Nakon punih sedam godina otkako smo na Detinjarijama počeli skupljati detinje jezičke genijalne pronalaske – konačno je iz štampe izašao prvi Rečnik detinjih reči i izraza vratolomnog podnaslova Srpskiričarska rečorčica. (Sama reč kaže – srpskiričar je stručnjak za detinji jezik, a rečorčica je sveščica u koju se beleže detinje reči u kućnoj varijanti.)
Sapisnici (sapisnik–koautor) ovog ne zna se da li više naučnog ili zabavnog dela, čini 669 dece uzrasta 1–15 godina. Mnogi od njih su već i punoletstvo proslavili (čestitamo!), ali u ovoj knjizi će zauvek imati 2, 3, 4… godine, a ukoliko je porodica ili šira rodbina slučajno prestala da koristi datu reč, evo razloga da ona opet uđe u upotrebu. I ne samo to – neke reči koje su bile isključivo u porodičnoj upotrebi, vrlo je izvesno da mogu ući u širu upotrebu. Takva je recimo reč bljuckobiće – beba koja često bljucka. Pouzdano se zna da se, otkad je izišao ovaj Rečnik, u tri kuće koristi po vazdan (naročito danjom). Ili vatron – šporet na drva. Ili okočić… Molim vas, koji još jezički esteta neće posegnuti za ovom reči, zabeleženom u primeru: „Ujutru imam okočić“ i umesto toga priznati da se budu sav u krmeljima (pfu!).
I tako, Rečorčica beleži više od 1.500 sličnih primera detinjizama, a ima i deo sa izrazima poput: dvosobna suknja – suknja s karnerima, plafon od usta – nepce, načesmiti vode, ugasiti noć, ozvezditi prozor, našpiciti oči…
Tu su i crteži, isto detinji, sakupljani iz različitih izvora ali uglavnom iz podruma, gde se u naročitom sanduku nalaze: vrtićke fascikle, prvačke sveske, ižvrljani udžbenici, otpale korice, zgužvana ljubavna pisamca…
Kao što je obećano, Srpskiričarska rečorčica služi i kao lični rečnik zahvaljujući odeljku Moji primeri, predviđenom za beleženje ličnih primera. Sadrži i popis svih sapisnika sa brojem stranice na kojoj se nalazi reč tog deteta, tako da je pregledno i lako za pronalaženje.
A u Predgovoru možemo pročitati kako su mnogi još od pre nove ere pokušavali da otkriju tajnu i stvaranja i usvajanja jezika. Sprovodili su razne, često surove eksperimente, počev od jednog egipatskog faraona do raznoraznih kraljeva. Dok naučnici nisu preuzeli stvar. A naučnici su počeli upravo od beleženja detinjeg govora, detinjih jezičkih greški (a to su u stvari vrlo logične i važne pojave)… Tako je nemački naučnik Tideman one godine kada se rodio naš Vuk objavio jednu sličnu rečorčicu sa govorom svog deteta. Od te njegove rečorčice započeo je razvoj dečije psihologije u Nemačkoj. Od njega vide i drugi pa u 19. veku roditelji udare da sakupljaju reči svoje dece. I Čarls Darvin je isto radio. A početkom 20. veka to je postao glavni hit u naukama o decama. Tako su nastale zbirke na raznim jezicima koje vremenom postaju sve važnije za različite naučne discipline. Eto, toliko je važan detinji jezik. A važno je i što konačno imamo rečorčicu na srpskom. Hvala svima koji su dali nesebičan doprinos u ovom poduhvatu!
Vesna Smiljanić Rangelov – Urednik / redaktor
Izvor: Detinjarije.com
