- Postoji razlika između želje, vrednosti, ulaganja i kvaliteta
Svi roditelji se naslušaju onog “Želim…” ili “Mogu li da dobijem?” i uglavnom im teško pada da kažu ne. Najčešće se prave tri greške: 1) Kupuje se sve što deca traže. 2) Ljutito i besno odbijaju, bez objašnjenja. Ili 3) Kažu “Nemamo para” uprkos činjenici da su upravo sebi kupili nešto skupo i ne baš neophodno.
Naš posao kao roditelja je da prenesemo svoj sistem vrednosti na decu. “Svaki razgor o novcu je i razgovor o vrednostima” kaže Liber. Učenje dece vrednostima je proces koji zahteva vreme.
Pročitajte i: Zoran Milivojević: Mentalitet brzog novca
Najbolji način da izađemo na kraj sa njihovim željama jeste da im damo više kontrole. To ne znači da im damo više novca, već džeparac kojim mogu da raspolažu sami. Ali, to znači da im više nećete ispunjavati želje, osim za rođendane i praznike.
Ako možete to da priuštite, neka džeparac bude toliki da zadovolji otprilike 30% njihovih želja. Tako neće biti potpuno uskraćeni, ali će morati da naprave puno kompromisa. Ako kupe nešto glupo, brzo će naučiti na šta zaista vredi, a na šta ne vredi trošiti novac.
Naravno, ne mogu kupovati ono što im ni inače ne dozvoljavate – nema bušenja pupka, štikli, plastičnih pištolja itd. Novac jeste njihov, ali kuća je i dalje vaša.
Kada tekst pocne ortodoksnom gluposcu: „Prestanite da pricate providne lazi, tipa: Mi to ne mozemo da priustimo.“, jako ga je tesko procitati do kraja!!!