“Kockar i pijanac, policiji stari znanac” ili “Svaku tačku na telu mi noćas ljubi” – ima li smisla da te stihove danas pevaju desetogodišnjaci?
U aktuelnoj ponudi televizijskih muzičkih emisija u kojima se takmiče deca, nije redak slučaj da se zapeva i ono što najmlađima ne priliči. Antologijske pesme Dragana Lakovića ili Branka Kockice u takvim emisijama nisu na repertoaru, možda i zato što u žiriju nisu deca, već popularne folk i pop zvezde, čije pesme, neretko vrlo lascivnih stihova, najmlađi takmičari i pevaju.
– Iz iskustva znam da deca ne gledaju na te stihove na način na koji to rade odrasli – objašnjava Leontina Vukomanović, osnivač dečjeg hora “Čarolija” i član žirija “Pinkovih zvezdica”.
Paralela nekad i sad još je vidljivija i u terminu emitovanja takvih emisija. Deca su ranije nedeljom pre podne bila uz male ekrane i “Muzički tobogan”, a današnje emisije u kojima se deca takmiče emituju se posle 22 sata.
– Problem je i to što je zakazala muzička produkcija jer ne postoje savremene kompozicije za decu stariju od deset godina. Oni su prevazišli te dečje predškolske numere, a nema novih pesama komponovanih baš za njih, kao ni pravih festivala i interesovanja medija – kaže Minja Subota, čovek iz legendarnog “Tobogana”.
Raša Popov kaže da se u takvom odrastanju vidi krađa detinjstva, ali i prerana erotizacija najmlađih. – Tekstovi takvih pesama koje dece pevaju puna su erotskog sadržaja i naboja. Čak je i njihova koreografija erotizovana – one vrckaju kukovima, sramota me i da kažem tu reč – objašnjava Popov i pita se da li je to neki novi impuls fiziologije kod današnjih mladih generacija.
Ništa manje problematično nije ni ono što deca nose, kaže pisac za decu Jasminka Petrović, koja smatra da je sveopšti trend da roditelji vuku decu da što pre odrastu, i da je tu reč o komercijalizaciji detinjstva, te otuda garderoba za odrasle.
– Njihova garderoba nije dečja. Tako preobučene devojčice u žene izgledaju u isto vreme i smešno i tužno – smatra ona.
Mališani nisu toliko “slabi”
Tatjana Bošković, psihoterapeut, ne misli da pesme toliko negativno utiču na psihološki razvoj deteta.
– Imam utisak da su deca koju smo viđali na ovim takmičenjima na dobrom putu individuacije, sa već formiranim nizom dobrih predispozicija za stabilne i snažne ličnosti. Samostalna su, samopouzdana, društvena, takmiče se pre svega sa sobom, i vredno uče i rade na svom talentu. A to kakvo je društvo je već druga priča, i predmet kritike bismo mogli biti samo mi odrasli. Deca nikako – kaže naša sagovornica.
Izvor: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
“Bože, gde sam pogrešila?” ili nema goreg od nezahvalnog deteta
'Pitam se: da li ga je previše volela? A, kako se može premalo ili previše voleti sopstveno dete? Je li ćutala kada je još kao mlađi digao glas na nju,...
Pet stvari na koje treba da mislite kad se obraćate detetu
Stručnjaci stalno naglašavaju koliko je važna komunikacija sa decom, čak i kad su ona mala. Skupili smo na jednom mestu nekoliko veoma korisnih saveta koji će vam pomoći da poboljšate...
Detetu nije potrebna „požrtvovana“ mama
Na formiranje mojih vaspitnih nazora uticaj su izvršile dve žene. Obe su imale malo preko pedeset, obe su imale muževe, decu, unučad, i obe su radile sa mnom u jednoj...
Ovako počinje sistem(at)sko upropašćavanje rođene dece
Zovem juče s posla najstariju kćerku i razgovor teče otprilike ovako: – Srećo, kako si, šta radiš? Jesi li jela? Jesi li se umorila danas u školi? – Mama, dobila...
Nema komentara.