Svi poznajemo neku „starmalu“ ili „starmalog“, decu koja su zrela za svoje godine i koja se ne ponašaju u skladu sa godinama koje imaju. Oni se brinu o mlađoj braći i sestrama, spremaju ih u školu, kupaju ih i oblače, kuvaju obroke za celu porodicu i veoma često postaju roditelji svojim roditeljima brinući se o njihovim potrebama. Ovu pojavu društvo odobrava diveći se roditeljima i detetu čak je ocenjujući kao društveno poželjnu.
Ovaj proces preuzimanja uloge i odgovornosti roditelja od strane dece nazivamo parentifikacija. Organizacija porodičnog sistema jasno definiše granice, uloge i odgovornosti članova sistema. U porodici sa jasno definisanim ulogama i granicama, roditelji rade i zarađuju za život obezbeđujući sigurnost članovima porodice dok deca rastu i idu u školu. Deci je omogućeno da se igraju i uživaju u detinjstvu tako da mogu odrasti u zdrave individue koji će preuzimati odgovornosti u skladu sa godinama koje dolaze.
Do parentifikacije deteta u porodičnim sistemima dolazi kada su jedan ili oba roditelja nezreli i nedostupni tako da najčešće najstarije dete preuzima ulogu onoga koji brine o porodici, njenom postojanju i sigurnosti. Ovaj proces parentifikacije deteta se često dešava u porodicama u kojima je prisutan alkoholizam ili drugi oblici zavisnosti.
Dete se brine o nefunkcionalnom roditelju, o njegovim potrebama i sigurnosti, krijući njegov problem od okoline.
Takođe, u slučajevima jednoroditeljskih porodica, u slučajevima razvoda, bolesti ili smrti jednog člana porodice, dete funkcionalno zamjenjuje jednog roditelja. Dete je upoznato sa finansijskim problemima, emocionalnim potrebama roditelja kao i njegovim osećanjima, preuzimajući ogroman teret na svoja mala leđa. Osjeća se prestravljeno slušajući stvari koje prevazilaze njegove sposobnosti da ih razume i shvati.
Posledice po parentifikovanu decu su veoma teške. Neki od njih, kada odrastu, ponavljaju isti proces sa svojom decom, očekujući od njih da nose isti teret kao i oni u detinjstvu. Detinjstvo parentifikovanog deteta je život usamljenosti bez prijatelja, vršnjaka i roditelja kojima bi se obratili za pomoć i smernice. Parentifikovana deca, kada odrastu, mogu birati partnere kojima nastavljaju da budu roditelji. Ova dinamika odnosa je veoma pogubna za partnerstvo zbog ogorčenosti i konflikata koji boje ovaj odnos.
Zato zapamtite:
- Kada se „družite“ sa svojom decom, kada im se žalite na svoj odrasli život, kada demonstrirate svoju nesposobnost da se izborite sa svojim gubicima i porazima;
- Kada popunjavate dečjim dušama praznine svoje usamljenosti, kada primoravate dete da pokriva vaše bolne navike;
- Kada, tražite lojalnost i zahvalnost svog deteta u obliku pažnje ili saosećanja zbog „svega što ste učinili za njega“
➡️ znajte da time lišavate svoje dete, ne samo roditelja nego i njegovog sopstvenog života
Izvor: Genogram
