„Obrazovni sistem namerno je projektovan da bi proizvodio prosečne umove, onesposobio unutrašnji život, uskratio učenicima znatnije sposobnosti vođstva i garantovao poslušne i nekompletne građane – sve da bi se narod učinio ’upravljivim’“.
Da bi se upravljalo milionskim masama – da pozajmim Orvelov izraz – „prola“, potrebno je, kroz ovako osmišljen sistem, ljude od malih nogu lišiti znatiželje, fleksibilnosti, smelosti – pogledajte decu kakva su pre nego što krenu u školu – i istovremeno ih zatupljivati idiotskim programima ili ih zatrpavati beskonačnim količinama podataka; rezultat je isti: nesigurni, demoralizovani, izolovani pojedinci s malo vere u ličnu inicijativu i kritičko promišljanje svijeta oko sebe generalno, i vladajućih struktura pojedinačno. U vremenu kad se proizvode ogromne količine proizvoda, nužne su ogromne mase potrošača. Seća li se iko da je glupo kupovati ono što mu ne treba? Da li je iko toga danas svestan? Ako je sistem podešen tako da mlade ljude ne podstiče da misle, onda će, uz sve navedeno, oni postati i žrtve marketinških i PR vračeva, a marketing se, u tom smislu, takođe počeo razvijati u SAD-u, početkom 1920-ih. U to doba je svoju firmu u Njujorku otvorio Edvard Bernejs, nećak Sigmunda Frojda, koji je genijalno primenjivao ujakove spoznaje u reklamnim kampanjama i osmišljavanju „američkog načina života“. Stvari su se, vidimo, razvijale paralelno: ogroman broj potencijalnih potrošača najpre je trebalo primereno odškolovati, da bi proizvodili ogroman broj proizvoda, da bi zatim te proizvode kupovali, i sve to da bi ostali pasivni i donosili profit. Što se promenilo od tada? Ništa, osim što smo se i mi našli u vrzinom kolu.
“Ogroman broj potencijalnih potrošača najpre je trebalo primereno odškolovati, da bi proizvodili ogroman broj proizvoda, da bi zatim te proizvode kupovali, i sve to da bi ostali pasivni i donosili profit. Što se promenilo od tada? Ništa, osim što smo se i mi našli u vrzinom kolu.”
Šta su škole danas? „Laboratorije za eksperimente na mladim umovima, centri za uvežbavanje navika i stavova koje korporativno društvo traži. Obavezno obrazovanje služi deci tek usputno; njegova je stvarna svrha da ih pretvoriti u sluge“, definiše Gato.
Šta nam je činiti, ukoliko imamo sopstvenu decu ili smo kao nastavnici spremni da delujemo subverzivno unutar sistema? Ako „škola uči decu da budu zaposlenici i potrošači, sopstvenu decu naučite da budu vođe i avanturisti. Škola uči decu da refleksno slušaju; svoju decu naučite da razmišljaju kritički i nezavisno… pomozite da razviju unutrašnji život da im nikad ne bude dosadno“.
Na kraju uvodnog dela knjige, Gato piše: „Nakon… trideset godina na ratištima državnih škola, zaključio sam da genijalnosti ima na bacanje. Gušimo genijalnost jer još nismo osmislili kako da upravljamo populacijom obrazovanih muškaraca i žena. Ja mislim da je rešenje jednostavno i brilijantno. Neka upravljaju sami sobom.“
Neka upravljaju sami sobom.
Svaki prosvetni radnik koji još uvek imalo drži do sebe, svaki roditelj, deda, baka, ujak i ujna, svi kojima je stalo do stvarne dobrobiti dece i mladih ljudi, neće propustiti da pročita ovu knjigu koja pruža daleko više no što je ovde obuhvaćeno. Pridružimo se zaveri.
Piše: Stanislav Blagec
Izvor: Unijasprs.org.rs
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Škola u Nišu primenjuje masažu za decu kao metod prevencije vršnjačkog nasilja
Ivana Anđelković Masaža za decu (MISP) je britanski nacionalni program koji se koristi za prevenciju vršnjačkog nasilja i obuhvata uzrast od šest do 12 godina, a niška Osnovna škola "Njegoš"...
Intervju, Helen Doron: Nikada nemojte da pomislite: “Ovo je teško za dete!”
Intervju vodio: Nenad Gladić - Lepi Brka Lepi Brka: Gospođo Doron, hvala na izdvojenom vremenu, hvala što ste došli u Beograd. Helen: Zadovoljstvo je moje. Lepi Brka: Često dolazite...
Šarčević: Vrtić će biti obavezan od 3. godine
Reforme u obrazovanju su dugotrajne, “nema prečica”, jer one treba da omoguće da najbolji mladi ljudi ostanu u Srbiji, izjavio je ministar prosvete Mladen Šarčević. On je rekao da su...
Učiteljice, naše dete je drukčije
Autor: Zoran Milivojević Koliko je tačno da roditelji najbolje poznaju svoje dete? Teško je reći, jer odgovor zavisi od uzrasta deteta i izloženosti neroditeljskim uticajima. Tako na primer, kada dete...
Naš školski sistem ima mnogo mana, To je sistem koji su imale sve zemlje Istočnog bloka, ruski sistem. Naš školski sistem ima i mnogo kvaliteta, forsira se, recimo, teorijsko znanje, izvodjenje, dokazivanje. Sistem na Zapadu je prilagidjen primeni znanja. Taj se sistem upravo reformiše da bude metodološki bliži našem sistemu. Formira se sistem u čijoj je osnovi naučna i tehnološka pismenost djaka i istraživanje, kao metod dostizanja znanja. Djaci i nastavnici u tom sistemu su zajednica onih koji saradjuju medjusobno, zajedno uče istražuju i planiraju dostizanje odredjenih znanja. Nema fiksnih udžbenika postavljeni su samo ciljevi koje u učenju treba dostići. Dakle, oba su sistema dobra ili loša, svaki na svoj način, što se tiče dostizanja znanja. Medjutim, u školskim ustanovana pored procesa obrazovanja, teče i proces vaspitanja. Forsira se sistem vrednosti u čijoj je osnovi odgovarajuća ideologija. Na Zapadu se forsiraju pravila, procedure posvećenost radu, a kod nas ne, Naša deca imaju veću slobodu i više šanse da budu srećna.