“Kockar i pijanac, policiji stari znanac” ili “Svaku tačku na telu mi noćas ljubi” – ima li smisla da te stihove danas pevaju desetogodišnjaci?
U aktuelnoj ponudi televizijskih muzičkih emisija u kojima se takmiče deca, nije redak slučaj da se zapeva i ono što najmlađima ne priliči. Antologijske pesme Dragana Lakovića ili Branka Kockice u takvim emisijama nisu na repertoaru, možda i zato što u žiriju nisu deca, već popularne folk i pop zvezde, čije pesme, neretko vrlo lascivnih stihova, najmlađi takmičari i pevaju.
– Iz iskustva znam da deca ne gledaju na te stihove na način na koji to rade odrasli – objašnjava Leontina Vukomanović, osnivač dečjeg hora “Čarolija” i član žirija “Pinkovih zvezdica”.
Paralela nekad i sad još je vidljivija i u terminu emitovanja takvih emisija. Deca su ranije nedeljom pre podne bila uz male ekrane i “Muzički tobogan”, a današnje emisije u kojima se deca takmiče emituju se posle 22 sata.
– Problem je i to što je zakazala muzička produkcija jer ne postoje savremene kompozicije za decu stariju od deset godina. Oni su prevazišli te dečje predškolske numere, a nema novih pesama komponovanih baš za njih, kao ni pravih festivala i interesovanja medija – kaže Minja Subota, čovek iz legendarnog “Tobogana”.
Raša Popov kaže da se u takvom odrastanju vidi krađa detinjstva, ali i prerana erotizacija najmlađih. – Tekstovi takvih pesama koje dece pevaju puna su erotskog sadržaja i naboja. Čak je i njihova koreografija erotizovana – one vrckaju kukovima, sramota me i da kažem tu reč – objašnjava Popov i pita se da li je to neki novi impuls fiziologije kod današnjih mladih generacija.
Ništa manje problematično nije ni ono što deca nose, kaže pisac za decu Jasminka Petrović, koja smatra da je sveopšti trend da roditelji vuku decu da što pre odrastu, i da je tu reč o komercijalizaciji detinjstva, te otuda garderoba za odrasle.
– Njihova garderoba nije dečja. Tako preobučene devojčice u žene izgledaju u isto vreme i smešno i tužno – smatra ona.
Mališani nisu toliko “slabi”
Tatjana Bošković, psihoterapeut, ne misli da pesme toliko negativno utiču na psihološki razvoj deteta.
– Imam utisak da su deca koju smo viđali na ovim takmičenjima na dobrom putu individuacije, sa već formiranim nizom dobrih predispozicija za stabilne i snažne ličnosti. Samostalna su, samopouzdana, društvena, takmiče se pre svega sa sobom, i vredno uče i rade na svom talentu. A to kakvo je društvo je već druga priča, i predmet kritike bismo mogli biti samo mi odrasli. Deca nikako – kaže naša sagovornica.
Izvor: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
“Moje dete je posebno” kao roditeljsko opravdanje
Pre nego što svoje dete nazovete hiperaktivnim, hiperosetljivim ili ga na bilo koji način deklarišete kao posebno dobro razmislite najpre da li je to zaista tako, da li je vaše...
Da, dečaci plaču, i moramo da prestanemo da ih sputavamo!
Kao prvo, hajde da razjasnimo jednu stvar - nijednom detetu ne treba govoriti da ne plače, bez obzira na pol. Govoreći im da ne plaču samo im dajemo do znanja...
Moje dete priča samo sa sobom’: Zbog čega bi decu trebalo da pustimo da sanjare
Ukoliko ste zabrinuti zbog toga što vaš mališan živi u svetu mašte i često priča sam sa sobom, pročitajte priču mame koja nam otkriva zbog čega je važno da ih...
10 dečijih navika koje vredi menjati
Evo deset takvih navika sa kojima se većina roditelja susretne i predloga kako da ih se rešite: Preterano konzumiranje šećera Grickalice i pića koja su namenjena deci su puna šečera....
Nema komentara.