Oprostiti

Kada opraštamo oslobađamo drugoga od svog zameranja, ali i sebe od „nezavršenog posla” iz prošlosti.

Piše: Zoran Milivojević

Konfliktne situacije u kojima jedna osoba želi jedno, a druga nešto drugo, sastavni su deo života. Ali kada jedna od uključenih osoba doživi način rešavanja konflikta kao nepravdu – situaciju u kojoj je izigrana, iskorišćena, prevarena, izmanipulisana – tada počne da zamera onoj prvoj osobi. Posebno ako nije moguće datu situaciju ispraviti i razrešiti u sadašnjosti.

Kada se neko nekome zameri, nastaje neka vrsta „rana” u međuljudskim odnosima koje, ako su velike, mogu da vode do prezira i prekida odnosa. Što je osobi važniji neko ko joj se zamerio, to je ta zamerka više boli. Kada osoba doživljenu nepravdu razume kao znak tuđe zlobe, ona može da počne da mrzi i da žudi za osvetom, da izjednači, da drugome „uzme meru”.

Gomilanje zamerki u vezi sa prošlim situacijama utiče na sadašnji život osobe koja zamera. Umesto da se bavi sadašnjošću i budućnošću, osoba se bavi prošlošću, vezujući svoju životnu energiju za ono što se nekada desilo što je ostalo kao „nedovršen posao”. Kako se onaj ko zamera manje bavi sadašnjošću i budućnošću, ona postaje žrtva i svog zameranja.

1 2 Sledeća strana

Podeli tekst: