„Obrazovni sistem namerno je projektovan da bi proizvodio prosečne umove, onesposobio unutrašnji život, uskratio učenicima znatnije sposobnosti vođstva i garantovao poslušne i nekompletne građane – sve da bi se narod učinio ’upravljivim’“.
Kako je nastao taj circulus vitiosus? Pa, postepeno. I, pokazaće se, s predumišljajem. Autor je počeo da razmišlja o uzrocima, o razlozima zašto se dosada i nezrelost u razredima/zbornicama (kažem, i u zbornicama, jer i nastavnike je iznedrio jedan te isti sistem školovanja) podrazumevaju. Počeo je da se pita odakle ludilo u tom sistemu. Počeo je da se pita zašto su obrazovne institucije zapravo „fabrike nezrelosti“, kad to ne bi trebalo niti bi smele da budu. Međutim, što je više razmišljao o „problemu“ školovanja, to se više udaljavao od suštine. I onda mu je sinulo: „Što ako ’problem’ nije u našim školama? Što ako su one takve kakve jesu… ne zato što rade nešto pogrešno, već zato što rade kako treba?“ Drugim rečima, počeo je da se pita nisu li škole kakve poznajemo i zamišljene kako bi osigurale da nijedno dete zapravo nikad zaista ne odraste, tj. da nauči što manje.
“Cilj je… jednostavno ograničiti što je moguće više pojedinaca na isti bezbedni nivo, da se množe i formiraju standardno građanstvo, da suzbijaju odstupanja i originalnost.”
Da bi odgovorio na ta pitanja, autor se vraća u istoriju školstva u Sjedinjenim Državama. Sistem masovnog, obaveznog školovanja osmišljavan je tokom 19. veka, a u praksi se proširio između 1905. i 1915. godine. Razlozi koji su se navodili za taj „prevrat“ svode se na sledeće: cilj je stvoriti dobre ljude, dobre građane i učiniti da svaki pojedinac dostigne sopstveni maksimum. Plemenito, nema šta. Ko se s ovim ne bi složio? Ti se ciljevi spominju i danas, i svaki nastavnik-početnik zapravo nadobudno veruje u njih. Međutim, „načisto grešimo“, kaže Gato. Jer, uprkos opšteprihvaćenom uverenju o opštem obaveznom školovanju kao civilizacijskom dostignuću, iz činjenica koje nam pruža na uvid očigledno je da stvarni ciljevi nisu ovi gorespomenuti, nego nešto sasvim drugo. Za početak, navodi reči H. L. Menkena, novinara, esejiste i satiričara, koji je 1924. napisao „da cilj javnog obrazovanja nije ’…ispuniti mlade… znanjem i probuditi njihovu inteligenciju… Ništa nije dalje od istine. Cilj je… jednostavno ograničiti što je moguće više pojedinaca na isti bezbedni nivo, da se množe i formiraju standardno građanstvo, da suzbijaju odstupanja i originalnost. To je cilj u SAD-u… i to je cilj svugde drugde’“.
„Obrazovni sistem namerno je projektovan da bi proizvodio prosečne umove, onesposobio unutrašnji život, uskratio učenicima znatnije sposobnosti vođstva i garantovao poslušne i nekompletne građane – sve da bi se narod učinio ’upravljivim’“.
Na ovom mestu, s obzirom na ono što sledi, i mi se možemo prepoznati jer su koreni i američkog i našeg sistema obaveznog školovanja isti: nasleđe su pruskog modela školstva. Što se tiče Sjedinjenih Američkih Država, poznata je činjenica da je njihov službeni jezik zamalo postao nemački, toliko je, naime, snažan bio uticaj nemačkih imigranata tokom 18. veka; Prusi su bili saveznici tokom rata za nezavisnost; pruski model školstva smatrao se idealnim i tokom 19. veka tražilo se njegovo uvođenje, što se najzad i dogodilo. A šta smo time dobili, možemo da se zapitamo zajedno s autorom. „Obrazovni sistem namerno je projektovan da bi proizvodio prosečne umove, onesposobio unutrašnji život, uskratio učenicima znatnije sposobnosti vođstva i garantovao poslušne i nekompletne građane – sve da bi se narod učinio ’upravljivim’“.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Nedeljković: Završni ispiti za osnovce nisu prepreka već potvrda stečenog znanja
Završni ispiti za osnovce koji će biti održani 17, 18. i 19. juna u školama u Srbiji predstavljaju test i za đake, ali i za same škole navodi za RTS...
Šarčević: Biće rigorozne mere na maturi
Šarčević je gostujući u Beogradskoj hronici istakao da su u školama, gde je ranije kontrola bila jako loša, sada mere veoma rigorozne: “U praćenju same procedure štampanja i distribuiranja testova...
Uspeh na kraju školske godine ne nagrađujte, nego slavite
Približava se kraj školske godine, ispravljaju se ocene, deca su pod pritiskom, a s njima i mnogi roditelji. Ne bi li svoju decu dodatno motivisali, roditelji neretko obećavaju (ozbiljne) nagrade...
Od septembra samo jednosmenska nastava u izabranim školama, uvode se dodatne aktivnosti popodne
Jednosmenska nastava u 240 škola Đake u Srbiji od 1. septembra očekuje velika promena - u 240 osnovnih škola počeće da se primenjuje jednosmenska nastava. Tako će mališani koji pohađaju...
Naš školski sistem ima mnogo mana, To je sistem koji su imale sve zemlje Istočnog bloka, ruski sistem. Naš školski sistem ima i mnogo kvaliteta, forsira se, recimo, teorijsko znanje, izvodjenje, dokazivanje. Sistem na Zapadu je prilagidjen primeni znanja. Taj se sistem upravo reformiše da bude metodološki bliži našem sistemu. Formira se sistem u čijoj je osnovi naučna i tehnološka pismenost djaka i istraživanje, kao metod dostizanja znanja. Djaci i nastavnici u tom sistemu su zajednica onih koji saradjuju medjusobno, zajedno uče istražuju i planiraju dostizanje odredjenih znanja. Nema fiksnih udžbenika postavljeni su samo ciljevi koje u učenju treba dostići. Dakle, oba su sistema dobra ili loša, svaki na svoj način, što se tiče dostizanja znanja. Medjutim, u školskim ustanovana pored procesa obrazovanja, teče i proces vaspitanja. Forsira se sistem vrednosti u čijoj je osnovi odgovarajuća ideologija. Na Zapadu se forsiraju pravila, procedure posvećenost radu, a kod nas ne, Naša deca imaju veću slobodu i više šanse da budu srećna.