Otvoren 63. Sajam knjiga u Beogradu: Slava čitalačkog naroda

Besedama akademika Matije Bećkovića i marokanskog pisca Abdulaha Busufa otvoren 63. Sajam knjiga u Beogradu

D. Bogutović – D. Matović

ŽURIM da kažem: Sajam knjiga u Beogradu je najvoljeniji sajam knjiga na svetu. Svenarodni praznik i novo crveno slovo u kalendaru srpske kulture. To što je međunarodni samo potvrđuje istinu da kultura nije kultura ako je usamljena i bez dodira sa drugima.

Ovo je istakao akademik Matija Bećković otvarajući, večeras, 63. međunarodni sajam knjiga u Beogradu.

Napominjući da ima starijih, čuvenijih i bogatijih sajmova knjiga, ali da nema nijednog na kojem biste bili dobrodošli, Bećković je rekao:

– Na drugima ćete sresti slavnije pisce, veće izdavače, moćnije poslovne ljude, ali nema nijednog na kome ćete videti više čitalačkog naroda. Sajam bez čitalaca je crkva bez vernika. Čini se da kod nas nema čitaoca koji ne učestvuje u ovoj svetkovini. Kao što znaju kad im je krsna slava, znaju i kad je Sajam knjiga. I u ove dane, iz najzabačenijih krajeva, kamenih gora i suvih dolova, kreću kolone ka Beogradu, da održe ovu tradiciju. Niko ne brine ni kako će doći, a još manje kako će se vratiti.

Zna se da samo Srbi imaju krsnu slavu, ali Sajam knjiga je slava i onih koji slave i onih koji ne slave, ali slave svetost knjige, rekao je Bećković, i dodao:

– Ne verujem da se još negde ovako ogroman prostor greje na čitaoce. Pod betonskom kupolom toplo je od bratstva ljudi, od njihovog broja, od proključale dobre volje, ljubavi prema knjizi i vere u smisao života. Pod hladnim svodom vrelo je od nerazjašnjene energije koju isijavaju slova i jezici, knjige i čitaoci. Na koncertima opiminju da se isključe mobilni telefoni. Na Sajmu knjiga se ne isključuju, svaki zvuk i svaka vibracija su dobrodošli.

Kao duhovna svojina čitalačkog naroda, Sajam se ukazuje i kao jedno od retkih preostalih mesta bez pokondirenosti i lažnog elitizma, naglasio je Bećković, i dodao:

– Godinama knjigu sa svih strana proglašavaju anahronizmom i zamenjuju je novim modernijim oružjima. U vreme fascinacije tehnologijom, i mnogi čitaoci su se preseli na ekrane, a knjiga na druge medije. Uprkos trijumfu tehnologije, knjiga opstaje. I da ne zaboravimo da to ponovimo i na ovom mestu: knjiga je bila na početku, pa će biti i na kraju.

ROMANI
SKORO sam sreo čitaoca koji se raspitivao za sudbinu nekih ljudi za koje je verovao da ih poznaje. Podsećao me na mnoge pojedinosti i ja sam se jedva setio da je reč o likovima iz jednog romana. Njega je živo zanimalo šta je bilo s njima pošto je knjigu pročitao – rekao je Bećković.
U ime zemlje počasnog gosta, Maroka, posetioce je pozdravio Abdulah Busuf, ugledni istoričar i pisac iz ove zemlje, koji je rekao:

– “Reč dobrodošlice”, koju tradicionalno daju organizatori sajma jednom piscu, sadrži u sebi ukorenjenu tradiciju jednog otvorenog društva prema drugome. Te dve karakteristike, otvorenost i prihvatanje drugog, nesumnjivo su dve osobine koje srpsko i marokansko društvo dele tokom njihove istorije. Možda je njihov položaj – na raskrsnici centralne i jugoistočne Evrope za Srbiju, i između Afrike i Evrope za Maroko – doprineo tim civilizacijskim vrednostima. Otvorenost se izražava u različitim oblicima, između ostalog dobrodošlicom i gostoprimstvom. Ovo istorijsko nasleđe igra ulogu u približavanju ljudi i njihovih naroda.

Sajam će biti otvoren do 28. oktobra.

ŠKOLARCI I RODITELjI

VEĆ prvog sajamskog dana hale su preplavili školarci koji su u organizovanim grupama došli da izaberu novo štivo. Iskusniji knjigoljupci poneli su kofere, putne torbe, rančeve i kolica za pijacu, kako bi sebi olakšali transport knjiga.

Kroz gužvu, koja se povećavala kako je dan odmicao, probijali su se i roditelji sa decom u kolicima. Mališani su bili oduševljeni maskotama Pepe Praseta i Lukavog Lisca, pa su tražili sliku za uspomenu. Stariji su uredno stajali ispred štandova “Velike Srbije”, gde je boravio Vojislav Šešelj, i “Globosino Aleksandrije”, na kojem je knjige potpisivala Ljiljana Habjanović Đurović.

ARNO GUJON: PRAZNIK KULTURE

SAJAM je praznik kulture, i to je više od mesta gde kupujete knjige. To je mesto susreta gde možete svaki dan da upoznate pisce i pesnike i zaljubljenike u književnost. Otkad sam se preselio u Srbiju, svake godine idem na Sajam, a od prošle godine dolazim i kao pisac. Sajam vraća nadu da je kultura živa.

PECA POPOVIĆ: LISTA HITOVA

KAD sam bio učenik osnovne škole, obavezno sam dolazio na Sajam. Poneo bih džeparac i kupio mnogo knjiga. A sad se bojim da pola moje penzije ne bi zaleglo da kupim tri knjige koje želim. Bilo bi interesantno kada bi se napravila lista pravih sajamskih hitova, a ne onih za koje mislimo da su hitovi.

LjUBIVOJE RŠUMOVIĆ: PIJACA KNjIGA

KAO svaka pijaca, čak i kao stočna pijaca, tako je i Sajam knjiga pijaca knjiga, pisane reči, na kojoj se može kupiti lepa knjiga. Na kojoj se može sresti omiljeni pisac, stvaralac. Na kojoj se može obaviti trgovina, sklopiti ugovor… Kao što su pijace u narodu poznata sastajališta, tako bih ja Sajam knjiga nazvao vašar knjiga i ne bih pogrešio.

DUŠKO VUJOŠEVIĆ: VAŽNA STVAR

SAJAM knjiga je ostao veoma važna stvar u kulturnom i celokupnom životu Beograda i jedna manifestacija koja možda mora da se “apdejtuje” modernom tehnologijom, ali u suštini mora da se zadrži i ojačava. Uvek me raduje kada ti dani dođu, jer se količina knjiga u kući povećava, što baš ne raduje moju ženu.

Izvor: Novosti

Podeli tekst: