„Obrazovni sistem namerno je projektovan da bi proizvodio prosečne umove, onesposobio unutrašnji život, uskratio učenicima znatnije sposobnosti vođstva i garantovao poslušne i nekompletne građane – sve da bi se narod učinio ’upravljivim’“.
„Pozivam vas da se pridružite pravoj zaveri, nazovite je javnom zaverom, sa stvarnim posledicama za milione stvarnih života.“
Džon Tejlor Gato
Neka upravljaju sami sobom
Ponekad mi se u rukama nađe knjiga od čijeg mi se sadržaja uzburkaju emocije, izbiju mi suze na oči, tresu mi se ruke, i svaki čas bih se lupao po čelu. Dogodilo mi se to ubrzo nakon što sam počeo da čitam knjigu američkog (penzionisanog) nastavnika Džona Tejlora Gatoa, “Oružja za masovno poučavanje – Putovanje nastavnika kroz mračni svijet obaveznog školovanja” (Algoritam, 2010., prevela Asenka Kramer). Znate onaj osećaj kad vam neko lepo, crno na belo, izloži upravo vaša razmišljanja, uobičajeno raspršena i nefokusirana, vaše sporadične uvide i mračne slutnje, ali sada precizno uobličene i temeljno potkrepljene mnoštvom važnih činjenica koje odjednom rasteraju maglu iz vašeg uma, otkrivajući istinu koju ste nazirali, koju ste priželjkivali i istovremeno je se plašili. Jer, da, sve ono čega sam bio nejasno svestan, sve one priče o tome kako školovanje kakvo jeste decu zapravo zatupljuje, čineći od njih potrošnu robu za funkcionisanje sistema, reproduktivni materijal za novu generaciju poslušnika, ropsku masu mediokriteta koji neće znati da se pobune, sve one slutnje da institucionalizovano obrazovanje ne pridonosi istinskom obrazovanju ljudskog bića, osobe, nego da isto ustvari spečava, sve se to, u svetlu činjenica koje nam nudi Dž. T. Gato, pokazuje kao istinito.
“Počeo je da se pita nisu li škole kakve poznajemo i zamišljene kako bi osigurale da nijedno dete zapravo nikad zaista ne odraste, tj. da nauči što manje.”
Treba napomenuti da se Gato bavi prvenstveno američkim školskim sistemom, ali, mutatis mutandis, ono o čemu piše primenjivo je i na našu situaciju, posebno u svetlu sve očigledijeg prihvatanja američkih obrazovnih „postignuća“. Knjigu započinje zapažanjem da je, nakon trideset godina predavanja u „nekim od najgorih škola na Menhetnu, i u nekim od najboljih“, postao stručnjak za – dosadu. Dosadno je bilo deci („…rekli su da je rad glup, da nema smisla i da su sve to znali odranije“), a dosadno je bilo i njemu i njegovim kolegama. Ne znam da li mi je bilo lakše ili teže kad sam pročitao da je „dosada… uobičajeno stanje školskih nastavnika“, i da „svako ko provodi vreme u zbornici može posvedočiti o niskom nivou energije, kukanju, malodušnosti“. Koga nastavnici krive za to što se tako osećaju? Naravno – decu, koja za dosadu okrivljuju njih – nastavnike. U svakom slučaju, prepoznavanje je bilo skoro pa stopostotno.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Šarčević: Besprekorno organizovana onlajn nastava, obuhvaćeno 99 odsto učenika
Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je danas da je taj resor „besprekorno organizovao“ onlajn nastavu tokom epidemije korona virusa, navodeći da je nastavom bilo obuhvaćeno 99 odsto srednjoškolaca i 99,3...
Jednakim platama u prosveti načinjena je velika nepravda
Piše: Sneana Golić, pedagog Stara priča. U školovanju dece najvažniji je trougao učenik-nastavnik-roditelj. Tu se kule budućnosti grade i ruše. Od čega zavisi koliko će visoka biti kuća vaspitanja...
Srednja škola postaje obavezna, kao osnovna
Ministar prosvete Srbije Mladen Šarčević predstavio je Okvir Strategije razvoja srednjeg obrazovanja i vaspitanja i celoživotnog učenja do 2027. Tom prilikom istakao da bi najveća promena trebalo da bude obavezno...
“Neću da budem mačak!”: Iskustvo jedne mame sa nastavom na daljinu
Pandemija COVID19 mi je, kao i drugima, unijela dječiju školu u kuću i nametnula još veću ulogu u obrazovanju svoje djece. Ne žalim se, nije mi teško, odgovorno sam se...
Naš školski sistem ima mnogo mana, To je sistem koji su imale sve zemlje Istočnog bloka, ruski sistem. Naš školski sistem ima i mnogo kvaliteta, forsira se, recimo, teorijsko znanje, izvodjenje, dokazivanje. Sistem na Zapadu je prilagidjen primeni znanja. Taj se sistem upravo reformiše da bude metodološki bliži našem sistemu. Formira se sistem u čijoj je osnovi naučna i tehnološka pismenost djaka i istraživanje, kao metod dostizanja znanja. Djaci i nastavnici u tom sistemu su zajednica onih koji saradjuju medjusobno, zajedno uče istražuju i planiraju dostizanje odredjenih znanja. Nema fiksnih udžbenika postavljeni su samo ciljevi koje u učenju treba dostići. Dakle, oba su sistema dobra ili loša, svaki na svoj način, što se tiče dostizanja znanja. Medjutim, u školskim ustanovana pored procesa obrazovanja, teče i proces vaspitanja. Forsira se sistem vrednosti u čijoj je osnovi odgovarajuća ideologija. Na Zapadu se forsiraju pravila, procedure posvećenost radu, a kod nas ne, Naša deca imaju veću slobodu i više šanse da budu srećna.