Ono, kad pošalješ dete sa babom i dedom na selo….

Ta zamisao, da ti dete ode negde sa tvojim roditeljima je samo jedan kratak, prekratak period primamljiva i divna…Dok ne kreneš da dete pakuješ, i dok se ne setiš šta sve ti misliš da je tvoja mama zaboravila…

Piše: Jasmina Jovanović

Kao prvo, moji roditelji su odgajili troje dece. Jeste,troje, i svi smo mi ispali (nije što smo moji, nego stvarno) baš onako kul. Normalni, mladi ljudi. Nikakve doktorske disertacije i zlatne medalje nemamo (nažalost) ali sve u svemu – kakve su nam bile prilike u zemlji i ekonomski status roditelja – mi smo normalni ljudi koji rade, imaju svoje porodice i svoju decu. Bez poroka, problema i svega što je danas moderno.

Isto tako ne postoji ništa što bih zamerila njihovom načinu na koji smo vaspitavani, štaviše – tu neku lakoću postojanja i odgajanje dece opušteno, bez stresa, verujući u njih i njihove izbore sa zadovoljstvom sam prekopirala. Pala si ako nisi bila pažljiva, nema plakanja radi drame, samo ako stvarno boli… Sve što možeš sama probaj sama. Što ne možeš slobodno pitaj. Slatkiši su skupi i glupi. Skoro sve što radimo – sigurno postoji deo u kome možeš biti od pomoći. Gledaj svoja posla i ne osuđuj, nemaš pojma kako je (recimo nekoj osobi) i nećeš ni imati, jer to naprosto nisi ti. Ugrubo i ukratko, to su bila neka neizgovorena ali primerima pokazana načela. I sve je bilo onako kako treba – blaga oskudica i puno ljubavi.

Ja sam bila nekog drugog dete

Sa takvim roditeljima naravno da ćeš pustiti svoje jedanaestogodišnje dete da ide na selo. Divno, daleko, zabačeno selo, “malotaknute” prirode, gde si i ti provodila raspuste.

Samo, ima jedan problem, i nisam tačno znala kako bih ga definisala sem –moje tj. majčino neprisustvo, ali moj kolega je to duhovito definisao: ”Pa da, ti kad si bila mala, ti si bila nekog drugog dete. A sada tamo ide baš tvoje dete!“

Podeli tekst:

1 2 3 Sledeća strana