Ne mislimo da roditelji treba da “tepaju” i koristiti “bebi” govor, već da pričaju tako da ih dete stvarno razume i da može pratiti tok komunikacije.
3. Koristite reči koje želite da i dete koristi. Izvoli, hvala, molim, oprosti, dobar dan, doviđenja…, su reči koje želimo da govore i naša deca. Ako znamo da deca najviše uče kroz promatranje i oponašanje, onda je jasno da i mi roditelji treba da govorimo isto ono što od deteta očekujemo (i obrnuto, da izbegavamo reči koje ne želimo da naše dete govori). Ne možemo očekivati da se dete ispriča ili zahvali ako ono od nas to nikada ne čuje. Čak i kada mu kažete – Zahvali se, ako to nije čulo ranije od vas, neće mu mnogo značiti kao zahtev, niti će biti motivisano da to učini sledeći put.
4. Jedna stvar u jednom trenutku. Kada roditelj daje detetu informacije ili zadatke, ako ih je više, onda važi ovo pravilo. Zašto? Zato što postoji ograničen broj informacija koje u jednom trenutku možemo primiti, obraditi i razumeti. U rečenici tipa: “Kad budemo otišli na more za mesec dana, ti ćeš učiti da plivaš i upoznat ćeš mnogo novih prijatelja i svaki dan ćemo jesti sladoled!”, dete od dve godine će se fokusirati samo na jednu stvar – onu koju najviše voli, a sve ostalo će “izbrisati”, jer ih je previše (ovo je misaoni proces koji se odvija podsvesno kod svih nas, ne samo kod dece). U ovim situacijama jedino što roditelj dobija je bezbroj puta ponovljeno pitanje “Kada ćeš mi kupiti sladoled?” I koliko god puta ponovite – Kad budemo na moru, detetu to neće mnogo značiti, jer je njemu budućnost kao pojam nepoznata i previše daleka. Dakle, recite mu samo ono što je u tom trenutku važno i relevantno – sad idemo van, sad ćemo kupiti kokice, sad ćemo gledati crtani
5. Miran ton je delotvorniji od strogog. Često se misli da se strogim tonom postiže da nas dete (po)sluša, međutim to nije istina. Strog ton unosi nelagodu i dite (ali i svaku drugu osobu) stavlja u podređenu poziciju i stvara otpor. S druge strane, miran ton privlači pažnju, a blago spušten glas drugu osobu navodi da pažljivije sluša kako bi čula što joj se govori. Takođe, miran ton “šalje” poruku da poštujemo svog sugovornika, pa je samim tim veroatnost da će nas slušati mnogo veća.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Ostavite decu na miru!
Ne zanima ih naše djetinjstvo u kom se ratovalo, u kojem se bombardovalo, u kojem smo stajali u redu za litru ulja. Ništa mi bolji od njih nismo jer se...
5 najvećih grešaka u odgajanju muškog deteta
Neki roditelji prave greške u odgajanju sinova, zbog kojih muška deca kasnije ne postaju pravi muškarci. Koja pravila treba poštovati prilikom odgajanja dečaka? I šta roditelji treba da izbegavaju kada...
Roditelji, treba li JA da sklanjam vaše dete kada staje u red ispred mog?!
Park, scena 1: Devojčica od možda godinu i po, nespretno se kreće, cucla u ustima, jedva ustaje kada padne. Majke, oca, bake… nigde. Dete kreće ka ulici. Neke dve ženice...
Roditelju, ne stavljaj šećer u Koka-Kolu. Ni figurativno, ni bukvalno.
Sećam se da mi je kao devojčici omiljeni sok bio Koka-Kola… i mojoj najboljoj drugarici, i njenom bratu i mojoj sestri i ceeeloj ekipi. I sećam se roditeljske borbe da...
Nema komentara.