Roditeljstvo zahteva empatiju, saosećanje i spremnost da svoje potrebe učinite sekundarnim, što je, složićete se, u suprotnosti sa osobinama koje poseduju narcisoidne osobe, ali to ne znači da roditelji ne mogu da budu narcisoidni.
Narcisoidno roditeljstvo nije definisano time što se roditelji hvale decom na društvenim mrežama ili što ih teraju na dodatne aktivnosti nakon škole, već je sve mnogo toksičnije od toga. Ovakvi roditelji imaju problem da svojoj deci dopuste da postanu nezavisne osobe i da im se ispune njihove sopstvene potrebe, a u nastavku otkrivamo neke ključne pokazatelje da je neko narcisoidni roditelj.
Decu vide kao izvor validacije
Narcisoidni roditelji se često hvale svojom decom kada postignu neki uspeh u školi, sportu ili vannastavnim aktivnostima. To ponekad rade i drugi roditelji, ali razlika je u tome što su narcisi nezainteresovani za svoju decu sve do trenutka dok ne postignu uspeh koji oni mogu da prisvoje. A pored toga, svaku potrebu deteta za validacijom zanemaruju, pa čak i ismevaju.
Izražavaju svoje emocije, ali ismevaju emocije svog deteta
Kada su razočarani ili frustrirani, narcisi umeju da previše burno izraze svoje emocije i to može dovesti do vikanja, svađanja ili nečeg još goreg. Međutim, osećanja drugih ljudi u njima često izazivaju prezir, a ni deca nisu izuzetak, pa ih tako teraju da ne pokazuju emocije i ismevaju njihove reakcije.
Uvek svoje potrebe stavljaju na prvo mesto
Ponekad su neke obaveze neodložne i roditelji se ne mogu posvetiti deci, ma koliko želeli. Ali, kod narcisoidnih roditelja, ove situacije su prečeste i služe kao opravdanje da oni uvek rade šta god požele. Ako postoji neka aktivnost koju oni vole, deca moraju da je obavljaju sa njima svakog vikenda, a ovakvi hobiji se ne otkazuju ni kada dete ima neki važan događaj.
Ne postavljaju granice
Narcisi nemaju nikakve interakcije sa decom kada im nije do toga, ali onda se mogu naprasno odlučiti da ih prekinu u svemu što rade kako bi tražili odgovore na neka pitanja, bezobzirno komentarisali privatne stvari ili teme koje su detetu veoma osetljive.
Imaju omiljeno dete
Narcisi koji imaju više dece često izaberu jedno dete koje će obasipati komplimentima dok o drugima govore loše, a to nikako nije dobro za decu. Ona mogu da se osećaju neadekvatno i da imaju potrebu da još više impresioniraju roditelje kako bi dobili makar trunčicu ohrabrenja i validacije.
Krivicu prebacuju na decu
Kako su ovakvi roditelji često perfekcionisti, oni svoje greške često pripisuju deci i krivicu prebacuju na njih, često uz veoma zajedljive i neprijatne komentare. To prebacivanje krivice može ići toliko daleko da deca podsvesno odustaju od nekih svojih potreba, misleći da će ih ostvariti nauštrb svojih roditelja.
Očekuju da će deca brinuti o njima
Još odmalena, ovakvi roditelji šalju poruku deci da ona moraju da brinu o njima, a to se često produžava u odraslom dobu, ali sa otvorenom željom podsticanja krivice. To je emotivno ucenjivanje sa direktnim ciljem manipulacije.
Izvor: Mondo
Roditeljski narcizam: Ako nisi savršeno dete, bezvredan si mi!
Najkreativniji vrtić, najbolje rangirana škola, vrhunski pedijatar, sportski klub, kursevi stranih jezika za bebe, matematičke škole za predškolce, organska hrana, privatni časovi… Iz roditeljske brige pokušavamo da svojoj deci obezbedimo što više, a ipak, kopka nas osećaj da ni to neće biti dovoljno. „Recepti za uspeh“ koje su nam ostavile…
Pet znakova da vas je odgajila narcisoidna osoba: Evo kako se to odrazilo na vašu ličnost!
Odrastati uz narciosoidnog roditelja ima duboke i dalekosežne posledice po psihu i ponašanje deteta u zrelom dobu.
Kad su mama i tata narcisi: Porodice kao drveće koje je istovremeno i lepo i trulo
Narcistični roditelji nemaju sposobnost da se emocionalno uključe i empatišu sa decom; kritički su i osuđivački nastrojeni.
Da li narcisi i psihopate mogu da vole sopstvenu decu?
Takozvano “mračno trojstvo” karakternih osobina – narcisoidnost, makijavelizam i psihopatija – manifestuju se kao preterano samoljublje, manipulativnost i nedostatak empatije, kaže psiholog Perpetua Neo.
„Mama, možeš li sa mnom u vodu, molim te?
Nakon što je pronašla pravi ugao i pravo svetlo, mama je izvadila telefon, podesila kameru i napravila nekoliko selfija sa ćerkom.
Nikada neću zaboraviti kako mi je detinjstvo ukrala sopstvena majka
Helen sumnja da je njena majka patila od narcisoidnog poremećaja ličnosti i Minhauzenovog sindroma
Kad je odnos sa majkom previše blizak za detetovo dobro
Ponekad zanemarivanje izgleda kao manipulativno obasipanje pažnjom i zahtevima, na štetu deteta. Ono što je ključ za njegovo prepoznavanje je potpuni izostanak granica u odnosu između majke i deteta.
Narcisoidna majka: Uvek ljuta na dete jer nije spremna da odgovara na njegove potrebe
Narcisoidna majka sebično voli da poseduje produžetak nje same jer je time ispunila društvenu ulogu – da postane majka. Dete je za nju nešto poput ostvarenja sopstvenog društvenog statusa.