Savremeno školovanje podanika

„Pozivam vas da se pridružite pravoj zaveri, nazovite je javnom zaverom, sa stvarnim posledicama za milione stvarnih života.“
Džon Tejlor Gato

Neka upravljaju sami sobom

Ponekad mi se u rukama nađe knjiga od čijeg mi se sadržaja uzburkaju emocije, izbiju mi suze na oči, tresu mi se ruke, i svaki čas bih se lupao po čelu. Dogodilo mi se to ubrzo nakon što sam počeo da čitam knjigu američkog (penzionisanog) nastavnika Džona Tejlora Gatoa, “Oružja za masovno poučavanje – Putovanje nastavnika kroz mračni svijet obaveznog školovanja” (Algoritam, 2010., prevela Asenka Kramer). Znate onaj osećaj kad vam neko lepo, crno na belo, izloži upravo vaša razmišljanja, uobičajeno raspršena i nefokusirana, vaše sporadične uvide i mračne slutnje, ali sada precizno uobličene i temeljno potkrepljene mnoštvom važnih činjenica koje odjednom rasteraju maglu iz vašeg uma, otkrivajući istinu koju ste nazirali, koju ste priželjkivali i istovremeno je se plašili. Jer, da, sve ono čega sam bio nejasno svestan, sve one priče o tome kako školovanje kakvo jeste decu zapravo zatupljuje, čineći od njih potrošnu robu za funkcionisanje sistema, reproduktivni materijal za novu generaciju poslušnika, ropsku masu mediokriteta koji neće znati da se pobune, sve one slutnje da institucionalizovano obrazovanje ne pridonosi istinskom obrazovanju ljudskog bića, osobe, nego da isto ustvari spečava, sve se to, u svetlu činjenica koje nam nudi Dž. T. Gato, pokazuje kao istinito.

“Počeo je da se pita nisu li škole kakve poznajemo i zamišljene kako bi osigurale da nijedno dete zapravo nikad zaista ne odraste, tj. da nauči što manje.”

Treba napomenuti da se Gato bavi prvenstveno američkim školskim sistemom, ali, mutatis mutandis, ono o čemu piše primenjivo je i na našu situaciju, posebno u svetlu sve očigledijeg prihvatanja američkih obrazovnih „postignuća“. Knjigu započinje zapažanjem da je, nakon trideset godina predavanja u „nekim od najgorih škola na Menhetnu, i u nekim od najboljih“, postao stručnjak za – dosadu. Dosadno je bilo deci („…rekli su da je rad glup, da nema smisla i da su sve to znali odranije“), a dosadno je bilo i njemu i njegovim kolegama. Ne znam da li mi je bilo lakše ili teže kad sam pročitao da je „dosada… uobičajeno stanje školskih nastavnika“, i da „svako ko provodi vreme u zbornici može posvedočiti o niskom nivou energije, kukanju, malodušnosti“. Koga nastavnici krive za to što se tako osećaju? Naravno – decu, koja za dosadu okrivljuju njih – nastavnike. U svakom slučaju, prepoznavanje je bilo skoro pa stopostotno.

Obavezna srednja škola u predlogu strategije obrazovanja

Ubijanje kreativnosti

Domišljata mama od periodnog sistema napravila igru potapanja podmornica

Noam Čomski o štetnosti ocenjivanja i rangiranja dece i nastavnika

Neće biti gašenja škola zbog spajanja odeljenja

Direktori osnovnih škola dostavljali su do početka ove sedmice nadležnim školskim upravama predloge za formiranje odeljenja u Srbiji, a da li su i u koliko osmoletki spojeni razredi u Ministarstvu...

Od 1. septembra moglo bi da bude ugašeno oko 350 malih škola

Oko 350 malih škola u Srbiji moglo bi da bude zatvoreno ukoliko od 1. septembra Ministarstvo prosvete počne da primenjuje izmenjeni član Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji predviđa...

Deca koja čitaju sa papira uspešnija od vršnjaka koji čitaju sa ekrana

Nova globalna studija pokazala je da, iako je čitanje u bilo kom obliku dobro za akademski uspeh dece, čitanje knjiga na papiru ima bolji efekat nego elektronske knjige. Studija je...

Školama u Srbiji stižu i tužbe zbog četvorki

Ovih dana mediji pišu o dešavanjima u školama u Hrvatskoj, gde se nastavnici bune protiv sistema u kom su pritisci na njih postali neizdrživi. Međutim, naše škole vrlo malo zaostaju,...