„Obrazovni sistem namerno je projektovan da bi proizvodio prosečne umove, onesposobio unutrašnji život, uskratio učenicima znatnije sposobnosti vođstva i garantovao poslušne i nekompletne građane – sve da bi se narod učinio ’upravljivim’“.
„Pozivam vas da se pridružite pravoj zaveri, nazovite je javnom zaverom, sa stvarnim posledicama za milione stvarnih života.“
Džon Tejlor Gato
Neka upravljaju sami sobom
Ponekad mi se u rukama nađe knjiga od čijeg mi se sadržaja uzburkaju emocije, izbiju mi suze na oči, tresu mi se ruke, i svaki čas bih se lupao po čelu. Dogodilo mi se to ubrzo nakon što sam počeo da čitam knjigu američkog (penzionisanog) nastavnika Džona Tejlora Gatoa, “Oružja za masovno poučavanje – Putovanje nastavnika kroz mračni svijet obaveznog školovanja” (Algoritam, 2010., prevela Asenka Kramer). Znate onaj osećaj kad vam neko lepo, crno na belo, izloži upravo vaša razmišljanja, uobičajeno raspršena i nefokusirana, vaše sporadične uvide i mračne slutnje, ali sada precizno uobličene i temeljno potkrepljene mnoštvom važnih činjenica koje odjednom rasteraju maglu iz vašeg uma, otkrivajući istinu koju ste nazirali, koju ste priželjkivali i istovremeno je se plašili. Jer, da, sve ono čega sam bio nejasno svestan, sve one priče o tome kako školovanje kakvo jeste decu zapravo zatupljuje, čineći od njih potrošnu robu za funkcionisanje sistema, reproduktivni materijal za novu generaciju poslušnika, ropsku masu mediokriteta koji neće znati da se pobune, sve one slutnje da institucionalizovano obrazovanje ne pridonosi istinskom obrazovanju ljudskog bića, osobe, nego da isto ustvari spečava, sve se to, u svetlu činjenica koje nam nudi Dž. T. Gato, pokazuje kao istinito.
“Počeo je da se pita nisu li škole kakve poznajemo i zamišljene kako bi osigurale da nijedno dete zapravo nikad zaista ne odraste, tj. da nauči što manje.”
Treba napomenuti da se Gato bavi prvenstveno američkim školskim sistemom, ali, mutatis mutandis, ono o čemu piše primenjivo je i na našu situaciju, posebno u svetlu sve očigledijeg prihvatanja američkih obrazovnih „postignuća“. Knjigu započinje zapažanjem da je, nakon trideset godina predavanja u „nekim od najgorih škola na Menhetnu, i u nekim od najboljih“, postao stručnjak za – dosadu. Dosadno je bilo deci („…rekli su da je rad glup, da nema smisla i da su sve to znali odranije“), a dosadno je bilo i njemu i njegovim kolegama. Ne znam da li mi je bilo lakše ili teže kad sam pročitao da je „dosada… uobičajeno stanje školskih nastavnika“, i da „svako ko provodi vreme u zbornici može posvedočiti o niskom nivou energije, kukanju, malodušnosti“. Koga nastavnici krive za to što se tako osećaju? Naravno – decu, koja za dosadu okrivljuju njih – nastavnike. U svakom slučaju, prepoznavanje je bilo skoro pa stopostotno.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Školski kalendar: U narednoj školskoj godini jedan raspust manje
U narednoj školskoj godini učenici u Srbiji imaće tri raspusta – zimski, prolećni i letnji, a neće imati jesenji, koji su imali tokom ove godine. Škola počinje 2. septembra, prvo...
Poražavajući rezultati: U “elitnoj” privatnoj školi gori nego u večernjoj
B. Borisavljević UPRKOS uloženim desetinama hiljada evra u školovanje, radu u malim grupama, individualnom pristupu svakom učeniku, učenju sa razumevanjem i modernoj opremi, znanje koje su svršeni osmaci pojedinih privatnih...
Psihijatar o prevelikim očekivanjima: Deca imaju panične napade jer moraju da imaju prosek 5.0
Povodom konstantnog rasta broja dece sa paničnim napadima, doktorka Katarina Dodig-Ćurković govori o lošem obrazovnom sistemu koji deci nameće pritisak i dovodi do raznih frustracija u vezi sa uspehom. Obrazovni...
Ministar Šarčević: Pokušaćemo dogodine da digitalizujemo malu maturu
Autor: Dragana Jokić-Stamenković Već narednog juna svi osmaci u Srbiji mogli bi da polažu digitalnu malu maturu. O tome su počeli da razmišljaju nadležni u prosveti posle incidenta koji je...
Naš školski sistem ima mnogo mana, To je sistem koji su imale sve zemlje Istočnog bloka, ruski sistem. Naš školski sistem ima i mnogo kvaliteta, forsira se, recimo, teorijsko znanje, izvodjenje, dokazivanje. Sistem na Zapadu je prilagidjen primeni znanja. Taj se sistem upravo reformiše da bude metodološki bliži našem sistemu. Formira se sistem u čijoj je osnovi naučna i tehnološka pismenost djaka i istraživanje, kao metod dostizanja znanja. Djaci i nastavnici u tom sistemu su zajednica onih koji saradjuju medjusobno, zajedno uče istražuju i planiraju dostizanje odredjenih znanja. Nema fiksnih udžbenika postavljeni su samo ciljevi koje u učenju treba dostići. Dakle, oba su sistema dobra ili loša, svaki na svoj način, što se tiče dostizanja znanja. Medjutim, u školskim ustanovana pored procesa obrazovanja, teče i proces vaspitanja. Forsira se sistem vrednosti u čijoj je osnovi odgovarajuća ideologija. Na Zapadu se forsiraju pravila, procedure posvećenost radu, a kod nas ne, Naša deca imaju veću slobodu i više šanse da budu srećna.