Onaj ko danas čita, već je u velikoj prednosti, jer ni obrazovani više ne čitaju

Vodi se veliki rat za našu pažnju, i ne treba da se stidite ako ga trenutno gubite; samo budite iskreni prema sebi i spremni da osmah prezumete mere.

Kada smo žena i ja dobili prvo dete pre dve godine, vrlo brzo počeo je da me hvata očaj i osećaj stida. Oduvek sam čitao i smatrao sebe nekim ko puno čita, a sada nisam čitao uopšte.

Moj izgovor je bio da „više nemam vremena za čitanje“. Ali to je bila laž: uveče, kada bih završio sa poslom i kada bismo dete stavili na spavanje, ponekad bih sat, dva ili tri gledao Netfliks. Nije lako priznati, ali umemo da upadnemo u loše rutine i tada je potrebno da budemo iskreni prema sebi (i da nas je pomalo sramota) kako bismo se iz toga izvukli.

I onda sam shvatio: ako zaista želim da ostanem posvećen svom akademskom pozivu, a istovremeno budem i otac u našem brzom savremenom svetu, moram da učinim knjige jedinim medijem koji mi je dostupan u domu.

Sledećeg vikenda, prodao sam naš TV velikog ekrana za par stotina dolara. Odmah sam počeo više da čitam, jer nisam imao šta drugo da radim.

Budite svesni toga da niko više ne čita prave knjige. Čak i obrazovni, pametni ljudi čitaju danas vrlo malo. Jednostavno, suviše je drugih medija koji vas iskušavaju, i koji se mnogo lakše konzumiraju.

Ali smrt čitanja – činjenica da je danas većini ljudi skoro nemoguće da čita – je velika prilika. Ako ste spremni da podnesete žrtve koje drugi nisu, skoro da vam je zagarantovano da ćete upasti u probrano društvo najnačitanijih ljudi.

Vodi se veliki rat za našu pažnju, i ne treba da se stidite ako ga trenutno gubite; samo budite iskreni prema sebi i spremni da odmah prezumete mere. Ako život bez dubokih preispitivanja nije vredan življenja, onda slobodno možemo reći da je ovo pitanje života i smrti.

 

Džastin Marfi, pisac i naučni publicista.
Izvor: Detinjarije.com

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Psihoterapeut Milivojević: Dečiji zaključci, temelj logičkog sistema

Jedna od tema kojih se dotakao tiče se usađenih obrazaca koje svi mi dobijamo tokom odrastanja u porodici i koliko ti usvojeni obrasci utiču na naše kasnije odnose i posao.

17 godina života kroz fotografije – „Majka kao kreator“

Fotograf Eni Vang napravila je projekat u kom je 17 godina fotografisala svog sina

Dete je počelo da udara druge u vrtiću. Šta je razlog i kako to da rešite

Mala deca ne mogu baš sasvim da razumeju uticaj svog ponašanja na druge. Zato je važno da mu objasnite da kada udari drugo dete, ono se ne oseća lepo..

Zašto deca imaju više očevih gena

Svaki roditelj je tehnički doprineo polovinom gena genomu dece, otprilike 60 procenata tatinih gena je ekspresivnije od maminih.

Zabrinjavajući rezultati male mature: Đaci iz 60 odsto okruga u Srbiji ispod proseka

Učenici iz čak 60 okruga u Srbiji imaju ispodprosečna postignuća na sva tri testa završnog ispita, pokazuje izveštaj o realizaciji junske male mature koji je uradio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img