Šarčević kaže da će učiniti sve da ishrana dece u školama bude potpuno u sistemu prosvete – kroz školske kuhinje, ugostiteljske škole ili restorane đačkih i studentskih centara, u kojima bi se spremali obroci i za škole.
Pekare i prodavnice brze hrane mogle bi uskoro da budu “proterane” iz srpskih škola, a da njihovo mesto zauzme zdrava hrana, jer je ministar prosvete Mladen Šarčević formirao tim koji će se baviti reformom ishrane đaka.
Ovo pišu “Večernje novosti“, gde se ističe da je prvi korak ka tome prikupljanje podataka o tome koliko škola ima kuhinju, gde su one u upotrebi, a gde je potrebno renoviranje i nabavka opreme.
Šarčević kaže da će učiniti sve da ishrana dece u školama bude potpuno u sistemu prosvete – kroz školske kuhinje, ugostiteljske škole ili restorane đačkih i studentskih centara, u kojima bi se spremali obroci i za škole.
– Samo ako se sve radi u okviru našeg sistema, možemo stvari da držimo pod kontrolom. Ne može da hrani decu neko ko se time nikada ranije nije bavio. Ispravnost mora da se podrazumeva, ali da se vodi i više računa o kvalitetu – kaže Mladen Šarčević i dodaje da su poseban problem javne nabavke, koje obavezuju školu da uzme najjeftiniju ponudu.
Škole imaju kuhinje, ali nema ko da kuva
Šarčević kaže da je počela evidencija u školama, kako bi se utvrdilo koliko ih je spremno da priprema hranu za svoje đake. Prvi rezultati, za Beograd, kažu da 72 odsto osnovnih škola ima kuhinju, ali tek polovina od tog broja je u upotrebi. U ostalima ili nedostaje oprema ili nemaju kuvarice i servirke. Zasad su anketom o ishrani učenika obuhvaćene 773 škole širom Srbijie.
Školsko voće i mleko
On najavljuje i projekat promocije zdrave hrane u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, gde će se uvesti “školsko voće” i “školsko mleko”.
– Pokušaćemo da za deo učenika nabavimo voćne i mlečne užine potpuno besplatno, a za ostale po najnižim cenama. Biće to namirnice najvišeg kvaliteta, zdrave i hranljive – najavljuje Šarčević.
– Želimo da decu učimo koliko je važna zdrava ishrana, a ne da im u školama prodajemo čips i slatkiše. Nemam ništa protiv peciva, ali u kontrolisanim količinama – dodaje on.
Izvor: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Više od 6000 poljoprivrednih proizvođača u Srbiji bavi se organskom proizvodnjom
Predstavnici Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju Serbia Organica bili su domaćini panela na kome su zajedno sa ekspertima iz ove oblasti predstavili benefite organskih proizvoda, kao i ulogu domaće organske...
Top lista negativaca među mlečnim proizvodima – gde je tu sladoled?
Piše: prof. dr Jagoda Jorga, subspecijalista dijetoterapeut Mlečni proizvodi su neophodni u ishrani, posebno tokom rasta i razvoja. Nećemo ovde nširoko pričati o potrebi unosa kalcijuma i proteina, to, čini mi...
Zdrave navike u ishrani stiču se – pre rođenja
Deca sklonost ka zdravim namirnicama razvijaju još pre nego što se rode, pošto bebe u stomaku osećaju ukus hrane koju majka jede. Većina roditelja muku muči sa klincima koji povrće,...
Slatkiši – koliko toga sme?
Piše: dr Jagoda Jorga, doktor medicinskih nauka i supspecijalista za ishranu Kada kažemo slatkiši, mislimo pre svega na šećer ali često su kalorije velikim delom iz masti. Pa, pitanje koliko toga...
Nema komentara.