„Obrazovni sistem namerno je projektovan da bi proizvodio prosečne umove, onesposobio unutrašnji život, uskratio učenicima znatnije sposobnosti vođstva i garantovao poslušne i nekompletne građane – sve da bi se narod učinio ’upravljivim’“.
No, to je tek početak. Stvarnu svrhu američkog školovanja (a možda i institucionalnog školovanja uopšte) Gato je saznao čitajući dve knjige nama možda manje poznatih ljudi. Prvi je Džejms Brajant Konant, između ostalog bivši dekan Harvardskog univerziteta, koji je u svom eseju iz 1959., “Dete, roditelj i država”, uzgred spomenuo „da su moderne škole koje pohađamo rezultat ’revolucije’ smišljene između 1905. i 1930.“. Autor se zapitao o kakvoj ’revoluciji’ je reč pa je potražio knjigu “Principi srednjoškolskog obrazovanja” (1918.) koju Konant preporučuje za one koji žele da znaju više, a čiji je pisac u toj ’revoluciji’ i sam učestvovao: Aleksander Inglis. Evo što je saznao: „Inglis… savršeno jasno izjavljuje da je namera da obavezno školovanje na ovom kontinentu bude upravo ono što je bilo u Pruskoj 1820-ih: peta kolona rastućeg demokratskog pokreta koji je pretio da seljacima i proletarijatu da glas za pregovaračkim stolom. Moderno, industrijalizovano obavezno školovanje trebalo je da bude neka vrsta hirurške intervencije u perspektivu jedinstva ovih podređenih klasa. Podelite decu po predmetima, po starosnim razredima, stalnim rangiranjem prema rezultatima testova i pomoću drugih suptilnih metoda pa neće biti verovatno da će se masa neznalica podeljena u detinjstvu ikada reintegrisati u opasnu celinu“.
“Kad su jednom usmereni, učenike treba osposobljavati samo u onoj nužnoj meri za obavljanje njihove uloge u društvenoj mašini – nikako više od toga”
Inglis dalje navodi šest temeljnih funkcija modernog školovanja koje treba sprovesti u praksi (setite se proklamovanih plemenitih ciljeva ponuđenih javnosti). Funkcija podešavanja ili prilagođavanja odnosi se na podređivanje autoritetu i isključivanje kritičkog prosuđivanja. Funkcija integracije služi da deca postanu što sličnija, a samim tim i predvidljivija, što je idealno za kasnije lakše manipulisanje. Funkcija usmeravanja pojašnjava ulogu škole u određivanju pripadajućeg mesta za svakog budućeg člana društva. Kad su jednom usmereni, učenike treba osposobljavati samo u onoj nužnoj meri za obavljanje njihove uloge u društvenoj mašini – nikako više od toga (tzv. funkcija razlikovanja). Selektivna funkcija je posebno degutantna: škole bi, naime, trebalo da filtriraju nepodobne (buntovnike, slobodoumne, „drugačije“, „problematične“…) pomoću represivnih mera, marginalizirajući ih kako bi li se potpuno uklonili iz „reproduktivnog bazena“ (kako bi vladajućima ostao samo kvalitetan materijal za dalju reprodukciju, ono „standardno građanstvo“ koje će suzbijati „odstupanja i originalnost“). Poslednja, ali ne i najmanje važna funkcija je ona propedeutička: „Društveni sistem na koji ova pravila upozoravaju zahtevaće elitnu grupu čuvara. U tu će svrhu mali deo dece potajno biti podučen kako da upravlja ovim neprekidnim projektom, kako da nadgleda i kontroliše populaciju koja je namerno zatupljena i oslabljena da bi vlast mogla neometano da ide dalje i da korporacijama nikad ne bi nedostajalo poslušne radne snage“. Zvuči poznato? Zvuči vrlo poznato.
“Sistem se pokazao se idealnim ne samo u svrhu stvaranja zaglupljenog biračkog tela, ne samo poslušne radne snage, nego i – osvrnimo se oko sebe – „krda bezumnih potrošača“.”
„To je, nažalost, svrha obaveznog besplatnog školovanja“, zaključuje Gato. Ovako razrađen, pruski sistem pokazao se idealnim ne samo u svrhu stvaranja zaglupljenog biračkog tela, ne samo poslušne radne snage, nego i – osvrnimo se oko sebe – „krda bezumnih potrošača“. A kome je to u ono doba došlo kao kec na desetku? Naravno, vizionarima poput Endrjua Karnegija i Dž. D. Rokefelera, koji su znali šta treba da podrže nesebičnim ulaganjima i izlivima oduševljenja, a sve u svrhu nemerljivog profita.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Intervju, Helen Doron: Nikada nemojte da pomislite: “Ovo je teško za dete!”
Intervju vodio: Nenad Gladić - Lepi Brka Lepi Brka: Gospođo Doron, hvala na izdvojenom vremenu, hvala što ste došli u Beograd. Helen: Zadovoljstvo je moje. Lepi Brka: Često dolazite...
Šarčević: Vrtić će biti obavezan od 3. godine
Reforme u obrazovanju su dugotrajne, “nema prečica”, jer one treba da omoguće da najbolji mladi ljudi ostanu u Srbiji, izjavio je ministar prosvete Mladen Šarčević. On je rekao da su...
Učiteljice, naše dete je drukčije
Autor: Zoran Milivojević Koliko je tačno da roditelji najbolje poznaju svoje dete? Teško je reći, jer odgovor zavisi od uzrasta deteta i izloženosti neroditeljskim uticajima. Tako na primer, kada dete...
Šveđani planiraju da izbace iz škola istoriju pre 18 veka
STOKHOLM - Šveđani nameravaju da izbace iz škola svu istoriju stariju od 18. veka i da se učenici koncentrišu na Holokaust, Hitlera, Drugi svetski rat i postmoderni period s kraja...
Naš školski sistem ima mnogo mana, To je sistem koji su imale sve zemlje Istočnog bloka, ruski sistem. Naš školski sistem ima i mnogo kvaliteta, forsira se, recimo, teorijsko znanje, izvodjenje, dokazivanje. Sistem na Zapadu je prilagidjen primeni znanja. Taj se sistem upravo reformiše da bude metodološki bliži našem sistemu. Formira se sistem u čijoj je osnovi naučna i tehnološka pismenost djaka i istraživanje, kao metod dostizanja znanja. Djaci i nastavnici u tom sistemu su zajednica onih koji saradjuju medjusobno, zajedno uče istražuju i planiraju dostizanje odredjenih znanja. Nema fiksnih udžbenika postavljeni su samo ciljevi koje u učenju treba dostići. Dakle, oba su sistema dobra ili loša, svaki na svoj način, što se tiče dostizanja znanja. Medjutim, u školskim ustanovana pored procesa obrazovanja, teče i proces vaspitanja. Forsira se sistem vrednosti u čijoj je osnovi odgovarajuća ideologija. Na Zapadu se forsiraju pravila, procedure posvećenost radu, a kod nas ne, Naša deca imaju veću slobodu i više šanse da budu srećna.