Čuveni pisac Nil Gejmen rekao je: Najjednostavniji način da budemo uvereni da odgajamo pismenu decu jeste da ih naučimo da čitaju i da im pokažemo da je čitanje aktivnost koja pruža zadovoljstvo. I to znači, najjednostavnije rečeno, da pronađemo knjige u kojima uživaju, da im damo pristup tim knjigama i puštamo ih da čitaju. Biblioteka je mesto koje upravo tome služi. Оno što jednoj biblioteci daje posebnu toplinu jesu bibliotekari koji u njoj rade, koji vole knjige i čitanje i tu svoju ljubav uspešno prenose na decu i mlade.
Detinjarije i Kreativni centar predstavljaju vam priču jednog bibliotekara u rubrici
OD ČITANJA SE RASTE
Kažite nam nešto o sebi?
Zovem se Slađana Galuška, radim kao bibliotekar u Osnovnoj školi „Sveti Sava“ u Beogradu od 2015, a od ove školske godine radim samo u ovoj školi. Od 2003. do 2015. sam radila kao bibliotekar u OŠ „Milorad Mića Marković“ u Maloj Ivanči, a do 2017. sam radila u obe ove škole, jedan dan u jednoj, jedan dan u drugoj. Pre toga sam radila kao nastavnik srpskog jezika i engleskog jezika u nekoliko osnovnih i srednjih škola u Beogradu i Zaječaru, pet godina sam radila kao bibliotekar u Matičnoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Zaječaru. I tako, već 30 godina družim se sa decom.
Knjige sam počela da čitam sa šest godina i uvek mnogo sam čitala, samo se menjala vrsta literature. Osnovnu i srednju školu sam završila u Zaječaru, a onda Filološki fakultet u Beogradu, grupu Opšta književnost i teorija književnosti.
Iako radim kao bibliotekar, učestvujem na različite načine u realizaciji nastave, posebno školskih projekata. Nekoliko godina sam bila aktivna u Društvu školskih bibliotekara Srbije i kao sekretar Društva i kao predsednik, sarađivala sam sa kolegama u celoj Srbiji i organizovala stručne skupove i seminare, uređivala časopis Društva. Napisala sam više stručnih radova iz oblasti bibliotekarstva i nastave.
Jedan sam od autora projekta „Oštro Perce“ koji se realizuje od 2011. i čiji je cilj razvijanje čitalačke, informacione i medijske pismenosti učenika. Pripremam nastavni materijal za učenike i nastavnike u vezi sa pismenošću, knjigama i čitanjem Uređujem veb stranu Super učenje na kojoj se prezentuju projekat „Oštro Perce“ i nastavni materijali.
Kako motivišete decu da dođu u biblioteku i zavole čitanje?
U školskoj biblioteci uvek ima đaka. Oni su tu kad gube neki čas, kad dođu sa nastavnikom na čas u biblioteci, kad se spremaju za takmičenja. Za vreme odmora se preslišavaju pred kontrolni, a posle nastave pronalaze informacije potrebne za izradu domaćeg zadatka. Ponekad dođu da provedu neko vreme sa drugovima i čitaju, pišu, crtaju. Neki vole da mi pomažu u radu, neki svakog dana tu čitaju knjige, ali ih ne iznajmljuju, neki donose svoje knjige i pokazuju ih drugarima. Ima i onih koji pronađu skriveno mesto i osame se, ili zajedno sa drugom ili drugaricom vode poverljiv razgovor. A u biblioteci ima takvih izdvojenih i pomalo skrovitih mesta.
Organizujem časove bibliotekara za prvake, ali i za učenike ostalih razreda i tada razgovaram sa njima o čitanju. Sve do petog razreda deca dosta čitaju knjige koje imaju kod kuće i one koje uzimaju iz školske biblioteke. I oni su najverniji posetioci i korisnici biblioteke. Od šestog razreda se menjaju čitalačke navike i deca su više okrenuta drugim medijima, ali kad je čitanje deo zadatka u okviru nekog projekta, vraćaju se knjigama. Tada na zajedničkim časovima sa učiteljicama i nastavnicima srpskog jezika predstavljam određene knjige, pročitam neki deo i pozovem đake da čitaju i rade zadatke. Onda oni pišu prikaze knjiga, ilustruju ih, jedni drugima preporučuju knjige za čitanje i sl.
Još jedan dobar način za motivisanje dece na čitanje je druženje sa piscima. Nakon poseta, đaci mnogo više čitaju knjige tih autora, bilo da su to pesme, priče ili romani. To je i prilika da urade neki ozbiljniji zadatak. Tako je grupa đaka u martu 2017. napravila intervju sa Jasminkom Petrović što je za njih bilo novo iskustvo i podrazumevalo više aktivnosti – čitali su knjige, smislili pitanja u vezi sa njima, razgovarali sa spisateljicom i pisali izveštaj o tome.
U školskoj biblioteci se dorađuju dečiji radovi koji se šalju na konkurse, pripremaju se prilozi za školski list i uvek ima đaka koji nešto pišu i crtaju, a oni iz starijih razreda koriste i računar i izrađuju radove u elektronskom obliku.
Da li ste u vašoj biblioteci sprovodili neki program koji je podstakao decu da više čitaju?
Moja koleginica Anđelka Tančić i ja smo 2011. kao odgovor na smanjenje broja korisnika školske biblioteke, osmislile projekat „Oštro Perce“ Ideja je bila da učenici čitaju knjige iz nove produkcije, pišu prikaze i prave trejlere za njih i tako ih preporučuju svojim vršnjacima za čitanje. Nekoliko izdavača je podržalo projekat, škole učesnice su dobijale knjige iz programa, a đaci, autori najboljih radova, nagrade. Izdavači su objavljivali radove na svojim veb stranama i tako reklamirali svoja izdanja. Projekat svake godine u programu ima drugačije naslove i zadatke, pa smo tako organizovali e-kurs na Mudl platformi, obeležavali stogodišnjicu rođenja Branka Ćopića, pravili kvizove u vezi sa piscima i knjigama. U projektu su učestvovali i osnovci i srednjoškolci i nastavnici i bibliotekari, a rezultati su odlični – više dece u biblioteci i više pročitanih knjiga. Osim toga, đaci su učili kako se pravi trejler, kako se piše uporedni prikaz knjige i filma ili pozorišne predstave nastalih po knjizi, kako se pravi slikovnica, ili piše bajka. Ono što je za decu veoma važno, njihovi radovi se promovišu na veb strani i fejsbuk strani projekta, na veb strani škole i u školskom listu. Na završnom susretu upoznaju se učesnici, a autori najboljih radova dobijaju nagrade i pohvalnice. Prošle godine gost tog susreta je bila Jasminka Petrović i odgovarala je na pitanja đaka.
Ove školske godine smo završili sedmu sezonu u kojoj je zadatak bio i izrada nastavnog materijala koji mogu da koriste drugi učenici u drugim školama. Aktivnosti su bile organizovane u okviru manjih školskih projekta i kroz saradnju više nastavnika i biblitekara. Celokupni projekat sam predstavila i na posebnoj strani u programu Wix. Kao i prethodnih godina, pokazali smo da već primenjujemo ono što se najavljuje kao novina u školskom programu.
Poslednje tri godine podstičem učenike da učestvuju i u projektu „Čitam, pa šta?“, koji organizuje Biblioteka grada Beograda. Deca čitaju knjige i za njih pišu prikaze i prave ilustracije. Ovi radovi se šalju u elektronskom obliku i postavljaju na veb strani projekta. I ovi radovi se predstavljaju u školskom listu. Najbolji literarni i likovni radovi su i na panoima u biblioteci. Sve je to motivacija đacima da i naredne godine čitaju i druže se u aktivnostima projekata.
Šta vole da čitaju osnovci?
Mlađi đaci čitaju bajke i sve priče i knjige koje liče na bajke. Džeronimo Stilton i Tea Stilton su hit već nekoliko godina. Čitaju se i „Dnevnik šonjavka“ i „Dnevnik štreberke“ i „Hari Poter“, knjige Jasminke Petrović, Dejana Aleksića, Igora Kolarova, Branka Stevanovića. Popularne su i enciklopedije, posebno knjige o prirodi i životinjama. Čitaju se i časopisi – „Školarka“, „Školarac“, „Mali Politikin Zabavnik“.
Koje knjige biste izdvojili i preporučili deci i mladima?
Ove godine je deo projekta „Oštro Perce“ realizovan sa učenicima IV4 pod nazivom „Knjige za putovanje kroz vreme“. U četvrtom razredu se iz prirode i društva obrađuje tema „Prošlost Srbije“ za koju su đaci ovog odeljenja bili veoma zainteresovani, pa su čitali i knjige u vezi sa istorijom srednjeg veka – „Knjigu za Marka“ Svetlane Velmar Janković i osam knjiga o vladarima iz porodice Nemanjić „Deca čitaju srpsku istoriju“ Slobodana Stanišića. Knjige su im se veoma svidele, pa je nastalo i nekoliko prikaza i ilustracija.
U skladu sa ovim projektom, ali i povećanim interesovanjem dece za izučavanje istorije Srbije, preporučujem knjige za putovanje kroz vreme:
– za najmlađe čitaoce – knjige iz edicije „Deca čitaju srpsku istoriju“, a ima ih 24 u tri kola,
– za đake od četvrtog razreda – dve knjige Svetlane Velmar Janković „Knjiga za Marka“ i „Očarane naočare“,
– za šestake i one starije – trilogija „Nemanjići“ o životu Stefana Nemanje, čiji su autori Vladimir Kecmanović i Dejan Stojiljković.
Da li se sećate vaše omiljene knjige iz detinjstva?
To je Pionirska trilogija Branka Ćopića koja se sastoji iz tri knjige: „Orlovi rano lete“, „Slavno vojevanje“ i „Bitka u zlatnoj dolini“. To su knjige koje sam čitala nebrojeno puta i uvek su mi bile zanimljive, zabavne i smešne. Sećam se kako se moja majka čudila što ponovo čitam istu knjigu i ponovo se smejem.
I pre nekoliko godina, kada su učenici tražili neku smešnu i zanimljivu knjigu, preporučila sam im upravo te knjige. Kad su ih pročitali, bili su oduševljeni.
Šta trenutno čitate?
Čitam različite stvari u isto vreme – od knjiga za decu koje su u biblioteci ili koje se čitaju u okviru projekata, pa do stručne literature iz oblasti nastave i bibliotekarstva. Ove zime sam čitala trilogiju „Nemanjići“ i knjige iz edicije „Deca čitaju srpsku istoriju“, ali i druge knjige koje su stigle u biblioteku.
Ali, posle mnogo godina, desilo se da jednu knjigu pročitam više puta. U poslednjih šest meseci pročitala sam knjigu Marka Vidojkovića „E baš vam hvala“ tri puta. Kupila sam knjigu u novembru kao poklon bratu i tad sam je prvi put pročitala, drugu sam poklonila drugarici i pre nego što sam je dala, opet sam je pročitala. U februaru sam kupila i treći primerak, jer je moj sin želeo da je pročita i odmah sam je pročitala još jednom. Drugačija je od svih prethodnih knjiga Marka Vidojkovića, ima i naučne fantastike i alternativne istorije i humora i satire, sve u svemu odlična knjiga. Čitaću je još neki put, sigurna sam.
Možete li da podelite sa čitaocima neku zanimljivu anegdotu iz biblioteke?
Biblioteka ima stalne posetioce, Toje grupa đaka četvrtog razreda koji ostaju u boravku i koji svakog dana posle časova dođu u biblioteku i tu ostanu do kraja radnog vremena. Nastava se odvija samo u prvoj smeni i biblioteka radi od 8.00 do 14.00 sati, a četvrtaci dolaze oko 12 sati. Oni tu pišu domaći, čitaju, crtaju, prave odeljenjski časopis, razgovaraju… Iz čitaonice biblioteke se ulazi u jednu učionicu, pa je biblioteka skoro uvek otvorena, čak i ako ja nisam tu. To ne smeta ovoj družini da bude u omiljenom kutku. Jednog dana sam sa đacima sedmog razreda bila u Narodnoj biblioteci Srbije. U učionici je neki nastavnik držao čas i biblioteka je bila otvorena. Nekoliko devojčica je ušlo i smestilo se u svoj ugao. Kad je čas završen, nastavnik je hteo da zaključa vrata biblioteke i rekao im da izađu. One su odgovorile: „Bibliotekarka je izašla i rekla nam da čuvamo biblioteku. Mi moramo da je čekamo ovde.“ I nastavnik ih je ostavio. Eto, koliko je biblioteka popularna – i kad ne radi, đaci vole da borave u njoj.
Koji savet biste dali roditeljima u vezi s tim kako da podstaknu decu na čitanje?
Odgovor na ovo pitanje počeću još jednom anegdotom. Početak školske godine, prvi čas bibliotekara u prvom razredu. Đaci pričaju o knjigama koje čitaju, ili koje im roditelji čitaju. Jedna devojčica kaže: „Kad sam bila mala, ja sam mnogo čitala, a sad nemam vremena za čitanje.“ Pitam ja zašto nema vremena i ona objašnjava da svakog dana posle škole ide na različite radionice ili sportske aktivnosti, a uveče je umorna i ne može da čita. Znam da roditelji žele da pruže deci sve, ali previše obaveza na jednoj strani dovodi do isključivanja nekih dugih aktivnosti. A čitanje je važno za sve ono što sledi u obrazovanju i životu. Decu treba navikavati da čitaju i da u tome budu samostalni.
Iz priče o nedostatku vremena često sledi i druga, koju sam čula od roditelja. Kad deca nemaju vremena za čitanje knjige i pisanje domaćeg zadatka, a to mogu biti i đaci petog, šestog, sedmog razreda, roditelji čitaju lektiru i rade domaći zadatak.
Najjednostavniji savet je: „Pustite decu, dok su mala, da čitaju vama, naglas, razgovarajte sa njima o knjizi, o tome šta im se sviđa ili ne i zašto, da li su nešto naučila, da li bi volela da je nešto drugačije. Tako će postati samostalni čitači i naučiće da uče.“
Detinjarije i Kreativni centar preporučuju vam knjigu za tinejdžere
TIME AFTER TIME
Napisala Džudi Kertin
Život je bio dovoljno komplikovan za Moli i Bet i pre nego što su prošle kroz tajanstvena vrata koja su ih odvela u leto daleke 1984. godine. U doba kada su njihovi roditelji bili tinejdžeri i ludovali za čudnim frizurama, garderobom sa širokim naramenicama i hitovima Sindi Loper. Iako nije bilo lako snaći se u tom čudnom svetu bez mobilnih telefona i interneta, dve drugarice su krenule u pravu avanturu i potragu za Betinom mamom, koja je u tom trenutku bila trinaestogodišnja devojčica. A razlog je bio sasvim poseban i veoma važan za Bet…
Roman „Time after time“ napisala je irska spisateljica Džudi Kertin. Nekada je bila učiteljica, a danas se profesionalno bavi pisanjem za decu i odrasle. U izdanju „Kreativnog centra“ objavljena su dva popularna serijala koje je napisala Džudi Kertin – romani o tinejdžerkama Alis i Megan i knjige o devojčici Ivi Gordon.
Izvor: Detinjarije.com
