Savremeno školovanje podanika

„Pozivam vas da se pridružite pravoj zaveri, nazovite je javnom zaverom, sa stvarnim posledicama za milione stvarnih života.“
Džon Tejlor Gato

Neka upravljaju sami sobom

Ponekad mi se u rukama nađe knjiga od čijeg mi se sadržaja uzburkaju emocije, izbiju mi suze na oči, tresu mi se ruke, i svaki čas bih se lupao po čelu. Dogodilo mi se to ubrzo nakon što sam počeo da čitam knjigu američkog (penzionisanog) nastavnika Džona Tejlora Gatoa, “Oružja za masovno poučavanje – Putovanje nastavnika kroz mračni svijet obaveznog školovanja” (Algoritam, 2010., prevela Asenka Kramer). Znate onaj osećaj kad vam neko lepo, crno na belo, izloži upravo vaša razmišljanja, uobičajeno raspršena i nefokusirana, vaše sporadične uvide i mračne slutnje, ali sada precizno uobličene i temeljno potkrepljene mnoštvom važnih činjenica koje odjednom rasteraju maglu iz vašeg uma, otkrivajući istinu koju ste nazirali, koju ste priželjkivali i istovremeno je se plašili. Jer, da, sve ono čega sam bio nejasno svestan, sve one priče o tome kako školovanje kakvo jeste decu zapravo zatupljuje, čineći od njih potrošnu robu za funkcionisanje sistema, reproduktivni materijal za novu generaciju poslušnika, ropsku masu mediokriteta koji neće znati da se pobune, sve one slutnje da institucionalizovano obrazovanje ne pridonosi istinskom obrazovanju ljudskog bića, osobe, nego da isto ustvari spečava, sve se to, u svetlu činjenica koje nam nudi Dž. T. Gato, pokazuje kao istinito.

“Počeo je da se pita nisu li škole kakve poznajemo i zamišljene kako bi osigurale da nijedno dete zapravo nikad zaista ne odraste, tj. da nauči što manje.”

Treba napomenuti da se Gato bavi prvenstveno američkim školskim sistemom, ali, mutatis mutandis, ono o čemu piše primenjivo je i na našu situaciju, posebno u svetlu sve očigledijeg prihvatanja američkih obrazovnih „postignuća“. Knjigu započinje zapažanjem da je, nakon trideset godina predavanja u „nekim od najgorih škola na Menhetnu, i u nekim od najboljih“, postao stručnjak za – dosadu. Dosadno je bilo deci („…rekli su da je rad glup, da nema smisla i da su sve to znali odranije“), a dosadno je bilo i njemu i njegovim kolegama. Ne znam da li mi je bilo lakše ili teže kad sam pročitao da je „dosada… uobičajeno stanje školskih nastavnika“, i da „svako ko provodi vreme u zbornici može posvedočiti o niskom nivou energije, kukanju, malodušnosti“. Koga nastavnici krive za to što se tako osećaju? Naravno – decu, koja za dosadu okrivljuju njih – nastavnike. U svakom slučaju, prepoznavanje je bilo skoro pa stopostotno.

Zašto je školski sistem u Japanu jedan od najboljih u svetu?

Srednja škola u Srbiji biće obavezna

Osam saveta beogradske nastavnice pred početak nove školske godine

Nemojte forsirati i učiti svoju decu da moraju da dele svoje stvari

Čija je odgovornost početak školske godine?

Piđše: Ljubinka Boba Nedić Za razliku od prethodnih godina, kada su i roditelji i prosvetni radnici u avgustu imali svoje tradicionalne teme za raspravu, sada je najaktuelnija jedna – kako...

Toplomer obavezan pre škole: Krizni štab razmatra set protivepidemijskih mera za najmlađe u novoj školskoj godini

Masku će morati da imaju uvek kod sebe, a tek će biti odlučeno u kojim uslovima će ih đaci nositi. Ove mere najavio je u sredu epidemiolog dr Predrag Kon,...

Dr Kon: Više računamo na onlajn nastavu, nemamo još odluku da li će biti produženog boravka

Na današnjoj konferenciji Kriznog štaba govorili su premijerka Ana Brnabić i epidemiolog Predrag Kon, a jedna od tema bio je i početak školske godina. Već nekoliko nedelja se polemiše o...

Pandemija prepolovila vreme koje deca troše na učenje

Vreme koje deca svakog dana troše na školske aktivnosti i učenje prepolovilo se tokom pandemije korona virusa sa prosečnih 7,4 na 3,6 sati dnevno, rezultat je ankete koju je u...