„Nažalost lekari koji rade po domovima zdravlja i ambulantama, daju nekritički deci antibiotike. Najčešće bolesti u dečjem uzrastu su resiratorne infekcije i 90 odsto tih infekcija su virusne infekcije koje ne zahtevaju, a čak je i štetno da dobijaju antibiotike“
Među raznim problemima sa kojima se suočava zdravstvo u Srbiji treba istaći i situaciju u kojoj se nalazi pedijatrija.
Nedostatak osoblja, sve više nevakcinisanih mališana i davanje nepotrebnih antibiotika, samo su neki od problema u lečenju dece.
Tiršova je jedna od najznačajnijih institucija u zemlji i na ovoj klinici leče se deca iz zemlje, ali i iz regiona. Svake godine na danima dečje univerzitetske klinike priča se o problemima u pedijatriji, a problema je sve više.
„Starosna struktura je takva da će taj problem biti potenciran narednih godina. Takođe je i veliki problem potreba za školovanijim srednjim kadrom nego što ga imamo i organizacija između primarne zaštite u konekciji sa nama je takođe u izvesnim segmentima problematična i traži unapređenje”, izjavio je Zoran Radojičić direktor UDK “Tiršova”
U prethodnom periodu, deci u Srbiji, propisana je ogromna kolicina antibiotika. 50 odsto tih antibiotika nije ni bilo neophodno u terapiji.
„Nažalost lekari koji rade po domovima zdravlja i ambulantama, daju nekritički deci antibiotike. Najčešće bolesti u dečjem uzrastu su resiratorne infekcije i 90 odsto tih infekcija su virusne infekcije koje ne zahtevaju, a čak je i štetno da dobijaju antibiotike“ , rekao je Prof. Dejan Škorić direktor centra za pedijatriju “UDK”
Zabrinjavajući su podaci da su maligne bolesti kod dece u porastu i da je početkom 2000. godine bilo oko 200 novoobolele dece na godinu dana, a prethodne godine bilo je više od 350 dece za godinu dana.
„To je jako loš podatak, dobar podatak je da u dečjoj klinici, postižemo velike uspehe u lečenju malignih bolesti i da smo kod nekih bolesti došli i prešli cifru od 90 odsto. Na primer akutne leukemije i jos 90 odsto za neke maligne bolesti ,postižemo svetske rezultate ali najveći problem je prostor i adekvatni uslovi“, izjavio je profesor Škorić.
Premalo prostora, za male pacijente i sve službe , a sa hladnijim vremenom vidljiviji su i problemi dečje klinike. Nova zgrada rešila bi problem. Na ovoj klinici godišnje se obavi više od 150.000 pregleda i 7.000 operacija, a svakog dana hospitalizuje se oko 300 dece do 18 godina iz zemlje i regiona.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Dr Branimir Nestorović: Zašto nam deci opada IQ
Priča se dosta o novim nalazima, da IQ novih generacija počinje da pokazuje znake opadanja. Uzrok je uglavnom pronalažen u manje kreativnom načinu života, čitanju knjiga ili pisanju rukom. Ne...
Vašljivost kod dece: Kako se prepoznaje i leči
Na prvi pogled je neverovatno da se u 21. veku bavimo ovom temom, ali je činjenica da, bez obzira na opšti civilizacijski napredak, imamo i mini-epdemije vašljivosti! Najšešće se ovi...
Svako treće dete anemično
Autor: Danijela Davidov-Kesar Ukoliko beba ili dete starijeg uzrasta pokazuju simptome razdražljivosti, otežano diše, manje jede, ima bledunjava kožu – postoji mogućnost da pati od anemije. Reč je o nemogućnosti...
Prvi obrok nikako slatkiši i peciva iz pekare!
Nedovoljno fizičke aktivnosti, sati i sati provedeni ispred kompjutera ili TV-a, nepravilna ishrana - pekara i kiosci brze hrane, grickalice i slatkiši, gazirani sokovi glavni su krivci za višak kilograma...
Nema komentara.