„Nažalost lekari koji rade po domovima zdravlja i ambulantama, daju nekritički deci antibiotike. Najčešće bolesti u dečjem uzrastu su resiratorne infekcije i 90 odsto tih infekcija su virusne infekcije koje ne zahtevaju, a čak je i štetno da dobijaju antibiotike“
Među raznim problemima sa kojima se suočava zdravstvo u Srbiji treba istaći i situaciju u kojoj se nalazi pedijatrija.
Nedostatak osoblja, sve više nevakcinisanih mališana i davanje nepotrebnih antibiotika, samo su neki od problema u lečenju dece.
Tiršova je jedna od najznačajnijih institucija u zemlji i na ovoj klinici leče se deca iz zemlje, ali i iz regiona. Svake godine na danima dečje univerzitetske klinike priča se o problemima u pedijatriji, a problema je sve više.
„Starosna struktura je takva da će taj problem biti potenciran narednih godina. Takođe je i veliki problem potreba za školovanijim srednjim kadrom nego što ga imamo i organizacija između primarne zaštite u konekciji sa nama je takođe u izvesnim segmentima problematična i traži unapređenje”, izjavio je Zoran Radojičić direktor UDK “Tiršova”
U prethodnom periodu, deci u Srbiji, propisana je ogromna kolicina antibiotika. 50 odsto tih antibiotika nije ni bilo neophodno u terapiji.
„Nažalost lekari koji rade po domovima zdravlja i ambulantama, daju nekritički deci antibiotike. Najčešće bolesti u dečjem uzrastu su resiratorne infekcije i 90 odsto tih infekcija su virusne infekcije koje ne zahtevaju, a čak je i štetno da dobijaju antibiotike“ , rekao je Prof. Dejan Škorić direktor centra za pedijatriju “UDK”
Zabrinjavajući su podaci da su maligne bolesti kod dece u porastu i da je početkom 2000. godine bilo oko 200 novoobolele dece na godinu dana, a prethodne godine bilo je više od 350 dece za godinu dana.
„To je jako loš podatak, dobar podatak je da u dečjoj klinici, postižemo velike uspehe u lečenju malignih bolesti i da smo kod nekih bolesti došli i prešli cifru od 90 odsto. Na primer akutne leukemije i jos 90 odsto za neke maligne bolesti ,postižemo svetske rezultate ali najveći problem je prostor i adekvatni uslovi“, izjavio je profesor Škorić.
Premalo prostora, za male pacijente i sve službe , a sa hladnijim vremenom vidljiviji su i problemi dečje klinike. Nova zgrada rešila bi problem. Na ovoj klinici godišnje se obavi više od 150.000 pregleda i 7.000 operacija, a svakog dana hospitalizuje se oko 300 dece do 18 godina iz zemlje i regiona.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Istraživanje u Škotskoj: Kovid 19 značajno povećava komplikacije u trudnoći
Zaražene trudne žene ne samo da imaju veće šanse da razviju teške oblike kovida 19 već imaju i veće šanse da izgube fetus i bebu u prvom mesecu po rođenju,...
Ako vaše dete ima kašalj poput laveža, verovatno je u pitanju omikron
Omikron varijanta kovida izgleda da se kod dece mlađe od pet godina ispoljava na nov način: kašljem poput laveža, poznatim kao krupa (laringitis). Mada krupa generalno nije štetna, može uplašiti roditelje...
Omikon se “spustio” na bebe i decu – gužve kakve nisu viđene od početka epidemije
Omikon soj, koji sada izaziva 80 odsto slučajeva kovida, sa roditelja se "spustio" na decu, čak i na tek rođene bebe, pa su u pedijatrijskim ambulantama gužve kakve nisu viđene...
Početak kraja SMA u Srbiji – testiranje u porodilištu, lek na rođenju
Kako smo u protekloj godini učili na dva primera - vest iz oblasti zdravstva, vest je za celo društvo. Kada je u zemlju stizao soj po soj korona virusa, a...
Nema komentara.