Istraživanja su pokazala da 80 posto dece nije fizički aktivno, ali i da je gojaznost, kako u svetu, tako i u Srbiji, postao sve češći problem.
Foto: Freepik
Sistematski pregledi pokazali su da je petoro od dvadesetoro dece gojazno, da je mnogima, u tom uzrastu, vid već oslabio i da neredovno peru zube. Deca šetaju samo do škole, a mnoge i do tamo kolima voze roditelji.
Deci je, kaže se, najveća snaga u nogama. Međutim, istraživanja su pokazala da 80 odsto dece nije fizički aktivno. Pedijatar dr Saša Milićević naglašava da gojaznost dece ima razmere epidemije, ali da ne obraćamo dovoljno pažnje na taj problem.
“Neverovatno je kad čujemo podatak da je za poslednjih 50 godina gojaznost dece u svetu porasla za 300 odsto. To je bolest i ne bismo smeli da bežimo od te reči. To ne znači da ako dete ima par kilograma više da je bolesno, ali sama sklonost ka gojaznosti zahteva sistematsko praćenje, pogotovo kada je reč o dečjoj populaciji”, ističe doktor.
Predsednik Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta Miroslav Marković navodi da se 80 odsto dece ne bavi sportom i da se sa fizičkom aktivnošću sreće samo na časovima fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u školi.
“Insistiramo upravo na tom aspektu zdravstvenog vaspitanja, jer smo primetili da je sve više gojazne dece, da imaju povišen pritisak, dijabetes tipa dva, masnu jetru. Nastojali smo da decu, a posredno i roditelje, edukujemo kroz program zdravstvenog vaspitanja, šta je to i kako treba da se ponašaju kada se hrane, u slobodno vreme ili u školi”, napominje.
Savremene tehnologije su doprinele da se čovečanstvo i inače manje kreće, tako da se može reći da svi patimo od bolesti koja se zove hipokinezija, dodaje Marković. Pored izrazite fizičke neaktivnosti, problem predstavlja i način ishrane. No, postavlja se pitanje, kada je već konstantovan problem, šta učiniti i odakle početi.
“Kada se dete rodi, ono se kreće, njemu je to osnovna potreba i treba je pospešivati, bukvalno od rođenja, jer roditelji su primer svojoj deci. Ukoliko se roditelji ne kreću, neće se ni deca kretati. Znači, prvi stub zdravstvenog vaspitanja je u porodici”, napominje Marković.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Centar za kontrolu trovanja VMA: Na ovo morate strogo da pazite kad dezinfikujete predmete i dom!
Strah da se ne zarazimo korona virusom naterao nas je da detaljno dezinfikujemo prostorije u kojima boravimo. To je, uz često pranje ruku u trajanju od najmanje 20 sekundi, jedan...
Doktor objasnio zašto su oni koji trče na ulici potencijalno najopasniji prenosnici korona virusa
Australijski doktor Norman Svon objasnio je zašto su trenutno najopasniji prolaznici na ulicama oni koji trče i uputio apel da se treninzi na otvorenom privremeno obustave dok traje pandemija korona...
Istraživanje koje bi moglo da pomogne lekarima da ranije otkriju autizam
Kada se detetu dijagnostikuje autizam, to obično bude šok za roditelje: Kako je dete od zdravog postalo dete sa poremećajem? Autizam je identifikovan 1940-ih godina, i tada je lekarima i...
Pet saveta kako da ojačate imuni sistem i psihu tokom samoizolacije
Zdrava ishrana Dokazano je da zdrava ishrana smanjuje rizik od od hroničnih bolesti poput problema sa cirkulatornim sistemom, dijabetesa ili gojaznosti. Takođe, uz zdravu ishranu smanjuje se rizik od depresije...
Nema komentara.