Vrtoglava brzina današnjih haj-tek inovacija ne samo što predstavlja izazov za nas koji smo odrasli pre nego što je na svakom radnom stolu nikao po jedan računar, već zaista menja splet neurona u mozgovima mladih ljudi koji su dobri poznavaci tehnologije – menja način na koji se oni razvijaju i funkcionišu, i pretvara normalni generacijski jaz u nešto novo: sve veći raskol koji ja nazivam jazom među mozgovima. Naše društvo se izgleda deli na dve kulturne grupe: digitalni domoroci, koji su rođeni u svetu kompjutera, i digitalni imigranti, koji su kompjutersku tehnologiju upoznali kao odrasle osobe.
U prošlosti bi se mladi ljudi obično neko vreme bunili protiv moralnih načela svojih roditelja, a zatim bi se konačno integrisali u njihovo društvo – usvojili bi dobar deo radne etike, stavova i vrednosti starije generacije, ugrađujući u tu mešavinu i sopstvenu kulturu, ideje i perspektivu. Ali danas se mladi digitalni umovi prilagođavaju novoj tehnološkoj kulturi, koja nadvladava jučerašnji niskotehnološki način života. Ova mlađa generacija odbacuje vrednosti svojih roditelja i stvara novu socijalnu i političku mrežu, postavljajući sopstvene sajber manire, jezik i radnu etiku u glavne tokove.
Pročitajte i: Dajete li svojoj deci kompjutere, tablete i telefone? Direktori kompanija koje ih prave – ne daju!
Mnogi bejbi bumeri, sa svojih pedesetak godina, iskusili su generacijski jaz ne samo sa svojim roditeljima već i sa svojom decom – možda kada svojim tinejdžerma govore neke stvari koje su njihovi roditelji govorili njima, kao na primer: „Ti to nazivaš muzikom?“ ili „Iz ove kuće nećeš izaći tako obučena, mlada damo.“ (Jednom sam i sâm izgovorio ono zastrašujujće: „Zato što sam ja tako rekao!“) Međutim, jaz mozgova podrazumeva mnogo više od međugeneracijske razlike u ukusima i vrednostima. On ukazuje na stvarnu evolutivnu promenu u sklopu današnjih mladih umova – promenu u sistemu neuronskih kola, koji je fundamentalno drugačiji od sistema njihovih majki i očeva, baba i deda.
Digitalni domoroci
Mlađa generacija digitalnih domoradaca odrasla je utopljena u tehnologiju koja stalno postaje sve moćnija i kompaktnija – oni bukvalno drže sajber svet u svojim rukama. S lakoćom obavljaju simultane zadatke i izvode paralelne procese, dok im je pristup vizuelnoj i audio stimulaciji programirao mozgove da žude za trenutnim zadovoljenjem. Neuronaučnici sa Univerziteta Prinston otkrili su da naši mozgovi koriste različite oblasti da bi uravnotežili kratkoročne i dugoročne nagrade. Kada donosimo odluke koje momentalno zadovoljavaju naše potrebe, onda se uključuju emocionalni centri u limbičkom sistemu. Ali te oblasti teško razmišljaju unapred, o budućnosti, a za odlaganje nagrade su nam potrebni neuronski sklopovi centara za logiku u frontalnom režnju i parijetalnom korteksu.
„Digitalni domoroci pokazuju tendenciju da kraće zadržavaju pažnju, naročito kada je reč o tradicionalnim oblicima učenja.“
Bombardovanje digitalnom stimulacijom naučilo je umove koji se razvijaju da reaguju brže, ali oni drugačije dešifruju informacije nego što to rade stariji umovi. Digitalni domoroci pokazuju tendenciju da kraće zadržavaju pažnju, naročito kada je reč o tradicionalnim oblicima učenja. Ova mlada haj-tek generacija često smatra da je konvencionalna televizija suviše spora i dosadna da bi gledali samo nju. Jedna trećina mladih ljudi koristi druge medije – uglavnom Internet – dok gleda televiziju. Čak i učenici viših razreda osnovne škole skoro neprestano obavljaju simultane zadatke – skidaju muziku na ajpod i dopisuju se sa prijateljima dok rade domaći. Njihovi mladi mozgovi u razvoju mnogo su osetljiviji na informacije koje dobijaju iz okruženja nego zreli mozgovi. Da ironija bude veća, upravo se mladi umovi – koji su najprijemčiviji za uticaje nove tehnologije na promene mozga – najviše i izlažu tim uticajima.
