Odgađaj pa rađaj ili kako da ostanete bez dece

Odlomak iz knjige: Politika za decu: Sve što niste ni znali da želite da znate o roditeljstvu danas, Jovana Papan, Službeni glasnik, 2018

Kad vam naslov „Upravo se odigrava najprljaviji potez vlasti u Srbiji“ iskoči u njuz fidu, možete svašta da pomislite. Ali poslednje što ćete pomisliti jeste da vlast pokušava da podigne natalitet u zemlji.

Odmah da kažem, ne želim da ulazim u ocenjivanje ovog „najprljavijeg poteza“ u vidu biranja slogana za podsticanje nataliteta među kojima su pažnju najviše izazvali „Rađaj, ne odgađaj“ i „Dosta reči, nek zakmeči“. Slogani, slažem se sa većinom, verovatno ničemu ne vode. Međutim, daleko veći problem je što, kako iskustvo iz drugih zemalja pokazuje, ni sve ostale mere za podsticanje rađanja takođe ne deluju. Stabilni poslovi, kvalitetno zdravstvo, besplatni vrtići, renovirana porodilišta i ljubazni akušeri, stanovi za mlade, podrška samohranim majkama, više novca za lečenje neplodnosti… sve su to uslovi života koje ljudi sa razlogom žele, ali, nažalost, ne postoje dokazi da bi oni u Srbiji doneli pažnje vredan porast nataliteta. Bogate zemlje upravo su one koje najviše kubure sa natalitetom. Nemačka je karakterističan primer. Zemlja koju tradicionalno smatramo za imperativ i u koju najviše volimo da se iseljavamo u potrazi za boljim životom, već tri decenije ima natalitet niži i od Srbije, i prestigla nas je za koju decimalu tek u poslednjih par godina zbog dolaska ogromnog broja migranata. Sigurno da Nemci neće navesti kao razlog za nemanje dece to što su im porodilišta katastrofalna i što ih lekari i babice vređaju ili što će dobiti otkaz, ali će dati neke druge razloge koji su iz njihovog ugla jednako opravdani. Čak i neke iste – da nemaju s kim, da im je posao nesiguran ili da previše rade, da društvo i poslovno okruženje nisu naklonjeni roditeljima itd. Svako muči svoje muke i svakom se njegove muke čine najvećim.

Ponavljam, svakako da treba svim silama da se borimo da poboljšamo uslove života, ali lagodniji život neće sam po sebi doneti i više beba. Jednostavno, ljudi se ne ponašaju „ekonomski logično“ na taj način. Dok su u agrarnim društvima deca bila dragocena radna snaga, ona u postindustrijskoj eri prosto nemaju više toliku vrednost u obilju izbora životnih stilova savremenog čoveka.

Sve u svemu, slogani mi ne smetaju. Oni bar nisu tako veliki izdatak s obzirom na izostajanje efekta koje je neminovno i kod mnogo skupljih mera populacione politike. Ono što mi smeta, jeste činjenica da isti oni koji su digli maltene revoluciju u Srbiji zbog državne propagande rađanja, ne primećuju propagandu i „slogane“ protiv rađanja, nego ih čak i sami godinama šire.

Ne rađaj, odgađaj

Tako, na primer, isti medij koji je raskrinkao „najprljaviji potez vlasti“ u vidu krilatice „Rađaj, ne odgađaj“, pre nekog vremena je objavio tekst sa naslovom „Stručnjaci se dogovorili: Najbolje je postati majka sa 35“. Zapravo, gotovo svi mediji redovno objavljuju vesti tipa „odgađaj, pa rađaj“. „Kasno majčinstvo nosi velike prednosti za dete“, „35. godina optimalna za rađanje prvog deteta“, „Evo zašto je bolje roditi prvo dete u 30-im nego u 20-im“…

Dok su naslovi vrlo izričiti, iz samih tekstova se zapravo vidi da nije sve crno-belo i da kasno rađanje donosi neku prednost za neke žene, pod uslovom da im druge prednosti nisu mnogo važnije, na primer da u majčinstvo uđu mlađe i zdravije i da imaju vremena da rode još dece. Ali naslovi se računaju, oni se najviše čitaju i pamte. A ako ste žena koja još nije sigurna po pitanju sopstvenih planova o zasnivanju porodice, svakako će vam ovakvi naslovi prijati i želećete da im verujete – jer vam daju još fore da svoj život organizujete najbolje moguće, bez brige da će u međuvremenu postati kasno za rađanje.

I tako se vi, sa punim poverenjem u nauku i medije koji je posreduju, natenane primičete trideset petoj, da profesionalno i materijalno situirani, sa konačno pronađenim pravim partnerom, postanete roditelji u „optimalno vreme“. I zatrudnite. Ili, ipak, ne zatrudnite. Naime, na pragu trideset pete godine, šanse za uspešnu trudnoću u toku godinu dana pokušavanja su 66% što znači da svaka treća žena ne uspe. Ako ste ta treća, morate nastaviti da pokušavate, polako postajući nervoznija. Naime, od trideset pete do četrdesete godine, šansa da uspešno začnete u roku od godinu dana opada na 44%, što znači da svaka sledeća godina predstavlja sve veći izazov. Ako ste planirali više dece, mogućnosti da ostvarite veliku porodicu drastično se smanjuju sa svakom narednom ovulacijom. Žena od 40 godina ima samo 64% šanse da u naredne četiri godine zatrudni pa uspešno izgura trudnoću do kraja. Pritom, dok hromozomske abnormalnosti kod majki koje rode sa 20 godina ima samo jedna beba na 1.441, sa 35 godina to je jedna u 338 a sa 40 godina jedna u 84. Kasne trudnoće značajno češće završavaju prevremenim porođajem i carskim rezom i opasnije su po zdravlje i život same trudnice.

Ja sam mama ili ti si moje dete?

Majčinstvo u 20/30/40-im: Zorana Kurbalija Novičić

Svakodnevna ludnica u životu jedne mame

Prosečna porodica: mama, tata i jedno dete

Trudnoća i verovanja kod amazonskih Indijanaca: Jedna majka, mnogo očeva

Brazil je velika južnoamerička zemlja koja u sebi objedinjuje mnogo različitih zajednica. Plemena Amazonije predstavljaju pravu riznicu tradicija i rituala, među kojima značajno mesto zauzimaju i prakse vezane za trudnocu...

Ne volim da budem trudna i ne izvinjavam se zbog toga

Postoji ta romantizovana predstava kakva trudnica treba da bude i kako da se ponaša. Žena bi trebalo da bude opčinjena čudom koje se dešava u njoj i potpuno zaljubljena u...

Zašto majke celog sveta nose decu na levoj strani?

Kada majka podigne dete, u velikoj većini slučajeva, drži ga na levoj strani tela. Ovo ponašanje zajedno je ljudima i drugim primatima, a nova istraživanja pokazuju da je tipično i...

Rođeni blizanci iz embriona zamrznutog pre 30 godina

U američkoj državi Tenesi rođeni su blizanci iz embriona zamrznutog pre više 30 godina. Ovo je verovatno novi rekord za najduže zamrznute embrione iz kojih su uspešno rođene bebe. Čuvani su na...