Istraživanja su pokazala da 80 posto dece nije fizički aktivno, ali i da je gojaznost, kako u svetu, tako i u Srbiji, postao sve češći problem.
Foto: Freepik
Zlatni period za razvoj motoričkih sposobnosti
Period od 3. do 12. godine je zlatni period za razvoj motoričkih sposobnosti, naglašava profesor fizičkog vaspitanja, ali u našem obrazovnom sistemu deca nisu pod nadzorom kvalifikovanih nastavnika.
Ukoliko dete u tom periodu ne razvije bazične motoričke sposobnosti, ono nikada kasnije neće uspeti da dostigne maksimalan motorički potencijal. I to je jedan od razloga zbog čega imamo gojaznu i nespretnu decu.
Savez profesora fizičkog vaspitanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Atletski savez Srbije su potpisali protokol o saradnji i pokrenuli program “Dečja atletika” u okviru koga će biti obučeno 600 nastavnika i učitelja.
“Cilj ovog projekta nije uvođenje nekog novog predmeta, već da učitelje i nastavnike fizičkog unapredimo, da im damo kompetencije šta je to novo i inovativno što mogu uvesti u nastavu fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, a tiče se atletike. To je primena novih rekvizita, novih vežbi koje su deci jako interesantne. A ono što je najvažnije, to je da pospešimo lokalne samouprave da ulože malo u sport kao što je atletika, jer ona je baza, bez nje nije moguće baviti se bilo kojim sportom”, naglašava predsednik Saveza Miroslav Marković.
Bilo je najava da će škole obezbediti besplatne časova tenisa, plivanja i drugih sportova, ali, na primer, dvadeset škola u Srbiji nema ni salu, niti uslove za osnovnu fizičku kulturu i sport. Ali u nastavi fizičkog su uvedene osnovne sadržaje koje može da realizuje i škola koja nema potrebne uslove, a to je minimum koji je potrebno da dete savlada.
“Deci ne treba meriti samo temperaturu. Treba meriti i težinu, kožni nabor i primeniti ostale metode kojima se utvrđuje gojaznost, kao i da treba u svakoj ordinaciji pedijatra postoji vaga gde će dete čim uđe da se izmeri. Jer ako sada ne lečimo, kasnije će zdravstveni sistem imati više troškova. Roditelji se zavaravaju da će kad porastu deca da se ‘izvuku’. A danas postoji toliko prodavnica zdrave hrane, svi pričaju o dijetama i zdravoj ishrani, a nikada nismo imali više gojazne dece, napominje na kraju dr Saša Milićević.
Izvor: rts.rs
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Popodnevna smena narušava režim ishrane i sna i snižava uspeh u školi – treba je ukinuti
Narušeni režim ishrane i sna snižava uspešnost dece u školi i vodi ka rastu depresivnih raspoloženja, zavisnosti od hrane i gojaznosti, saopštili su naučnici Uralskog univerziteta „Boris Jeljcin“. Rezultati su...
Smrtnost od morbila u svetu skočila za 40 odsto zbog manjeg broja vakcinisanih
Broj smrtnih slučajeva od malih boginja u svetu je skočio za čak 40 odsto prošle godine jer je tokom pandemije korona virusa dramatično opao broj vakcinisanih - navodi se u...
Usamljenost postaje hitno pitanje javnog zdravlja, posledice ozbiljnije od gojaznosti i neaktivnosti
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je usamljenost globalnom zdravstvenom pretnjom, a stručnjaci upozoravaju da je njen uticaj na smrtnost jednak pušenju 15 cigara dnevno. "Usamljenost prevazilazi granice i postaje globalni...
Mesto gde pedijatar nije potreban
Juče su nam bili u poseti mladi roditelji. Umorni i zabrinuti zbog čestog poboljevanja devojčice koja je krenula u vrtić. Za nas pedijatre normalna neželjena situacija. Nije prijatna, al nije...
Nema komentara.