Kako kroz školu prolaze deca, koja su već u prvim razredima označena kao dobra“ ili „loša“ bila je tema jednog istraživanja.
Psiholog je redovno posećivala časove prvog i drugog razreda obične moskovske škole. Ćutke je sedela u zadnjoj klupi, objasnivši učitelju da će posmatrati ponašanje dece. U stvari, nju je interesovalo koliko puta i na kakav način he ce učitelj obratiti odličnim“ i nedovoljnim“ đacima (za ove potrebe u svakom razredu je bilo izdvojeno 3-4 učenika).
Cifre su bile poražavajuće. Svaki „odličan đak“ dobijao je na dan u proseku 23 potvrdna komentara, kao što su „Bravo“, „Ugledajte se na njega“, „Znam da si sve naučio“, „Odlično, kao i uvek…“ i samo 1-2 negativna komentara.
Kod „nedovoljnih đaka“ sve je bilo sasvim suprotno, kritičkih komentara u proseku je bilo 25 na dan („Opet ti“, „Kad ćeš već…“, „Ništa ne valja!“, „Stvarno ne znam šta sa tobom da radim!“) i samo jedan ili nijedan pohvalni ili neutralni komentar.
Ovaj odnos se prenosio i na ostalu decu u razredu.
Za vreme odmora, deca su obično okruživala psihologa i drage volje sa njom čavrljala. Dirljivo su pokazivali svoje raspoloženje, pokušavajući da joj se što bliže približe, hvatajući za ruke, ponekad čak po nekoliko dece za svaki prst ruke. Kada se tom gustom krugu dece približavao „nedovoljni đak“, deca su ga terala: „Odlazi, ne možeš ovamo! Ti si loš!“ Zamislite sebe na njegovom mestu. 25 puta dnevno čujete samo kritiku na svoj račun od autoritetnih i poštovanih ljudi i tako iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu! A na odmoru između časova vas vaši vršnjaci ili kolege odbacuju. Šta će se sa vama dogoditi? Kako ćete uspeti da preživite? Kako preživljavaju ovakva deca postalo je jasno, kada je istraživanje nastavljeno u popravnom domu za maloletničku delikvenciju. Ispostavilo se da još od prvog razreda škole, 98% maloletnih delikvenata, nije bilo prihvaćeno od vršnjaka i učitelja!
Odlomak iz knjige „Kako da se sporazumete sa detetom“ Julije Borisovne Gipenrejter
Izvor: Detinjarije.com