Ta zamisao, da ti dete ode negde sa tvojim roditeljima je samo jedan kratak, prekratak period primamljiva i divna…Dok ne kreneš da dete pakuješ, i dok se ne setiš šta sve ti misliš da je tvoja mama zaboravila…
Krvoločni krpelji i zlo sunce
Nije mi trebalo dugo da se setim krpelja.Tamo je sada ofanziva jer vegetacija na planini kasni u odnosu na Beograd, zubati krvoločni krpelji samo čekaju moju belu, jedanaestogodišnju bebu da joj povrate u krv onu opaku bakteriju i zaraze je Lajmskom bolešću. Moja mama će je pregledati svako veče, ali ona ne vidi dobro a uporno odbija da nosi naočare. Sigurno će joj nešto promaći. Baš onaj zaraženi…Panika me obliva hladnim znojem…
Zatim to opako, zlo sunce! Dobiće sunčanicu, ići će bez šešira. Izgoreće, neće mazati kremu za sunčanje jer će moji roditelji reći: “troje dece nam sve godine ne izgoreše na suncu, pa nećeš ni ti!” Kakve pomade, to je čista hemija! Izgoreće, majke mi! A gore je vazduh razređeniji i ozonski omotač je oštećen i upadni ugao sunca je… Svašta mi pada na pamet.
Ne dao ti Bog što ti majka misli!
A onda, krpelji i sunce padaju u zapećak. Lepo osećam kako mi se ledi krv u žilama. To je Kopaoničko pobrđe, dva brda preko je administrativna granica sa Kosovom… Ovih dana kada decu kidnapuju kao što se skupljaju štenci pored puta, oni zubati krpelji su male mace, naspram onoga što je meni palo na pamet… Jao! Ovo je već možda i neka dijagnoza, ja bih rekla da me drma neki paranoidni sindrom… Sad znam zašto se kaže “Ne dao ti Bog ono što ti majka misli!” Ne dao nikome, stvarno. Jedva nekako odagnam crne misli, i pokušavam da se usredsredim na pakovanje. Po principu – sve što poneseš od lekova neće ti zatrebati, ja naravno preterujem. Neka, ako ponese, neće joj trebati. Najbliži lekar je udaljen 40 km od sela. Autobus do tamo ide tri puta dnevno, pa nek neko kaže da sam paranoja… A jesam, sama priznajem.
Ovo je već možda i neka dijagnoza, ja bih rekla da me drma neki paranoidni sindrom… Sad znam zašto se kaže “Ne dao ti Bog ono što ti majka misli!”
I tako kad se jedva nekako sa Kosova prebacihna pakovanje peškira i čarapa, setim se ja koliko tamo ima zmija! Ej ti, zmija! I to ne smukulja i belouški kao kod nas, nego baš onih otrovnica najgorih – poskoka i šarke! Sad već osećam i neki vid tahikardije… srce se zapanjilo mojim mislima… Lepo osećam neko preskakanje, neku aritmiju… Obustavim pakovanje, sednem da malo smirim misli, ali avaj, prsti sami pitaju čika Gugla – kucam stanište šarki i poskoka. Naravno visoko u planinama… naravno Kopaonik… naravno leto i kamenjari i obodi šuma… Onda užasavajuća činjenica: poskok ne skače – ime je dobio jer se popne na drvo da lovi ptice koje su mu hrana, pa se onda skotrlja sa drveta!!! Super! Baš super što ne skače. nego pada sa drveća ljudima na glavu! Sad mi je jasno da moje dete ne može nikuda bez mene da ide! Inače taj akrep od zmije ne lovi po najjačem suncu kad se i ljudi sklanjaju, nego lepo krene u lov po hladovini, predveče kad pošten svet krene da šeta po šumama u nadi da su se zmije site nasunčale i otišle u svoje rupe!
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Dok pakujem odeću koju ste prerasli…
Eto ga opet ono doba godine. Krevet u dečoj sobi prepun je letnjih stvari koje su izvađene iz ormana, a zimske iz vakuum vreća traže svoje mesto na polici. Okružena...
Kako sam, od vaspitačice mog sina, naučio šta znači biti DOSLEDAN roditelj
Bilo je to davne 2006. Zima, sneg, napolju smrzlo, a ja sam došla u vrtić da pokupim nastarijeg sina, Sema, koji je tada imao 5 godina. Moja prijateljica Laura i...
Plašiti mlad svet da je brak mrak a dete neka crna aždaja je krajnje nenormalno
Uloga oca u odgajanju deteta je važna. Balkanski mentalitet opravdava to na drugačije načine. Glavne rečenice su: Naspavaj se sad dok još možeš, nećeš stići oprati ni kosu, preteško je,...
Vedrana Rudan: “U kakvom vremenu živimo – svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema”
U kakvom ludom vremenu živimo? Svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema. Tako je govorio moj sin. Krešo se bacio na pod. Urlao je, valjao se po kuhinjskim...
Nema komentara.