Dok su dobrobiti isključivog dojenja svima poznate, roditelji uglavnom nisu svesni i potencijalnih opasnosti koje dojenje nosi.
“Dojenje je najbolje” (Breast is best) jedan je od onih slogana koji su pozitivno uticali na hiljade majki širom sveta. Međutim, u nekim slučajevima, insistiranje ne isključivom dojenju bebe ispostavilo se kao opasno. Veliki pritisak na porodilje da doje i njihov osećaj krivice ukoliko u tome ne uspeju uticao je na to, da oklevaju sa uvođenjem dohrane čak i onda kada je takva dohrana neophodna kako beba ne bi gladovala.
Kako bi majkama pružile životno važne informacije i poslale im poruku da hranjenje bebe mlečnom formulom nije znak slabosti ili stvar izbora, doktorka Kristi del Kastilo-Hegi i Džodi Sigrejv-Dali, neonatološka medicinska sestra i savetnik za dojenje, osnovale su fondaciju “Hranjenje je najbolje” (Fed is best). Njihov cilj je da sprečavaju slučajeve nenamernog izgladnjivanja dojenčadi i suprostave se opasnom rastućem trendu hospitalizacije beba zbog komplikacija sa dojenjem, koje izazivaju žuticu, hipoglikemiju i dehidraciju, što sve ugrožava mozak novorođenčeta.
Svaka peta porodilja ne proizvodi dovoljno mleka tokom prvih nekoliko dana života deteta, zbog čega između 10 i 25% isključivo dojenih beba značajno izgube na težini u prvim danima. Nedovoljno mleka kod 10-18% beba izazove žuticu, a kod 10% i hipoglikemiju, što može dovesti do razvojnih komplikacija.
Porodilje se upozoravaju da bebi nikako ne ponude bočicu jer će tako izgubiti instinkt za sisanje ili im se ukus majčinog mleka više neće dopadati. Majkama se govori da će, ako stalno doje, imati sve više mleka i da su ljudi savršeno evolutivno prilagođeni za uspešno dojenje. To nije tačno, i kroz istoriju su bebe stalno umirale zbog toga što neke majke nisu mogle da doje niti da pronađu zamenu za majčino mleko, objašnjava Kristi del Kastilo-Hegi. Zaplašena ovakvim informacijama, i sama je dozvolila je da njen novorođeni sin izgladni, zbog čega je završio na intenzivnoj nezi i kasnije su mu dijagnostikovani višestruki neurološki razvojni poremećaji. “Naš pedijatar rekao nam je da ili možemo dete hraniti formulom ili sačekati da moje mleko nadođe četrtog ili petog dana po porođaju. Očajnički želeći da ga dojim, još jedan dan sam neuspešno dojila dete, da bi u poseti savetniku za dojenje zaključili da uopšte ne stvaram mleko. To su bila četiri dana mučenja i dva dana gotovo neprestanog sisanja prema uputstvima iz priručnika za dojenje. ” Ona smatra da sve veća učestalost razvojnih poremećaja kod dece (autistični spektar, ADHD itd.) može, između ostalog, biti i posledica izgladnjivanja beba u najosetljivijem periodu.
Ona preporučuje majkama nekoliko metoda kako bi sprečile izgladnelost kod beba: ručno izmlazavanje pre hranjenja kako bi bile sigurne da zaista imaju dovoljno mleka za bebu, svakodnevno merenje težine i praćenje napretka i svakodevno merenje nivoa šećera u krvi radi sprečavanja hipoglikemije. Takođe, potrebno je i bolje upoznavanje porodilja sa opasnostima od dehidracije, žutice i hipoglikemije, i posledicama koje ova stanja mogu da izazovu.
“Kampanje za isključivo dojenje gube iz vida jednu vrlo važnu činjenicu, a to je da je osnovna stvar – da beba bude nahranjena,” zaključuje Kristi del Kastilo-Hegi.
Priredila: Jovana Papan
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: BEBOLOGIJA
Detaljan vodič Svetske zdravstvene organizacije za razvoj dece do pete godine
Mališani mlađi od pet godina koji provode manje vremena pred ekranima ili mirni u kolicima i sedištima, imaju bolji san i više vremena za aktivnu igru. Upravo zato će bolje...
Igra se, trlja oči, sisa palac: Video fascinantnog života bebe od začeća do rođenja
Koliko puta ste poželeli da saznate kako to istinski nastaje beba i šta se sve dešava u vašem telu tokom trudnoće? Sam proces oplodnje nam ostaje na nivou pretpostavke. Zamišljamo...
Šta je meni pomoglo u prvih godinu dana života sa bebom
Piše: Željka Kurjački Stanić, psihoterapeut Razmišljanja i saveti su krajnje lični, ali bih volela da svaka mama, čija je beba još mala, doživi ove savete samo kao poziv da razmisli...
“Za prvo dete podsticaj do 300.000 dinara, za drugo pet godina po 10.000 mesečno”
Ministarka za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović rekla je za RTS da je ministarstvo predložilo dodatne mere za podsticanje rađanja, među kojima je i mera da se za prvo dete...
A gde je link do izvorne studije? Neka potvrda njenih stavova? Ovim ste uskratili mnostvo beba od majcinog mleka i dali potvrdu nesigurnim majkama sa nedovoljnom podrskom okoline da odustanu! “Ona smatra da neuhranjenost izaziva adhd i poremecaje autisticnog spektra” – kako je dosla do toga? Jedan krajnje neprofesionalan i opasan clanak ste pustili u etar. Mogli ste odmah ubaciti i reklamu za formulu kompanije koja vas finansira. Tužno..
Sramotan tekst, iz ličnog iskustva TVRDIM da 99% ovog što piše u tekstu nije tačno. Nenormalna hajka se sve više i jače vodi PROTIV dojenja i zagovara se hranjenje veštačkim mlekom a sve radi zarade, uopšte nije bitno šta je zaista dobro za bebu. Zna se kako se sve to radi pravilno ako ima potrebe. Što reče Šarulja, treba još da ubacite i reklamu za formulu. Sramota, gladnim novca nije sveto ni novorođenče, daleko bilo i citostatik bi mu gurnuli da mogu a sve zarad novca.
Svaka beba u prvih par dana izgubi na težini. Savet da se beba meri svakodnevno je samo psihicki balast za, ionako od hormona rastrojenu, novopecenu majku. A ovaj drugi da se svakodnevno meri secer u krvi novorođenčetu je NO COMMENT!
Objaviti ovako nešto u državi gde je poražavajuće nizak procenat isključivo dojenih beba u prvih 6 meseci, a što je po preporukama Svetske zdravstvene organizacije je potpuno neprihvatljivo. Umesto da se radi na promociji dojenja, koje je na svakom koraku ugroženo od strane jake propagande proizvođača zamena za mleko i nedovoljno edukovanog medicinskog osoblja u oblasti dojenja, Vi objavite ovako površan tekst, u kome veći deo nema veze sa istinom.
Moje mišljenje je da je ovakav tekst potreban, jer žene i zdravstveni radnici idu iz krajnosti u krajnost. Žene koje mogu da doje često ne dobiju adekvatan savet laktacijske sestre u porodilištu i patronažne sestre kasnije, pa odustanu od dojenja na prvoj prepreci. S druge strane, žene koje ne mogu da doje nastavljaju svim silama da se trude, dok ozbiljno ne ugroze svoje i bebino zdravlje, jer kampanja kaže da svaka žena može da doji. Takođe se dešava da ženi krene mleko, i svi aminuju, a još se nije uspostavio adekvatan mlaz, pa bebi treba dohrana, a niko o tome ne obavesti porodilju, i dogode se ove situacije iz teksta. Na svom primeru sam naučila da bebi treba dohrana dok se ne uspostavi mlaz, a posle toga isključivo dojenje. Ni ja se ne slažem sa tim da treba meriti težinu i glikemiju svakog dana, i ja isto želim da pitam na koju se studiju poziva autor teksta i sve detalje o toj studiji, ali mislim da suštinu ovog teksta treba preneti dalje. Ako vam se ne sviđa tekst koji je objavila žena koja uređuje ovaj sjajan sajt, onda ne morate ni da čitate ovaj sajt. Umesto toga, preporučujem vam da potražite tekstove koje su pisali lekari, koji i sami tvrde da ne može svaka žena da doji.