„Nažalost lekari koji rade po domovima zdravlja i ambulantama, daju nekritički deci antibiotike. Najčešće bolesti u dečjem uzrastu su resiratorne infekcije i 90 odsto tih infekcija su virusne infekcije koje ne zahtevaju, a čak je i štetno da dobijaju antibiotike“
Među raznim problemima sa kojima se suočava zdravstvo u Srbiji treba istaći i situaciju u kojoj se nalazi pedijatrija.
Nedostatak osoblja, sve više nevakcinisanih mališana i davanje nepotrebnih antibiotika, samo su neki od problema u lečenju dece.
Tiršova je jedna od najznačajnijih institucija u zemlji i na ovoj klinici leče se deca iz zemlje, ali i iz regiona. Svake godine na danima dečje univerzitetske klinike priča se o problemima u pedijatriji, a problema je sve više.
„Starosna struktura je takva da će taj problem biti potenciran narednih godina. Takođe je i veliki problem potreba za školovanijim srednjim kadrom nego što ga imamo i organizacija između primarne zaštite u konekciji sa nama je takođe u izvesnim segmentima problematična i traži unapređenje”, izjavio je Zoran Radojičić direktor UDK “Tiršova”
U prethodnom periodu, deci u Srbiji, propisana je ogromna kolicina antibiotika. 50 odsto tih antibiotika nije ni bilo neophodno u terapiji.
„Nažalost lekari koji rade po domovima zdravlja i ambulantama, daju nekritički deci antibiotike. Najčešće bolesti u dečjem uzrastu su resiratorne infekcije i 90 odsto tih infekcija su virusne infekcije koje ne zahtevaju, a čak je i štetno da dobijaju antibiotike“ , rekao je Prof. Dejan Škorić direktor centra za pedijatriju “UDK”
Zabrinjavajući su podaci da su maligne bolesti kod dece u porastu i da je početkom 2000. godine bilo oko 200 novoobolele dece na godinu dana, a prethodne godine bilo je više od 350 dece za godinu dana.
„To je jako loš podatak, dobar podatak je da u dečjoj klinici, postižemo velike uspehe u lečenju malignih bolesti i da smo kod nekih bolesti došli i prešli cifru od 90 odsto. Na primer akutne leukemije i jos 90 odsto za neke maligne bolesti ,postižemo svetske rezultate ali najveći problem je prostor i adekvatni uslovi“, izjavio je profesor Škorić.
Premalo prostora, za male pacijente i sve službe , a sa hladnijim vremenom vidljiviji su i problemi dečje klinike. Nova zgrada rešila bi problem. Na ovoj klinici godišnje se obavi više od 150.000 pregleda i 7.000 operacija, a svakog dana hospitalizuje se oko 300 dece do 18 godina iz zemlje i regiona.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Kod majki dece sa autizmom pronađeni značajno drugačiji nivoi metabolita u krvi
U periodu od dve do pet godina nakon porođaja, majke dece sa poremećajem iz autističnog spektra imaju značajno drugačije nivoe metabolita u krvi nego majke dece sa uobičajenim razvojem. Ovo...
Pedijatar dr Ljiljana Lukić: Moguće komplikacije kovida kod dece
Autor: Jelena Bulajić Deca u manjoj meri oboljevaju od kovida 19. Ako se to desi možda najlčešće imaju blage simptome. Međutim,...
Mali rizik nuzefekata vakcine, ili veliki rizik virusa?
Mali rizik nuzefekata vakcine, ili veliki rizik virusa? Poverenje stručnjacima, naučnicima, institutima za javno zdravlje – ili nadrilekarima sa YouTube i Facebooka? Piše: Miloš Babić, neurobiolog i molekularni biolog 1....
Studija: Maske blokiraju 99,9 odsto velikih kapljica koje nose koronavirus
Žena u uspravnom položaju udaljena dva metra od muškarca koji kašlje bez maske izložena je 10.000 puta više širenju kapljica koje potencijalno nose virus, pišu u časopisu Royal Society Open...
Nema komentara.