projekta je unapređenje informacione i medijske pismenosti kod dece i unapređenje saradnje sa školama.

Svakog decembra, na Dečjem odeljenju, u saradnji sa bibliotekarima OŠ „Dušan Jerković”, organizujem maskenbal pod nazivom „Na krilima mašte”. U želji da se kod dece podstaknu čitalačke navike, kroz aktivnosti kojima se deca raduju, tema decembarskih maskenbala uvek je ista: glavni junak jedne knjige. Maskenbal je takmičarskog karaktera, a propozicije su: kostim mora odgovoriti na temu i ne sme biti kupovni već izrađen od prirodnih i odbačenih materijala. Najorginalniji i najduhovitiji kostimi nagrađuju su vrednim i atraktivnim knjigama. Maskenbal svake godine okupi više od 150 učesnika.

– Koje knjige su najaktuelnije kod predškolaca, šta vole da čitaju osnovci, a koja izdanja najradije pozajmljuju srednjoškolci?

Predškolci su najčešće u svetu slikovnica. Vole slikovnice o životinjama, klasične bajke, ali i slikovnice sa problemskom tematikom. Edicija o Mišku, u izdanju „Kreativnog centra“, godinama je jedna od najaktuelnijih.

Kad su osnovci u pitanju, dečaci preferiraju istorijske romane, avanturističke i romane koji obiluju humorom. Devojčice se najčešće odlučuju za savremene romane čija se tematika bavi odrastanjem i svim problemima koji to odrastanje prate.

Srednjoškolci su najčešće zainteresovani za epsku i naučnu fantastiku. Vole i horore.

– Koje knjige biste izdvojili i preporučili deci i mladima?

Ovo nije zahvalno pitanje jer nije lako izdvojiti nekoliko naslova iz današnjeg obilja vrednih knjiga. Ali pokušaću. Ničije detinjstvo ne treba da bude uskraćeno za „Zunzarinu palatu“ Brane Cvetkovića i Ćopićevu „Ježevu kućicu“. Toplo preporučujem i knjige: „Tajna žutog balona“ od Nikol Lezije, „Beogradska mumiju“ Branka Miloradovića, knjigu „Princ od papira“ Vladislave Vojnović, „Devojčice“ autorke Luize Mej Alkot, „Tajni vrt“ autorke Fransis Hodžson Burnet , „Čarli i fabrika čokolade“ Roalda Dala, serijal o Hajduku i „Sve moje gluposti“ Gradimira Stojkovića, romane „Ovo je najstrašniji dan u mom životu“ i „Leto kada sam naučila da letim“ Jasminke Petrović, „Dođi na jedno čudno mesto“ Vesne Aleksić…

Mladima preporučujem naslove: „U potrazi za Aljaskom“ Džona Grina, „Sjaj zvezda na plafonu“ i „Izvinite što bih da me neko voli“ Juhane Tidel, „Ja kao ti“ Paole Kapriolo…

– Da li se sećate vaše omiljene knjige iz detinjstva?

Moj prvi susret sa privatnom bibliotekom dogodio se davne 1971. godine u predsoblju stana očevog rođaka, odnosno mog strica. Na zidu, desno od ulaznih vrata, police. Najviša polica imala je praktičnu vrednost – na njoj je stajao telefon. Na donjim policama preko 30 naslova „Lastavice“. Dok su odrasli vodili razgovore u trpezariji, ja bih sedela na podu ispred polica, listala i čitala. I tako je bilo za vreme svake posete. A svaku posetu sam željno iščekivala. Posle nekog vremena, strina mi je ponudila da jednu knjigu ponesem kući i da vratim kada pročitam. Kakva radost, kakva sreća! Pozajmljivala sam i vraćala pročitane knjige. Sa strinom sam volela da pričam o njima. Delile smo uzbuđenje i zadovoljstvo zbog pročitanog. Posle mnogo, mnogo godina, priznala mi je da je samo želela da proveri da li sam ih zaista pročitala. Zajedno smo se smejale tome. A moja ljubimica sa tih donjih polica bila je knjiga „Alibaba i 40 razbojnika“.

– Šta trenutno čitate?

Trenutno čitam „Doba održivog razvoja“ autora Džefriја Saksа. Sledeća poslastica biće „Katarke Beograda“ naše autorke Gordane Maletić i „Skelig“ Dejvida Almonda. Imam želju da se vratim „Hadrijanovim memoarima“ francuske autorke Margerit Jursenar. Znatiželjna sam da vidim kakav će utisak na mene ostaviti sada, posle više od 30 godina od prvog čitanja.

– Možete li da podelite sa čitaocima neku zanimljivu anegdotu iz biblioteke?

Takve situacije nisu retke i najčešće su vezane za pogrešno izrečen naslov ili ime autora od strane korisnika. „Četnička koliba“ bi se ispostavilo da je „Čiča Tomina koliba“, „Skingov horor“ umesto horor Stivena Kinga, „tetovirana mama“ umesto „Ilustrovana mama“…

Jednog dana došao je devojčurak i traži poeziju Mike Antića. Pružih joj knjigu.

– A, ne, meni treba Mika Antić, reče.

– Pa da, to je zbirka pesama Mike Antića.

– Ovo je Miroslav, a nastavnica je lepo rekla Mika!

– Koji savet biste dali roditeljima u vezi s tim kako da podstaknu decu na čitanje?

Pre nego što i sama nauče da čitaju, čitajte svojoj deci. Knjige nisu samo uspavanke za laku noć, njihova uloga je daleko značajnija. Čitanje detetu je dragocena aktivnost koja razvija povezanost između roditelja i dece, a podstiče i razvoj detetovog pamćenja, mišljenja, njegove govorne veštine i ljubav prema knjigama.

Deca čitaju onoliko koliko čitaju njihovi roditelji. Prisutnost knjiga u kući, osim što nenametljivo sugeriše čitanje, ukazuje i na to šta se u porodici smatra vrednim, čemu se pripisuje značaj.

Pokažite deci zadovoljstvo i oduševljenje pročitanom knjigom.

Ne sputavajte decu ako žele da čitaju. Ne čita se samo za vreme letnjeg raspusta i tokom praznika. Čita se svaki dan.

Pričajte sa decom o pročitanim knjigama.

Detinjarije i Kreativni centar preporučuju vam knjigu iz edicije Pustolovine za predškolce

Ježeva kućica

Napisao Branko Ćopić

Ilustrovao Dušan Pavlić

“Poema Ježeva kućica je vrhunac Ćopićeve magije. Nešto tako milo i čedno na našem jeziku nije napisano. Ježurka Ježić, ćudljivi usamljenik sa bodljama kao jamcem svoje nezavisnosti, ostaje malo šumsko božanstvo. Ko pročita ovu poemu, ne može sresti ježa, a da se ne osmjehne Ćopićevim osmjehom.”
Rajko Petrov Nogo, pesnik

Ova knjiga za deo je čuvene edicije Pustolovine za predškolce u kojoj se nalaze najlepše knjige najpoznatijih autora za decu, mnogo uzbudljivih događaja i likova, mnogo lepih, a zaboravljenih, reči našeg jezika i zanimljive informacije o tome kakvi su bili čuveni pisci kada su bili deca.

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: