„Nažalost lekari koji rade po domovima zdravlja i ambulantama, daju nekritički deci antibiotike. Najčešće bolesti u dečjem uzrastu su resiratorne infekcije i 90 odsto tih infekcija su virusne infekcije koje ne zahtevaju, a čak je i štetno da dobijaju antibiotike“
Među raznim problemima sa kojima se suočava zdravstvo u Srbiji treba istaći i situaciju u kojoj se nalazi pedijatrija.
Nedostatak osoblja, sve više nevakcinisanih mališana i davanje nepotrebnih antibiotika, samo su neki od problema u lečenju dece.
Tiršova je jedna od najznačajnijih institucija u zemlji i na ovoj klinici leče se deca iz zemlje, ali i iz regiona. Svake godine na danima dečje univerzitetske klinike priča se o problemima u pedijatriji, a problema je sve više.
„Starosna struktura je takva da će taj problem biti potenciran narednih godina. Takođe je i veliki problem potreba za školovanijim srednjim kadrom nego što ga imamo i organizacija između primarne zaštite u konekciji sa nama je takođe u izvesnim segmentima problematična i traži unapređenje”, izjavio je Zoran Radojičić direktor UDK “Tiršova”
U prethodnom periodu, deci u Srbiji, propisana je ogromna kolicina antibiotika. 50 odsto tih antibiotika nije ni bilo neophodno u terapiji.
„Nažalost lekari koji rade po domovima zdravlja i ambulantama, daju nekritički deci antibiotike. Najčešće bolesti u dečjem uzrastu su resiratorne infekcije i 90 odsto tih infekcija su virusne infekcije koje ne zahtevaju, a čak je i štetno da dobijaju antibiotike“ , rekao je Prof. Dejan Škorić direktor centra za pedijatriju “UDK”
Zabrinjavajući su podaci da su maligne bolesti kod dece u porastu i da je početkom 2000. godine bilo oko 200 novoobolele dece na godinu dana, a prethodne godine bilo je više od 350 dece za godinu dana.
„To je jako loš podatak, dobar podatak je da u dečjoj klinici, postižemo velike uspehe u lečenju malignih bolesti i da smo kod nekih bolesti došli i prešli cifru od 90 odsto. Na primer akutne leukemije i jos 90 odsto za neke maligne bolesti ,postižemo svetske rezultate ali najveći problem je prostor i adekvatni uslovi“, izjavio je profesor Škorić.
Premalo prostora, za male pacijente i sve službe , a sa hladnijim vremenom vidljiviji su i problemi dečje klinike. Nova zgrada rešila bi problem. Na ovoj klinici godišnje se obavi više od 150.000 pregleda i 7.000 operacija, a svakog dana hospitalizuje se oko 300 dece do 18 godina iz zemlje i regiona.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Upala uva najčešća je leti, ovo je prosto rešenje kako da je sprečite
"Plivačko uvo" je infekcija ušnog kanala koji prenosi energiju zvučnih talasa do bubne opne. Najčešće se javlja kod osoba koje dugo i često borave u vodi, na primer kod plivača...
U KCS otkrivaju metaboličke bolesti kod beba
Analize će se raditi na 12 metaboličkih poremećaja o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Laboratorija pripada Centru za medicinsku biohemiju KCS nalazi na Klinici za ginekologiju i akušerstvo u...
Loše stanje majčinog mikrobioma jedan od ključnih faktora rizika za autizam
Nova studija ukazuje na to da poremećaj sastava majčinog mikrobioma - kolekcije mikroskopskih organizama koji nastanjuju njena creva, može biti ključni uzrok autizma i drugih neuroloških razvojnih poremećaja kod njenog...
Dr Nestorović: Kozmetika je ozbiljan otrov, u porastu alergijska astma
Alergijska astma je u porastu, a najčešće napada decu, tvrdi pulmolog Branimir Nestorović, koji je dodao i da je kozmetika "ozbiljan otrov" i da, na primer, većina ruževa za usne...
Nema komentara.