Odrasla je u Afričkoj divljini, a sada i njena deca rastu među slonovima (FOTO)

Sejba Daglas Hamilton ne zna šta znači detinjstvo u civilizaciji. Niti ga je sama doživela, pošto je odrastala u afričkoj divljini uz roditelje prirodnjake, niti su ga poznaju njena deca koja odrastaju u rezervatu Samburu u Keniji, gde Sejba i njen muž žive i snimaju dokumetarnu seriju za Bi-Bi-Si “Divlji život” (The Wild life)

Svoje tek prohodale blizance i malu ćerku ispisala je iz obdaništa u Najrobiju kada ju je majka pozvala da joj pomogne u vođenju kampa za slonove u Samburi.

“Kada smo stigli, deca su počela da sebi prave lutke od velikih mahuna sa drveća i boje im lica, crtaju u pesku, grade kućice za vile na drveću i koriste svoju maštu kako bi se zabavila.” Naravno, nije ni lako živeti daleko od lekara, majstora i civilizacije, i moraš biti sposoban da se osloniš na sebe i spreman na sve, objašnjava ona.

Podizanje dece u kampu slonova u mnogome je slično životu bilo gde drugde – morate da kuvate, perete zube, organizujete čuvanje dece, čitate im pred spavanje i terate ih da se kupaju. Samo su neke stvari obrnute, kaže Sejba: “Dok naši mališani slobodno hrane žirafe i bradavičaste svinje, pasa se plaše! U divljini se osećaju sigurnim, ali kad odemo u London, teško se snalaze u gradskoj ludnici i trotoari su im mnogo veći izazov od afričkih gustiša.”

Ponekad, njenoj deci nedostaje društvo, primećuje. Vežu se za svakog od gostiju u kampu i teško im padaju rastanci. Kada je nizak vodostaj, prelaze reku kako bi se igrali sa decom nomada. Zajedno sa njima muzu koze i sa uzbuđenjem posmatraju kako se rađaju jarići.

Mobilni telefoni, kompjuteri i televizori nisu u njihovom vidokrugu, niti ih preterano zanimaju. “Očarani su knjigama, kao što sam i ja bila kao dete.”

Oko kampa nema ograde, i oko 900 slonova slobodno se kreće naokolo. “U šatore nam uleću slepi miševi, a majmuni nas podkradaju. Svakog jutra nalazimo tragove leoparda, lavova, divljih pasa… ” Sejba kaže da joj je važno da njena deca vole svet prirode i da je srećna kad čuje da sa ljubavlju pričaju o škorpijama. “Lavovi, slonovi i zmije su mnogo predvidiviji nego ljudi”, zaključuje.

“Život je vrlo kratak, i savetujem roditeljima da svoje snove ostvaruju odmah, bez obzira koliko zastrašujuć prvi korak bio. I sebe svakodnevno podsećam na to. Najvažniji za decu podrška i ljubav porodice . Ako to imaju, mogu da prežive gotovo sve.” poručuje ova “divlja” mama.